Турнир кандидата у шаху, Лондон, 2013

С Википедије, слободне енциклопедије

Турнир кандидата у шаху 2013 - на коме је одређен противник Вишванатан Ананду, досадашњем прваку света, на мечу за титула светског шампиона 2013. Први пут након више од 50 година играло се двокружно по Бергеровом систему (умјесто на испадање).[1]

Турнир је био 22. категорија са просечним рејтингом 2786,5. Победник турнира је Магнус Карлсен.

Турнир је оквирно заказан за период од 23. октобра до 13. новембра 2012. године у Бакуу,[2]да би се почетком фебруара 2012. преселио у Лондон,[3]за крај марта 2013. године.[4][5] Премештање такмичења у Лондон, ишло је на руку јерменском велемајстору Левону Аронијану, који је из политичких разлога запретио да ће одбити да учествује на турнир ако се одржава у Азербејџану.[6]. Турнир је одржан у Институту за инжењерство и технологију у Лондону од 15. марта до 1. априла 2013. године,[7]у складу са правилима које је објавила ФИДЕ.

Играло се двокружно, а дани када су партие игране били су 15-17, 19-21, 23-25, 27-29, 31 марта и 1. априла, са почетком у 14:00 часова, осим у задњем колу када је почетак био у 13:00 часова[8].

Додатни критеријуми за победу приликом поделе места су: 1. Међусобни сусрети 2. Број победа 3. Сонеборн-Бергеров коефицијент.

Одређена је контрола времена на следећи начин: 2 сата за 40 потеза, затим 1 сат за 20 потеза и 15 минута до краја партије са додатком по 30 секунди за сваки потез, почевши од 61.

Наградни фонд је био 510 000 €, од главног спонзора Азербејџанске нафтне компаније SOCAR[9]. Награде за све пласмане биле су:[10]

Место Награда у €
1 115 000
2 107 000
3 91 000
4 67 000
5 48 000
6 34 000
7 27 000
8 21 000

Участники[уреди | уреди извор]

Борис Гељфанд Пјотр Свидлер Александар Гришчук Василиј Иванчук Магнус Карлсен Левон Аронјан Владимир Крамник Тејмур Раџабов
Учесник Год. старости Рејтинг №¹ Квалификациони пут
Израел Борис Ге1фанд 44 2740 18 Учесник меча за звање шампиона света у шаху 2012.
Русија Пјотр Свидлер 36 2747 14 Победник Светског шаховског купа 2011.
Русија Александар Гришчук 29 2764 10
Украјина Василиј Иванчук 43/44 2757 13
Норвешка Магнус Карлсен 22 2872 1 Троица најбољих на ранг листи ФИДЕ за последњих 12 месеци
Јерменија Левон Аронјан 30 2809 3
Русија Владимир Крамник 37 2810 2
Азербејџан Тејмур Раџабов 26 2793 4 Позван од организатора турнира (wild card).

¹) Рејтинг ФИДЕ је дат на дан март 2013. године[11]. Резерва: Сергеј Карјакин (23 године).

Резултати[уреди | уреди извор]

Пре турнира Карлсен је сматран фаворитом, а његовим највећим ривалима Крамник и Аронијан; Иванчук је сматран несигурном варијаблом, због његове нестабилности, а осталима се није давало много шансе да освоје турнир.

Током прве половине турнира Аронијан и Карлсен сматрани су главним претендентима за 1. место. На самој половини Карлсен је имао пола бода више од Аронијана. У другој половини Крамник, који је ремизирао првих 7 партија, постао је озбиљан конкурент након што је остварио 4 победе, док је Аронијан изгубио 3 партије те је заостао у утрци. Карлсен је другу половину турнира почео чувајући предност над осталима, али је поразом од Иванчука дозволио Крамнику да преузме водство у 12. колу након победе против Аронијана.[12]У претпоследњем колу Карлсен се изједначио с Крамником поразивши Раџабова, док је Крамник ремизирао са Гељфандом.[13]

Пре посљедњег кола Карлсен и Крамник били су једини који су могли освојити турнир. Крамнику је требало да с црним фигурама против Иванчука надмаши Карлсена (који је био бели против Свидлера) како би освојио турнир будући да је по другом додатном критерију Карлсен био бољи (5 побједа према Крамникове 4; по првом додатном критерију — међусобном омеру — били су изједначени). Иванчук је стекао предност против Крамника у раној фази партије, док су Карлсен и Свидлер имали изједначене позиције. Карлсен је дошао у озбиљан цајтнот и није се адекватно бранио против Свидлеровог напада, који је Свидлеру донио добијену завршницу. У међувремену је Иванчук надиграо Крамника који је предао партију неколико минута након што је и Карлсен изгубио. То је значило да је Карлсен освојио турнир по другом додатном критеријуму.[14]

Коначна табела тurnira kandidata u šahu 2013[15]
Пласман Играч Рејтинг
(март 2013[16]) 		1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Бодови Додатни критеријуми
Међусобни
oднос		 Победе
1 Норвешка Магнус Карлсен 2872 ½ ½ 0 1 ½ ½ 1 1 1 ½ 0 ½ ½ 1 8,5 1 5
2 Русија Владимир Крамник 2810 ½ ½ 1 ½ ½ 1 ½ ½ ½ 1 ½ 0 1 ½ 8,5 1 4
3 Русија Пјотр Свидлер 2747 0 1 ½ 0 1 ½ ½ ½ ½ ½ 1 ½ 1 ½ 8 1,5
4 Јерменија Левон Аронијан 2809 ½ ½ 0 ½ ½ 0 1 0 ½ ½ 1 1 1 1 8 0,5
5 Израел Борис Гељфанд 2740 0 0 ½ ½ ½ ½ 1 0 ½ ½ ½ ½ ½ 1 6,5 1 2
6 Русија Александар Гришчук 2764 ½ 0 0 ½ ½ ½ ½ ½ ½ ½ 1 ½ ½ ½ 6,5 1 1
7 Украјина Василиј Иванчук 2757 ½ 1 1 ½ ½ 0 0 0 ½ ½ ½ 0 1 0 6
8 Азербејџан Тејмур Раџабов 2793 0 ½ ½ 0 ½ 0 0 0 0 ½ ½ ½ 1 0 4

Напредовање по колима[уреди | уреди извор]

1. коло 15.03.2013
Аронян 0 ½:½ 0 Карлсен
Гељфанд 0 ½:½ 0 Раџабов
Иванчук 0 ½:½ 0 Гришчук
Свидлер 0 ½:½ 0 Крамник
4. коло 19.03.2013
Карлсен 2 1:0 1½ Гришчук
Раџабов 1½ ½:½ 1½ Крамник
Аронјан 2½ ½:½ 2 Свидлер
Гељфанд ½ ½:½ ½ Иванчук
7. коло 23.03.2013
Карлсен 4½ ½:½ 2½ Раџабов
Аронјан 4½ ½:½ 2½ Гришчук
Гељфанд 2 ½:½ 3 Крамник
Иванчук 2 ½:½ 3 Свидлер
10. коло 27.03.2013
Карлсен 6 1:0 4½ Гељфанд
Аронјан 5½ 1:0 3½ Иванчук
Раџабов 3 ½:½ 4 Свидлер
Гришчук 4½ 0:1 5 Крамник
13. коло 31.03.2013
Раџабов 4 0:1 7½ Карлсен
Гришчук 5½ ½:½ 6½ Аронјан
Крамник 8 ½:½ 5½ Гељфанд
Свидлер 6 1:0 5 Иванчук
2. коло 16.03.2013
Карлсен ½ ½:½ ½ Крамник
Гришчук ½ ½:½ ½ Свидлер
Раџабов ½ 1:0 ½ Иванчук
Аронјан ½ 1:0 ½ Гељфанд
5. коло 20.03.2013
Иванчук 1 ½:½ 3 Карлсен
Свидлер 2½ ½:½ 1 Гељфанд
Крамник 2 ½:½ 3 Аронјан
Гришчук 1½ ½:½ 2 Раџабов
8. коло 24.03.2013
Карлсен 5 ½:½ 5 Аронјан
Раџабов 3 0:1 2½ Гељфанд
Гришчук 3 1:0 2½ Иванчук
Крамник 3½ 1:0 3½ Свидлер
11. коло 28.03.2013
Гришчук 4½ ½:½ 7 Карлсен
Крамник 6 1:0 3½ Раџабов
Свидлер 4½ 1:0 6½ Аронјан
Иванчук 3½ ½:½ 4½ Гељфанд
14. коло 01.04.2013
Карлсен 8½ 0:1 7 Свидлер
Иванчук 5 1:0 8½ Крамник
Гељфанд 6 ½:½ 6 Гришчук
Аронјан 7 1:0 4 Раџабов
3. коло 17.03.2013
Гељфанд ½ 0:1 1 Карлсен
Иванчук ½ 0:1 1½ Аронјан
Свидлер 1 1:0 1½ Раџабов
Крамник 1 ½:½ 1 Гришчук
6. коло 21.03.2013
Свидлер 3 0:1 3½ Карлсен
Крамник 2½ ½:½ 1½ Иванчук
Гришчук 2 ½:½ 1½ Гељфанд
Раџабов 2½ 0:1 3½ Аронјан
9. коло 25.03.2013
Крамник 4½ ½:½ 5½ Карлсен
Свидлер 3½ ½:½ 4 Гришчук
Иванчук 2½ 1:0 3 Раџабов
Гељфанд 3½ 1:0 5½ Аронјан
12. коло 29.03.2013
Карлсен 7½ 0:1 4 Иванчук
Гељфанд 5 ½:½ 5½ Свидлер
Аронјан 6½ 0:1 7 Крамник
Раџабов 3½ ½:½ 5 Гришчук

Турнирска табела[уреди | уреди извор]

Позиције учесника (поређане по стартним бројевима) су следеће[17].

№ Учесник Рејтинг
јануар 2012[18] 		Рејтинг
март 2013[19]		 1 2 3 4 5 6 7 8 Бодови Место
1 Јерменија Левон Аронјан 2805 2809 1 0 1 1 ½ 0 ½ 0 ½ ½ 1 1 ½ ½ 8 4
2 Израел Борис Гељфанд 2739 2740 0 1 ½ ½ ½ ½ ½ ½ ½ ½ ½ 1 0 0 6½ 5
3 Украјина Василиј Иванчук 2766 2757 0 0 ½ ½ ½ 0 ½ 1 ½ 0 0 1 ½ 1 6 7
4 Русија Пјотр Свидлер 2749 2747 ½ 1 ½ ½ ½ 1 ½ 0 ½ ½ 1 ½ 0 1 8 3
5 Русија Владимир Крамник 2801 2810 ½ 1 ½ ½ ½ 0 ½ 1 ½ 1 ½ 1 ½ ½ 8½ 2
6 Русија Александар Гришчук 2761 2764 ½ ½ ½ ½ ½ 1 ½ ½ ½ 0 ½ ½ 0 ½ 6½ 6
7 Азербејџан Тејмур Раџабов 2773 2793 0 0 ½ 0 1 0 0 ½ ½ 0 ½ ½ ½ 0 4 8
8 Норвешка Магнус Карлсен 2835 2872 ½ ½ 1 1 ½ 0 1 0 ½ ½ 1 ½ ½ 1 8½ 1

Табеле 1. и 2. кругова[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Peter Doggers (11. 3. 2013). „FIDE Candidates: a historical perspective”. ChessVibes. Архивирано из оригинала 14. 3. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2013. 
  2. ^ „Зар није време да Карлсен научи руски?”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2021. 
  3. ^ Турнир кандидата одржаће се у Лондону
  4. ^ „Турнир претендентов перенесен на 2013 год”. Архивирано из оригинала 2013-03-18. г. Приступљено 2013-03-16. 
  5. ^ FIDE Announces Dates for World Chess Championship Cycles
  6. ^ Бугарска није могла да спречи Тејмура Раџабова да учествује на турниру кандидата
  7. ^ Peter Doggers (15. 3. 2013). „FIDE Candidates' Tournament officially opened by Ilyumzhinov”. ChessVibes. Архивирано из оригинала 17. 3. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2013. 
  8. ^ Турнир претендентов
  9. ^ „Джаз помог Ароняну выйти в лидеры”. Архивирано из оригинала 2013-03-22. г. Приступљено 2013-03-21. 
  10. ^ Rules & regulations for the Candidates Tournament of the FIDE World Championship cycle 2011—2013
  11. ^ „Top 100 Players March 2013”. Сайт ФИДЕ. 2020-03-01. 
  12. ^ Doggers, Peter (30. 3. 2013). „Candidates R12 – full report, pictures, videos”. ChessBase News. Приступљено 1. 4. 2013. 
  13. ^ Peter Doggers (1. 4. 2013). „Candidates R13 – pictures and postmortems”. ChessBase News. Приступљено 1. 4. 2013. 
  14. ^ Alejandro Ramírez (1. 4. 2013). „Candidates R14 – leaders lose, Carlsen qualifies”. ChessBase News. Приступљено 1. 4. 2013. 
  15. ^ „Tournament standings”. FIDE. Архивирано из оригинала 17. 12. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  16. ^ „FIDE Top players – Top 100 Players March 2013”. FIDE. Приступљено 1. 3. 2013. 
  17. ^ „FIDE Candidates Tournament”. Архивирано из оригинала 2013-04-08. г. Приступљено 2013-03-27. 
  18. ^ „Top 100 Players January 2012 – Archive”. FIDE. Архивирано из оригинала 2013-04-08. г. Приступљено 30. 5. 2012. 
  19. ^ „FIDE Top players – Top 100 Players March 2013”. FIDE. Архивирано из оригинала 2013-04-08. г. Приступљено 1. 3. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Турнир_кандидата_у_шаху,_Лондон,_2013&oldid=27028199”