Урош Тројановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Урош Тројановић
Лични подаци
Пуно имеУрош Тројановић
Место рођењаАустроугарска
Датум смрти19. децембар 1903.(1903-12-19) (20/21 год.)
Место смртиАустроугарска
Књижевни рад
Најважнија делапјесма „Бокешка ноћ“

Урош Тројановић (Росе, 1882Дубровник, 19. децембар 1903) је био српски пјесник и новинар.[1][2][3]

Животопис[уреди | уреди извор]

Урош Тројановић је Бокељ рођен у Росама 1882. године. Похађао је Дубровачку гимназију. Био је међу предводнцима дубровачке српске младежи. Велики борац против аустијског режима. У Гимназији 1900-е заједно с ватреним Србином католиком Стјепом Кобасицом почео је рукописно издавати један примјерак тајног ученичког (српски усмјереног) листа Пома, којег је 1901. преузео гимназијалац, млади Србин католик Петар Колендић. Ухапшен је новембра 1902. године због објављивања пјесме „Бокешка ноћ“ у часопису Срђ.[4][5] Друго издање 19. броја Срђа за 1902. годину је дјеломично цензурисано због објављивања његове пјесме Бокешка ноћ.[6] Умро је недуго након изласка из школске клупе, вјероватно ради посљедица тамновања у Кнежевом двору.[7][8]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

И презимењак Урошев (могући предак), Марко са Луштице, половином 18. вијека је био утамничен, због чега Сава Петровић Његош моли провидура да га ослободи. Сава је код њега одсједао када је ишао у визиту у тај крај, а приписану кривицу карактерише као клевету његових злотвора.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стојковић 2009, стр. 197.
  2. ^ Глас Црногорца. „Смрт Уроша Тројановића”. Приступљено 29. 01. 2015. 
  3. ^ „Глас Црногорца, 1.1.1904., број. 1., стр. 3., Урош Тројановић”. 
  4. ^ Урош Тројановић. „Бокешка ноћ”. Приступљено 29. 04. 2018. 
  5. ^ Пројекат Растко. „Први књижевни часопис међу Бокељима”. Приступљено 29. 01. 2015. 
  6. ^ Урош Тројановић. „Срђ, број 19., 1902., pp. 857, Бокешка ноћ”. Приступљено 29. 04. 2018. 
  7. ^ Тоља 2011, стр. 75.
  8. ^ Стојковић 2009, стр. 196–212.
  9. ^ Младеновић, Александар (1996). Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, писмо 135. , 1746. г. Цетиње: Обод. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]