Филип Ајдачић
| Филип Ајдачић | |
|---|---|
.jpg) Филип Ајдачић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1908. |
| Место рођења | Лиса, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 18. новембар 1945. (36/37 год.) |
| Место смрти | Сеча Река, ДФЈ Демократска Федеративна Југославија |
| Војна каријера | |
| Војска |  Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини |
| Чин | поручник |
| Учешће у ратовима | Други светски рат |
Филип Ајдачић (Лиса, 1908 — Сеча Река, 18. новембар 1945) је био жандармеријски наредник Краљевине Југославије, а током Другог светског рата је служио као поручник Југословенске војске у Отаџбини.
Биографија[уреди | уреди извор]
Жандармеријска каријера[уреди | уреди извор]
Рођен је као син Чедомира Ајдачића. У међуратном периоду је био наредник у жандармерији Краљевине Југославије, са службом у источној Србији.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
На почетку Другог светског рата 1941. године је био командант Црногорске бригаде Команде четничких одреда пуковника Драгољуба Михаиловића.[1] Од 26. до 28. септембра 1941. године, заједно са капетаном Момчилом Петровићем, командовао је нападом на Косјерић, који су два дана раније заузели партизани од мале жандармеријске посаде. Због тог напада, Петровић је смењен по наређењу пуковника Михаиловића.[2]
На састанку пуковника Михаиловића и Јосипа Броза, дана 26. октобра 1941. године у Брајићима, отворило се питање четничко-партизанског сукоба. Пуковник Михаиловић је тада рекао да је реч о локалним командантима попут Ајдачића, Милутина Јанковића и Вучка Игњатовића, који се залажу за борбу против партизана.[3]
Ајдачић је поново напао Косјерић последњих дана октобра. Дана 1. новембра 1941. године је заробио партизанску команду места и разоружао околне партизанске групе. Четници под Ајдачићевом командом су већ 2. новембра издвојили деветоро заробљених партизана и убили их, што је представљало прву масовнију ликвидацију заробљеника и партизана од стране четника.[4] О стрељању ових заробљеника се говорило на Београдском процесу 1946. године против генерала Михаиловића, али је Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача заузела став да се Ајдачићева улога у томе није могла утврдити.[5]
Током операције Кугелблиц крајем 1943. године, четници су се борили под немачком тактичком командом и наступали као борбене групе у саставу немачких групација. У радио-извештајима Команде Југоистока Врховној команди оружаних снага од 14. децембра 1943, у саставу фронта 1. брдске дивизије Вeрмахта, поред "Борбене групе Лукачевић"[6] (тј. Милешевског корпуса ЈВуО под командом Војислава Лукачевићa), помиње се и учешће Црногорске бригаде Пожешког корпуса ЈВуO, односно "Борбене групе Ајдачић" која је, заједно са три батаљона 24. бугарске дивизије, наступалa према Дрини.[7]
Погибија[уреди | уреди извор]
Убијен је 18. новембра 1945. године у месту Сеча Река.[8] Према неким изворима је извршио самоубиство, да не би био убијен од потере КНОЈ-а.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Калабић, Радован (2012). Равногорски венац Субјел. Београд: Графипроф. стр. 142—152. ISBN 978-86-903027-4-1.
- ^ Девић, Немања (2019). Партизански покрет у Србији 1941-1945 (PDF). Београд. стр. 202.
- ^ Девић, Немања (2019). Партизански покрет у Србији 1941-1945 (PDF). Београд. стр. 211.
- ^ Девић, Немања (2019). Партизански покрет у Србији 1941-1945 (PDF). Београд. стр. 226.
- ^ Михаиловић, Драгољуб М. (1998). Рат и мир ђенерала: изабрани ратни списи. 2. Српска реч. стр. 389. ISBN 86-491-0023-6.
- ^ Радио-извештај Команде Друге оклопне армије Команди Југоистока 14.12.43 о току операција Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2013), Национална архива Вашингтон, Т78, ролна 331, фрејм 6287944
- ^ Радио-извештај Команде Друге оклопне армије Команди Југоистока 14.12.43 о току операција Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2013), Национална архива Вашингтон, Т78, ролна 331, фрејм 6287984
- ^ „Филип Ајдачић”. Регистар жртава Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.
