Филип Крајиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Крајиновић
Крајиновић на мастерсу у Монте Карлу 2023.
Лични подаци
НадимакАгаси из Сомбора[1]
Датум рођења(1992-02-27)27. фебруар 1992. (32 год.)
Место рођењаСомбор, Србија, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина1,85 m
Маса75 kg
ПребивалиштеБеоград, Србија
Информације о каријери
Про. каријера2008—
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерЂорђе Најданов (2012–2014)[2]
Иван Љубичић (2013)[3]
Дијего Наргисо (2014–2015)[4][5]
Душан Вемић (2015)[6]
Петар Поповић (2017–2018)[7][8]
Томас Јохансон (2018–2019)[9][10]
Немања Контић (2019)[11]
Јанко Типсаревић (2019–2020, 2022–2023)[12][13][14]
Френк Данчевић (2022)[15][14]
Зарада6.138.952 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/filip-krajinovic/kb05/overview
Појединачно
Победе—порази123—131 (48,43% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (10 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала5
Најбољи пласманБр. 26 (23. април 2018)
Тренутни пласманБр. 301 (21. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2019, 2021)
Ролан Гарос3К (2019, 2022)
Вимблдон2К (2022)
ОП САД3К (2020)
Парови
Победе—порази14—28 (33,33% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (1 челенџер)
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 201 (16. април 2018)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије1К (2021, 2022)
Ролан Гарос1К (2015, 2019, 2021, 2022)
Вимблдон1К (2019, 2021)
ОП САД1К (2018, 2021)
Тимска такмичења
Светско екипно првенствоГФ (2010)
Дејвис купПФ (2017, 2021)
АТП купГФ (2021, 2022)
Ажурирано: 21. август 2023.

Филип Крајиновић (Сомбор, 27. фебруар 1992) је српски тенисер. Најбољи пласман на АТП листи му је 26. место које је достигао 23. априла 2018. Први запаженији резултат имао је у Београду, где је дошао до првог полуфинала на АТП турнирима. На том турниру је остварио победу над другим тенисером света, пошто му је Новак Ђоковић предао меч. Крајиновић је тренутно на 313. месту на листи најбољих тенисера света.

Јуниорска конкуренција[уреди | уреди извор]

Тенис је почео да игра са 5 година. Са 15 година, 2007. године сели се у Академију Ника Болетерија. Има уговор са менаџерском агенцијом Ај-Ем-Џи. Крајиновић је више пута проглашен за једног од најталентованијих тенисера у свом узрасту, а сам Болетери га је у интервјуу Индепенденту упоредио са Агасијем.

У јуниорској конкуренцији Крајиновић је два пута играо у полуфиналу Гренд слем турнира, 2008. (Вимблдон и Отворено првенство САД). Као петнаестогодишњак почео је да игра на професионалним турнирима.

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

У јуну 2008. играо је два финала на фјучерс турнирима у САД а у августу 2009. играо је и финале челенџер турнира у шпанском Сан Себастијану. Сва три финала је изгубио али је на АТП листи доспео до 293. позиције, што је најбољи пласман играча који нема навршених 18 година.

Први АТП турнир играо је у Србији, где је добио позивницу за прво Отворено првенство Србије у тенису у Београду. У првом колу тог турнира, Марсел Гранољерс га је поразио у три сета. Годину 2009. завршио је на 351. месту на АТП листи.

Наредне године играо је на Мајами мастерсу, на ком је у првом колу изгубио од Џејмса Блејка са 7:6, 4:6, 4:6. Поново је добио позивницу за АТП турнир у Београду. Победе над Јевгенијем Донским и Орасијем Зебаљосем су му биле прве победе на неком АТП турниру. У четвртфинале овог турнира састао се са браниоцем титуле, Новаком Ђоковићем. Ђоковић му је предао меч, чиме је Крајиновић остварио прву победу над играчима из првих пет, и први пласман у полуфинале. На путу до финала га је зауставио каснији шампион Сем Квери.

У априлу 2019., у финалу челенџера Софија Антиполис у Француској је поражен од Дастина Брауна

2017. Мастерс финале и Дејвис куп полуфинале[уреди | уреди извор]

Највећи успех у каријери остварио је на мастерсу у Паризу 2017. када је као квалификант стигао до финала (први још од Јежија Јановича 2012) Као 77. на АТП листи био је најлошије рангирани финалиста неког мастерса још од Андреја Павела на париском мастерсу 2003. (био на 191. месту) Такође, то му је био тек други АТП турнир у сезони и пето учешће на неком мастерсу у каријери. На путу до финала савладао је Јуичија Сугиту, Сема Кверија и Николу Маија да би му у четвртфиналу меч пре почетка предао Рафаел Надал услед повреде. У полуфиналу је избацио још једног Американца, Џона Изнера. Коначно, у финалу се састао са Џеком Соком где и поред добијеног првог сета ипак није успео да дође до победе. Овим резултатом Крајиновић је напредовао на 33. место најбољих тенисера света.[16][17]

Уговори[уреди | уреди извор]

Крајиновић има потписане уговоре са произвођачем спортске опреме Најки и произвођачем рекета Вилсон.

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2017. Париз Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Џек Сок 7:5, 4:6, 1:6

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 5 (0:5)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (0:2)
АТП 250 (0:2)
Финала по подлози
Тврда (0:2)
Шљака (0:2)
Трава (0:1)
Финала по локацији
Отворено (0:3)
Дворана (0:2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 5. новембар 2017. Париз, Француска Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Џек Сок 7:5, 4:6, 1:6
Финалиста 2. 28. април 2019. Будимпешта, Мађарска Шљака Италија Матео Беретини 6:4, 3:6, 1:6
Финалиста 3. 20. октобар 2019. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Канада Денис Шаповалов 4:6, 4:6
Финалиста 4. 18. јул 2021. Хамбург, Немачка Шљака Шпанија Пабло Карењо Буста 2:6, 4:6
Финалиста 5. 19. јун 2022. Лондон, В. Британија Трава Италија Матео Беретини 5:7, 4:6

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса[уреди | уреди извор]

Појединачно: 25 (12:13)[уреди | уреди извор]

Легенда
Челенџери (10:7)
Фјучерси (2:6)
Финала по подлози
Тврда (2:1)
Шљака (10:12)
Трава (0:0)
Тепих (0:0)
Финала по локацији
Отворено (12:13)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 28. јун 2009. Чико, САД, F14 Тврда Сједињене Америчке Државе Рајан Харисон 3:6, 4:6
Финалиста 2. 5. јул 2009. Рочестер, САД, F15 Шљака Грчка Василис Мазаракис 2:6, 0:6
Финалиста 3. 23. август 2009. Сан Себастијан, Шпанија Шљака Холандија Тимо де Бакер 2:6, 3:6
Финалиста 4. 12. јун 2010. Кошице, Словачка Шљака Шпанија Рубен Р. Идалго 3:6, 2:6
Финалиста 5. 1. септембар 2013. Битом, Пољска, F5 Шљака Словенија Блаж Рола предаја
Финалиста 6. 29. септембар 2013. Агадир, Мароко, F4 Шљака Мароко Ламин Уахаб 1:6, 6:7(2:7)
Финалиста 7. 6. октобар 2013. Тарудант, Мароко, F5 Шљака Мароко Ламин Уахаб 7:6(7:5), 4:6, 1:6
Финалиста 8. 13. октобар 2013. Будимпешта, Мађарска, F2 Шљака Пољска Пјотр Гадомски 4:6, 7:6(7:4), 3:6
Победник 1. 6. април 2014. Харлинџен, САД, F10 Тврда Уједињено Краљевство Данијел Сметхерст 6:2, 6:4
Победник 2. 13. април 2014. Литл Рок, САД, F11 Тврда Уједињено Краљевство Данијел Сметхерст 6:1, 7:6(7:3)
Финалиста 9. 21. април 2014. Сарасота, САД Шљака Аустралија Ник Кириос 6:7(10:12), 4:6
Победник 3. 1. јун 2014. Виченца, Италија Шљака Словачка Норберт Гомбош 6:4, 6:4
Победник 4. 3. август 2014. Кортина д'Ампецо, Италија Шљака Италија Федерико Гајо 2:6, 7:6(7:5), 7:5
Победник 5. 11. јул 2015. Брауншвајг, Немачка Шљака Француска Пол-Анри Матје 6:2, 6:4
Победник 6. 23. август 2015. Корденонс, Италија Шљака Румунија Адријан Унгур 5:7, 6:4, 4:1 (предаја)
Финалиста 10. 4. октобар 2015. Рим 2, Италија Шљака Аргентина Федерико Делбонис 6:1, 3:6, 4:6
Финалиста 11. 7. мај 2016. Рим, Италија Шљака Уједињено Краљевство Кајл Едмунд 6:7(2:7), 0:6
Финалиста 12. 28. август 2016. Манербио, Италија Шљака Аргентина Леонардо Мајер 6:7(3:7), 5:7
Победник 7. 21. мај 2017. Хајлброн, Немачка Шљака Словачка Норберт Гомбош 6:3, 6:2
Победник 8. 8. јул 2017. Марбург, Немачка Шљака Њемачка Седрик-Марсел Штебе 6:2, 6:3
Победник 9. 6. август 2017. Бјела, Италија Шљака Италија Салваторе Карузо 6:3, 6:2
Победник 10. 1. октобар 2017. Рим, Италија Шљака Шпанија Данијел Химено-Травер 6:4, 6:3
Победник 11. 7. октобар 2017. Алмати, Казахстан Шљака Србија Ласло Ђере 6:0, 6:3
Финалиста 13. 7. април 2019. Софија Антиполис, Француска Шљака Њемачка Дастин Браун 3:6, 5:7
Победник 12. 19. мај 2019. Хајлброн, Немачка (2) Шљака Белгија Артур де Греф 6:3, 6:1

Парови: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Легенда
Челенџери (1:0)
Фјучерси (0:0)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (1:0)
Трава (0:0)
Тепих (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:0)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 11. април 2015. Напуљ, Италија Шљака Србија Илија Бозољац Белорусија Александар Бури
Грузија Николоз Басилашвили 		6:1, 6:2

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру 		Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама 1К изгубио у првом колу
2К изгубио у другом колу 3К изгубио у трећем колу
4К изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. О/И Поб:пор %
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н Н Н Н КВ1 1K 1K Н Н 3K 2K 3K 1K 1K 0 / 7 5:7 42%
Француска Ролан Гарос Н Н Н Н 1K Н КВ3 1K Н КВ2 Н 3K 1K 2K 3K 1K 0 / 7 5:7 45%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н КВ1 Н КВ1 Н КВ2 1К Н КВ1 1К 1К НО 1К 2К Н 0 / 5 1:5 17%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н КВ2 Н Н Н 1К 2К Н КВ2 1К 1К 3К 1К 1К 0 / 7 3:7 30%
Поб:пор на г. с. 0:0 0:0 0:0 0:0 0:1 0:0 0:1 1:4 0:1 0:0 0:2 4:4 3:3 3:4 3:4 0:2 0 / 26 14:26 35%
Репрезентација
Екипно првенство Н Н ГФ Н Н НО 0 / 1 0:2 0%
АТП куп НО ГФ ГФ НО 0 / 2 2:1 67%
Дејвис куп Н Н Н Н Н Н 1К ЧФ ЧФ ПФ Н ЧФ НО ПФ ГФ 0 / 6 8:4 67%
Поб:пор 0:0 0:0 0:2 0:0 0:0 0:0 3:0 1:2 0:0 0:0 0:0 4:1 0:0 0:1 2:1 0:0 0 / 9 10:7 59%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н КВ2 Н Н Н Н 1К Н Н 3К 4К НО 3К 2К 1К 0 / 6 6:6 50%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н 1К Н Н Н КВ2 2К Н Н 4К 3К НО Н Н Н 0 / 4 5:4 56%
Монако Монте Карло Н Н Н Н Н Н Н Н 1К Н Н Н НО 3К 1К 1К 0 / 4 2:4 33%
Шпанија Мадрид Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н НО 1К 1К 1К 0 / 3 0:3 0%
Италија Рим Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 3К 1К 3К 1К 0 / 4 4:4 50%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 1К Н НО Н 1К Н 0 / 2 0:2 0%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 1К Н ЧФ 1К 2К Н 0 / 4 4:4 50%
Кина Шангај НМС Н Н Н Н Н КВ2 Н Н Н 1К 1К НО 0 / 2 0:2 0%
Француска Париз Н Н Н Н Н Н Н Н Н Ф 1К Н 1К 1К Н 0 / 4 4:4 50%
Поб:пор на м. т. 0:0 0:0 0:1 0:0 0:0 0:0 0:0 1:2 0:1 4:1 3:6 5:3 5:3 3:6 4:6 0:4 0 / 33 25:33 43%
Пласман на крају године 593 352 214 1403 420 226 100 101 234 34 94 40 31 42 54 6.138.952 $

Победе над топ 10 тенисерима[уреди | уреди извор]

Крајиновић има однос победа и пораза 4:29 (12,1%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[18]

Сезона 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. Укупно
Победе 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 4
# Играч Позиција Турнир Подлога Коло Резултат Позиција Крајиновића
2010.
1. Србија Новак Ђоковић Бр. 2 Београд, Србија Шљака ЧФ 6:4 (предаја) Бр. 319
2020.
2. Аустрија Доминик Тим Бр. 3 Синсинати, САД Тврда 2К 6:2, 6:1 Бр. 32
2021.
3. Грчка Стефанос Циципас Бр. 4 Хамбург, Немачка Шљака ЧФ 3:6, 6:1, 6:3 Бр. 44
2022.
4. Русија Андреј Рубљов Бр. 7 Рим, Италија Шљака 2К 6:2, 6:4 Бр. 54

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Filip je od malih nogu želeo da bude Federer”. Blic. 24. 11. 2008. Приступљено 19. 02. 2016. 
  2. ^ „Krajinović sve bliži top 100”. Вечерње новости. 27. 04. 2014. Приступљено 03. 12. 2018. 
  3. ^ „Postao trener Krajinoviću”. Sportske Novosti - Jutarnji List. 21. 12. 2012. Приступљено 03. 12. 2018. 
  4. ^ „Djokovic lo raccomanda e Nargiso lo allena: Krajinovic ha un nuovo coach”. Ubitennis. 06. 8. 2014. Приступљено 03. 12. 2018. 
  5. ^ „Diego Nargiso non è più il coach di Filip Krajinovic”. Ubitennis. 03. 3. 2015. Приступљено 03. 12. 2018. 
  6. ^ „Dusan Vemic - Career Highlights”. GPTCA. Приступљено 03. 12. 2018. 
  7. ^ „Krajinović sarađuje sa Popovićem, bivšim trenerom Andree Petković i Ive Karlovića”. Blic. 16. 08. 2017. Приступљено 09. 10. 2017. 
  8. ^ „Petar Popović više nije trener Krajinoviću”. Mozzart Sport. 10. 09. 2018. Приступљено 21. 09. 2018. 
  9. ^ „"SELIM SE U MONTE KARLO" Novi trener Krajinovića je Tomas Johanson”. Blic sport. 09. 11. 2018. Приступљено 03. 12. 2018. 
  10. ^ „Filip Krajinovic and Thomas Johannson unexpectedly part ways”. Tennis World. 13. 2. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  11. ^ „Krajinović ima novog trenera”. Mondo. 30. 4. 2019. Приступљено 1. 6. 2019. 
  12. ^ „U 2020. ću da pomognem Krajinoviću da ispuni svoj pun potencijal”. b92. 13. 12. 2019. Приступљено 4. 1. 2019. 
  13. ^ „Rastali se Tipsarević i Krajinović”. b92. 23. 10. 2020. Приступљено 29. 11. 2020. 
  14. ^ а б „Filip Krajinovic announces former top-10 player as his coach for 2023 season”. Tennis World. 10. 11. 2022. Приступљено 24. 8. 2023. 
  15. ^ „New coaching job for Frank Dancevic – joins Team Krajinovic”. Open court. 3. 2. 2022. Приступљено 24. 8. 2023. 
  16. ^ „Sock Secures London Berth With First Masters 1000 Crown”. ATP World Tour. 05. 11. 2017. Приступљено 12. 11. 2017. 
  17. ^ „Serbian Soaring: Krajinovic Into First Final In Paris”. ATP World Tour. 04. 11. 2017. Приступљено 12. 11. 2017. 
  18. ^ „Filip Krajinovic – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 21. 8. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Крајиновић&oldid=27438675”