Флет вајт

С Википедије, слободне енциклопедије

Флет вајт (ен. flat white) је напитак од кафе који се састоји од еспреса са микропеном (парено млеко са малим, финим мехурићима и сјајне или баршунасте конзистенције). Обично има већи удео еспреса у млеку него кафе лате и тањи слој микропене од капућина. Иако је термин „флет вајт“ коришћен у Уједињеном Краљевству да опише врсту пића на бази еспреса 1960-их, модера верзија пића развијена је у Аустралији и Новом Зеланду.

Опис[уреди | уреди извор]

Анете Молдваер наводи да се флет вајт састоји од двоструког еспреса (50 ml) и око 130 ml млека на пари са слојем микропене од 5 мм (0,25 инча).[1] Према анкети индустријских коментатора, флет вајт има танак слој микропене (отуда флет односно 'равно' у називу напитка), за разлику од знатно дебљег слоја пене у традиционалном капућину.[2]

Рецепт за флет вајт, међутим, варира између региона и кафића. У Аустралији се сервира у керамичкој шољи, обично исте запремине ( 200 ml, 7,0 imp fl oz ) као и лате шоља. Међутим, неки аустралијски кафићи ће прелити лате са додатном пеном, док други кафићи сипају мало мање пића.[3] Новозеландски флет вајт се чешће служе у шољици у облику лале (165 ml, 5,8 imp fl oz). И у Аустралији и на Новом Зеланду, постоји опште прихваћена разлика између лате и флет вајта у односу млека и кафе и конзистенцији млека због начина на који се млеко загрева.

Порекло и историја[уреди | уреди извор]

Флет вајт кафа се служи најраније од 1960-их. У драми Питера Шафера Приватно ухо (1962) један лик каже да је одвео жену у еспресо бар у Јужном Кенсингтону (Лондон). Други лик пита: И држао се за руке преко два флет вајта?[4]

Постоје референце на пиће у Аустралији 1980-их.[5][6]

У Moors Espresso Bar у Сиднеју, Алан Престон је додао пиће у свој стални мени 1985.[7][8] Престон је тврдио да је ту идеју увезао у Сиднеј из свог родног Квинсленда, где су кафићи 1960-их и 1970-их често нудили „Белу кафу – стан“.[9] Друге документоване референце укључују кафетерију Парламентарне куће у Канбери која је у јануару 1985. године поставила знак на којем је писало „само флет вајт“ током сезонског проблема са музним кравама што је проузроковало коришћење млечне пене.[10][11]

Међутим, порекло напиткка је спорно, а Нови Зеланд такође тврди да је земља порекла.[12][13] Једна новозеландска тврдња потиче из Окланда, од стране Дерека Таунсенда и Дарела Алерса из Cafe DKD, као алтернатива италијанском кафеу,[14][15] а друга новозеландска тврдња потиче из Велингтона и наводи да је пиће настало као резултат „неуспелог капућина“ у Бару Бодега 1989.[12] Крег Милер, аутор књиге Coffee Houses of Wellington од 1939. до 1979., тврди да је средином 1980-их припремио белу боју у Окланду.[12]

Слична пића[уреди | уреди извор]

Флет вајт је сличан оригиналном италијанском капућину, који је један еспресо са микропеном који се сервира у 150—160 ml (5,3—5,6 imp fl oz) шоља.[16] Флет вајт, међутим, има већи удео кафе и мање пене.[1]

Флет вајт обично има већи удео еспреса у млеку на пари него кафе лате, а слој пене је тањи.[3]

Шпански café con leche је сличан, али користи млеко прокувано на 83 степена. У флет вајту, млеко се пари без пене приближно до 54 °C (129 °F).[17] Кување млека на ову температуру задржава масти и беланчевине у млеку који задржавају слатки укус, који се губи када се млеко обради на вишим температурама.[18]

Изван Аустралије и Новог Зеланда[уреди | уреди извор]

Овај стил кафе је извезен у Уједињено Краљевство до 2005. године, а до 2010. се продавао у тамошњим франшизама Старбуцкс-а.[19] До 2013. бела плоча била је доступна у аустралијским кафићима у Њујорку, а Хју Џекман је био сувласник једног од њих и подржавао производ.[20] Како је равно бело постало све познатије широм света, велики ланци кафића као што су Starbucks, Costa Coffee, Caffè Nero, Cafe Coffee Day, Pret a Manger додали су флет вајт на своје меније. Starbucks је први пут увео флет вајт у САД 6. јануара 2015.[21]

Повезани термини[уреди | уреди извор]

У Уједињеном Краљевству, фраза флет вајт економија се користи за описивање лондонске мреже интернета, медија и креативних предузећа.[22][23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Moldvaer, Anette (2021). The Coffee Book (2nd изд.). London: Dorling Kindersley. стр. 403—04. ISBN 9780241536940. 
  2. ^ „What is a flat white? – Coffee Hunter”. Приступљено 2013-02-10. 
  3. ^ а б Carmody, Kathleen (20. 4. 2004). „Coffee culture”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 2010-04-07. 
  4. ^ Shaffer, Peter (1982). The Collected Plays of Peter Shaffer. New York: Harmony Books. стр. 83. ISBN 0517546809. 
  5. ^ "Miller's Treat," café review, Liz Doyle and Brett Wright, Sydney Morning Herald, 6 May 1983
  6. ^ "It's time to dare to be the same," Jenny Tabakoff, Sydney Morning Herald, 16 April 1984
  7. ^ Robertson, James (27. 9. 2015). „Australia and New Zealand culinary war in new front over flat white inventor”. goodfood.com.au. Приступљено 27. 9. 2015. 
  8. ^ „Australian food history timeline-Birth of the Flat White”. Australian food history timeline (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 2. 2016. г. Приступљено 2016-02-09. 
  9. ^ Pearlman, Jonathan (2015-09-28). „Who invented the flat white? Row breaks out between Australian and New Zealand cafe owners”. The Daily Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 2020-02-14. 
  10. ^ Green, Roger (11. 1. 1985). „Cows Frustrate ACT's Espresso Artists”. The Canberra Times. Приступљено 26. 9. 2015. 
  11. ^ "How Canberra lost its froth," Milton Cockburn, Sydney Morning Herald, 10 January 1985
  12. ^ а б в Hunt, Tom (13. 1. 2015). „Kiwi claims flat white invention”. The Dominion Post. Приступљено 17. 4. 2015. 
  13. ^ Robertson, James (27. 9. 2015). „Australia and New Zealand culinary war in new front over flat white inventor”. goodfood.com.au. Приступљено 27. 9. 2015. 
  14. ^ Dixon, Greg (22. 7. 2008). „The birth of the cool”. The New Zealand Herald. Приступљено 29. 1. 2013. 
  15. ^ Macdonald, Laura (13. 1. 2015). „Baristas battle to claim flat white as their own”. The New Zealand Herald. Архивирано из оригинала 16. 4. 2015. г. Приступљено 17. 4. 2015. 
  16. ^ „L'Espresso Italiano e il Cappuccino Italiano Certificati” (PDF). Istituto Nazionale Espresso Italiano. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2013. г. Приступљено 2012-08-22. 
  17. ^ „What is a flat white coffee? | Coffee, Tips and Tricks”. Barista (на језику: енглески). 2019-02-27. Архивирано из оригинала 08. 04. 2022. г. Приступљено 2019-03-06. 
  18. ^ „Milk Frothing Guide – Hello Milk!”. CoffeeGeek.com. Архивирано из оригинала 04. 07. 2011. г. Приступљено 2010-04-07. 
  19. ^ Wallop, Harry (5. 12. 2009). „Starbucks to sell 'flat white' for those who are fed up with milky coffee”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2013. 
  20. ^ Jumpertz, Caroline (5. 8. 2013). „New Yorkers finally warm to the humble Aussie flat white”. The Australian. Приступљено 13. 12. 2023. 
  21. ^ Frizell, Sam (2. 1. 2015). „Hipster Drink of Choice Gets Co-Opted by Starbucks”. Time. Приступљено 3. 1. 2015. 
  22. ^ Cumming, Ed (8. 3. 2015). „Can hipsters save the world?”. The Guardian. 
  23. ^ „Brexit could harm growth of 'flat white economy', report warns”. Business Reporter. 5. 4. 2017. Архивирано из оригинала 2017-04-05. г. Приступљено 8. 4. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флет_вајт&oldid=27036469”