Хелена Малиржова
Хелена Малиржова | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. октобар 1877. |
Место рођења | Праг, Краљевина Бохемија, Аустроугарска |
Датум смрти | 17. фебруар 1940.62 год.) ( |
Место смрти | Праг, Протекторат Чешка и Моравска |
Занимање | књижевница, новинарка |
Хелена Малиржова (чеш. Helena Malířová, Праг, 31. октобар 1877 – Праг, 17. фебруар 1940) је била чешка књижевница и новинарка.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Њена рођена сестра била је глумица Ружена Наскова. Била је удата за Јана Малиржа који је недуго потом преминуо од туберкулозе. Каријеру писца започела је 1900. године, а као репортер извештавала је и о српско-турским ратовима. Тада је упознала свог будућег партнера писца и цензора Ивана Олбрахта. Била је комуниста, а њен рад карактерише борба за једнака права жена.[2]
Дела[уреди | уреди извор]
На српски језик преведена су два њена романа A srdce nemá stání и Vítězství које је у једном тому објавила издавачка кућа Порталибрис, као Срце нема мира и Победа.[3][4]
- Lidské srdce (1901)
- Právo na štěstí (1908)
- Malé příběhy (1910)
- Víno (1912)
- Popel (1914)
- Rudé besídky
- Požehnání (1920)
- Povídky s dobrým koncem (1923)
- Deset životů (1937)
- Barva krve
- Vítězství
- Stříbrný racek a jiné povídky
- Křehké květiny
- Mariola
- Dědictví
- Nový rok
- Pod kaštanem (1939)
- Zápisky z nemoci
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Хелена Малиржова”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-11-10.
- ^ Databazeknih.cz. „Helena Malířová - životopis a ocenění”. www.databazeknih.cz. Приступљено 2023-11-10.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања хелена малиржова NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-11-10.
- ^ „Срце нема мира и Победа – Хелена Малиржова”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-11-10.