Центар савремене политике

С Википедије, слободне енциклопедије
Центар савремене политике
Центар савремене политике
Лого центра
ОснованаМај 2012.
ОснивачНемања Тодоровић Штиплија
Датум оснивањаМај 2012.
ТипРегионални труст мозгова
СедиштеБеоград
Службени језициСрпски
Енглески
ПредседникНемања Тодоровић Штиплија
Програмски директорНикола Буразер
Веб-сајтcentarsavremenepolitike.rs

Центар савремене политике је независна, невладина и непрофитна организација основана у Београду маја 2012. године. Центар функционише као труст мозгова у различитим областима попут политичких система, спољних послова и безбедности, као и заштиту људских и мањинских права. Примарна мисија центра је да започне реформу политичког система како би заштитила људска и мањинска права, као и да омогући сигурну и правичну интеграцију Србије у ЕУ.[1]

Центар ради као траст мозгова и креира процене и анализе различитих политичких питања са којима се суочава региона западног Балкана, укључујући и политички интегритет, националну безбедност и људска права.

Он развија и предлаже објективне стратегије према разним претњама по политички систем, цивилно друштво, регионалну стабилност, као и сарадњу и заштиту кроз разне ПР и кампање подизања свести, регионалних форума и обучавање младих лидера.

Центар савремене политике циља да спроведе реформе европске интеграције Србије као и да идржи регионалну стабилност и сарадњу.

Седиште центра се налази у Београду.

Центар је такође и творац портала European Western Balkans.

Структура и мисије[уреди | уреди извор]

Центар савремене политике остварује своје циљеве следећим активностима:

  • Креирањем јавних политика из различитих области
  • Формулисањем предлога за реформе политичког система
  • Спровођењем анализа и студија о различитим политичким и друштвеним феноменима
  • Јавним заговарањем и подизањем свести о неопходним реформама, европским интеграцијама и о горућим проблемима са којима се суочавају држава и друштво
  • Извештавањем о европским интеграцијама и другим кључним политичким процесима са којима је јавност недовољно упозната

Немања Тодоровић Штиплија је председник организације, док је прогрмаски директор Никола Буразер.[2]

Пројекти[уреди | уреди извор]

European Western Balkans[уреди | уреди извор]

Центар поседује и уређује портал European Western Balkans, чији је циљ извештавање о процесу европских интеграција држава Западног Балкана (Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније, Црне Горе и Косова), води интервјуе и објављује различите анализе и мишљења. Као део овог пројекта, организација одржава мрежу различитих људи и експерата из свих земаља овог региона, као и многих чланица ЕУ.

Народна скупштина Републике Србије и европске интеграције[уреди | уреди извор]

Преко свог портала ЕWБ, Центар је од априла до октобра 2015. активно надгледао рад Одбора за европске интеграције Народне скупштине Србије и Заједничког одбора Европског парламента и Народне скупштине за стабилизацију и придруживање.[3]

Конференција “Разумљиво о Европи”[уреди | уреди извор]

Центар је 20. октобра 2015. организовао конференцију “Разумљиво о Европи”. Конференција је била посвећена дијалогу Београда и Приштине и европским интеграцијама. Конференција је организована у партнерству са Фондацијом Конрад Аденауер а учесници су били народни посланици Републике Србије и представници невладиних организација и медија. Конференцију је отворио немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман. Међу другим учесницима били су Џоана Хансон, истраживачица Лондонске школе економије, Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, заменик председника Владе Косова Бранимир Стојановић и Иљир Деда, народни посланик у Скупштини Косова.[4]

Један од панела је окупио српског официра завезу Дејана Павићевића и косовског Владета Садикуа.[5] Учесници догађаја су били Борислав Стефановић, бивши представник Србије у дијалогу Београда и Приштине, и Вјоса Османи из Комитета за европске интеграције у Косовском парламенту. Имали су супортно мишљење о приступању Косова у УНЕСКО-у. Стефнаовић је предложио да Косово буде чланица међународних оргнаизација, али не и УНЕСКО-а, јер неће бити у стању да заштити српску заоставштину, док је Османи сматрала да ће „чланство у УНЕСКО-у директно утицати на повећање стандарда у области образовања и зашзизе културних споменика.” [6]

Као део конференције, Центар је објавио преглед дијалога Београда и Приштине на српском и енглеском..[5]

Млади и ЕУ[уреди | уреди извор]

Јануара 2016. Центар је уз помоћ Еразмус+ фондова организовао тренинг о институцијама ЕУ и европским интеграцијама за младе учеснике из Италије, Шпаније, Белгије, Словачке, Хрватске, Албаније, Бугарске, Македоније и Турске. Учесници су посетили Народну скупштину РС и ЕУ инфо центар.[7][8] Такође су учествовали у симулацији рада Европског парламанта у општини Стари Град. Циљ пројекта био је да оспособи учеснике у дебати да дебатују, дискутују и промовишу европско грађанство, европске вредности, интеграцију и проширење, као и да се као грађани активно укључе у ЕУ и процес доношења одлука у оквиру ЕУ.[9]

Дебате о европској будућности Србије[уреди | уреди извор]

У партнерству са Фондацијом Конрад Аденауер, Центар од маја 2015. објављује интервјуе о будућности Западног Балкана са кључним представницима немачке Хришћанско-демократске уније и Европске народне партије.[10] До сада је спровео више од 20 интервјуа са различитим особама повезаним са интеграцијама Западног Балакана, укључујући Себастијана Курца, Јоханеса Хана, Јадранку Јоксимовић, Петера Соренсена, Самуела Жбогара, Дејвида Мекалистера, Мајлинду Брегу и Младена Иванића. Такође, на сајту ЕWБ-а могу се видети разни ауторски текстови и чланци које је написао широки спектар стручњака у истој области.[11]

Публикације[уреди | уреди извор]

Године 2016, заједно са Фондацијом Конрад Аденауер објавили су водич на српском језику „Европски парламент и Србија” са циљем да се народним посланицима Србије помогне у разумевању функционисања рада Европског парламента. Промоција водича одржана је у Народној скупштини Србије и присуствовали су Дејвид Мекалистер и Маја Гојковић.[12][13]

У београдском Медија центру 28. септембра 2018. године, Центар савремене политике је објавио извештај из сенке „Стање демократије у Србији 2018” који процењује слободу медија у Србији, управљање, рад Скупштине Републике Србије и локалне изборе у Србији у периоду новембра 2017. до 2018. године. На промоцији су извештаја говорници су били Марија Стојановић, Марко Савков-ић, Маја Васић Николић, Срђан Мајсторовић и Никола Буразер. [14][15][16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „centarsavremenepolitike.rs”. centarsavremenepolitike.rs. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 09. 08. 2016. 
  2. ^ „Naš tim”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 11. 08. 2016. 
  3. ^ „Narodna skupština Republike Srbije i evropske integracije”. centarsavremenepolitike.rs. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 09. 08. 2016. 
  4. ^ Gedošević, Lana (20. 10. 2015). „Ditman: Nemačka za otvaranje poglavlja”. Blic. Blic. Blic. Приступљено 14. 08. 2016. 
  5. ^ а б „Razumljivo o Evropi – Konferencija & publikacija Pregled dijaloga Beograda i Prištine”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 10. 08. 2016. 
  6. ^ „Stefanović i Osmani oprečno o dijalogu Beograda i Prištine”. Danas. Danas. Danas. 21. 10. 2015. 
  7. ^ „Mladi iz 10 zemalja Evrope posetili EU info centar”. Eu Info. Архивирано из оригинала 05. 10. 2017. г. Приступљено 13. 08. 2016. 
  8. ^ „Vlerat europiane bashkojnë të rinjtë në Beograd”. MAPO (на језику: Albanian). Архивирано из оригинала 29. 04. 2016. г. Приступљено 13. 08. 2016. 
  9. ^ „Mladi i Evropska unija (Youth and EU)”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 10. 08. 2016. 
  10. ^ „Debate o Evropskoj budućnosti Srbije”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 10. 08. 2016. 
  11. ^ „Portfolio”. European Western Balkans. European Western Balkans. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 14. 08. 2016. 
  12. ^ „Vodič o Evropskom parlamentu za srpske parlamentarce”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 05. 09. 2018. г. Приступљено 05. 09. 2018. 
  13. ^ „EVROPSKI PARLAMENT I SRBIJA: Vodič za stabilnu vožnju na putu ka EU predstavljen u Beogradu”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 05. 09. 2018. 
  14. ^ „Nema članstva u EU bez demokratije sve i da Srbija reši problem Kosova”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 28. 09. 2018. Приступљено 25. 10. 2018. 
  15. ^ „Izveštaj: Vlada Srbije nije odgovorila ni na jedno od 236 poslaničkih pitanja”. Beta. Beta. 04. 10. 2018. Архивирано из оригинала 06. 03. 2019. г. Приступљено 25. 10. 2018. 
  16. ^ „236 poslaničkih pitanja za godinu dana, odgovor – ni jedan”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 25. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]