Церебрална ангиографија
| Церебрална ангиографија
(радиолошка и неуролошка процедура) | |
|---|---|
 Церебрална ангиографија, након инјекције контраста у леву вертебралну артерију | |
| ICD-9-CM | 88.41 |
| MeSH | D002533 |
| MedlinePlus | 003799 |
Церебрална ангиографија-артериографија је контрастна инвазивна радиолошка метода прегледа крвних судова мозга. Метода се састоји у ињицирању хидросолубилног јодног контрастног средства у каротидну или вертебралну артерију (крвне судове врата), или кроз у ту сврху направљене бројне специјалне катетере, који се претходно уводе у крвни суд, а затим се они трајно снимају (просевтљавањем X - зрацима), применом рендген технике (флуороскопије) на 35 мм биоскопском-филму или дигитално. Запис (на филму или слика на монитору флуроскопа), крвних судова мозга зове се ангиограм.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Технику церебралне ангиографије је први пут 1927, применио португалски лекар и неуролог Антонио Мониз како би уношењем контрастног средства у крвне судове уз помоћ рендгена начинио мождану ангиографију у циљу дијагнозе неколико врста нервних обољења, као што су тумори, артеријске болести и друге малформације артерија и вена мозга. Антонио Мониз је данас признат као један од пионира у овој области, који је за допринос медицини награђен Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1949.[3]
Циљ[уреди | уреди извор]
Церебрална ангиографија има за циљ да утврди анатомију и степен опструкције лумена артерија мозга. Информација добијене церебралном ангиографијом укључују и одређивање локализације, дужине и пречника артерија, присуство и тежину зачепљења лумена; као и процену квалитета протока крви. Она може јасно „осликати“ и врсту лезије (атером, тромбоза, дисекција, спазам као и присуство и степен колатералних крвних судова.[4]
Церебрална ангиографија је тренутно једина метода која тачно може да утврди степен интралуминалне опструкције (сужења или зачепљења) крвних судова мозга. Она показује патолошке промене у лумену крвног суда, а не указује на етиологију болести или на неопструктивне атеросклеротичне лезије.
Церебрална ангиографија има три основна циља у дијагностици болести крвних судова мозга;
- Утврђивање природе болести крвних судова и њеног екстензитета, када дијагноза није јасна и не може да се искључи неинвазивним испитивањем.
- Утврђивање најпогоднијег и потенцијално најуспешнијег начина лечења (лекови, перкутана интервентна или хируршких реваскуларизација).
- Праћење ефеката лечења на појаву рестенозе, тромбозе и прогресију или регресију атеросклерозе.
Индикације[уреди | уреди извор]
Мождани удар је нагли испад можданих функција са пратећим неуролошким поремећајима услед смањења или наглог прекида протока крви кроз мозак. Трећи је водећи узрочник смртности становништва савременог света, а у неким земљама и први (Република Хрватска), и водећи узрок инвалидности у свету.[5]
Процењује се да се око 46% можданих удара јавља у најпродуктивнијем периоду човека (између 45. и 65. године живота), и да 22% мушкараца и 45% жена умире унутар прве године након можданог удара.
Код 15% пацијената узрок можданог удара је крварење (интрацеребрални хематом или субарахноидално крварење), док 85% свих можданог удара чини исхемијски мождани удар (инфаркт мозга) чији је најчешћи узрок атеросклероза са сужењем можданих крвних судова или зачепљење крвних судова угрушком (емболија или тромбоза).[5]
Зато су основне индикација за церебралну ангиографију следеће;
- Дијагноза суспектних васкуларних малформација (малформација крвних судова)
- Дијагноза узрока интракранијског крварења (интракранијалних анеуризми и АВ ангиома),
- Дијагноза васкуларизације интракранијских (унутарлобањских) тумора,
- Дијагноза атеросклеротичких промена у крвним судовима мозга и пратећих стеноза (сужења) и оклузија (зачепљења) крвних судова.
- Дијагноза стања као што су епидурални хематом, субдурални хематом и интрацеребрални хематом који се се на церебралној ангиографији приказују као аваскуларна подручја.
Начин извођења[уреди | уреди извор]
Церебрална ангиографија се изводи тако што се прво катетером кроз мали рез на кожи уђе у артерију у подручју препоне. Затим се тај катетер уз помоћ рендгенскоих зрака угура до артерија на врату и кроз њега убризга контрастно средство којим се врло брзо испуне крвни судове мозга и у виду затамњења детаљно прикажу на ангиограму.
Лекари који изводе ове интервенције морају бити технички обучени за све аспекте процедуре, од познавања клиничких индикација и ризика процедуре, до анатомије, физиологије и патологије мозга. Важно је, такође, да знају и основне принципе оптималне радиографске дијагностике и заштите од зрачења.
Компликације[уреди | уреди извор]
У току извођења церебралне ангиографије постоји могућност појаве следећих компликација;[6]
- Алергијска реакција на контрастно средство
- Згрушавање крви или крварење на месту убода игле, које може делимично да блокира проток крви у доњи уд.
- Оштећење артерије или зида артерије катетером, што може изазвати блокаду проток крви и појаву можданог удара (ретко).[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Adamczyk P, Liebeskind DS. Vascular imaging: computed tomographic angiography, magnetic resonance angiography, and ultrasound. In: Daroff RB, Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, eds. Bradley's Neurology in Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 40.
- ^ Chernecky CC, Berger BJ. Cerebral angiography (cerebral angiogram) - diagnostic. In: Chernecky CC, Berger BJ, eds. Laboratory Tests and Diagnostic Procedures. 6th ed. St Louis, MO: Elsevier Saunders; 2013:309-310.
- ^ (језик: енглески) Egas Moniz The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1949 „Egas Moniz, биографија”. Приступљено 15. 10. 2009.
- ^ Neelakantan S, Samant R, Prasad J, Reddy BN, Reddy P, Das BB, et al. (април 2019). „Digital Subtraction Neuroangiography: What a Resident Should Know”. Journal of Clinical Interventional Radiology ISVIR (на језику: енглески). 03 (1): 044—052. ISSN 2456-4869. S2CID 196034315. doi:10.1055/s-0039-1681979
.
- ^ а б Акутни мождани удар и тромболитичка терапија на; „KBC Zagreb”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Koenigsberg RA, Bianco BA, Faro SH, Stickles S, Hershey BL, Siegal TL, et al. Neuroimaging. In: Goetz, CG, eds. Textbook of Clinical Neurology. 3rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2007:chap 23.
- ^ Taha MM, Sakaida H, Asakura F, Maeda M, Toma N, Sano T, Hori K, Matsushima S, Taki W (October 2007). "Access site complications with carotid angioplasty and stenting". Surg Neurol. 68 (4): 431–7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Церебрална ангиографија — www. radiologyinfo.org (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
