Црква Преображења Господњег у Брезовом Пољу
| Црква Преображења Господњег | |
|---|---|
| Црква Преображења Господњег | |
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Посвећен | Преображењу Господњем |
| Локација | |
| Место | Брезово Поље |
| Држава |  Република Српска |
Црква Преображења Господњег у Брезовом Пољу, насељеном месту у саставу дистрикта Брчко, припада Епархији зворничко–тузланској Српске православне цркве.
Историјат[уреди | уреди извор]
Црква Преображења Господњег у Брезовом Пољу је једнобродни храм димензија 18×10 метара.[1] Градња је започета на пролеће 1932. године, али муслимански живаљ је био против градње у чаршији, неколико српских трговаца ју је издејствовало на данашњој локацији и саградили су цркву за осамнаест месеци.[1] Након завршене градње храм је 12. октобра 1933. године освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ, а 1934. звоно које је даровао краљ Александар Карађорђевић.[1] Нестало је 8. децембра 1941. године када су усташе из Кораја под вођством Буре Бегића, а по наговору Милана Боснера, запалиле храм од којег су остали само зидови.[1] Године 1945. се приступило обнови цркве, на Михољдан 1946. ју је освештао архијерејски намјесник брчански Рајко Софреновић.[1] Изградња звоника и обнова фасаде је завршена 1970. године. Обновљену цркву је освештао архијерејски намјесник брчански Милан Дојчиновић недељу пред празник Рођења Пресвете Богородице 1970. године.[1]
Године 1980—1982. је рађена поновна адаптација храма. На Михољдан 1982. године је обновљену цркву освештао епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[1] Иконостас је израдио Тешо Лазаревић из Драгаљевца 1948. године, а иконе на иконостасу су урађене у свештеничкој задрузи у Београду. Цркву је осликао Драган Бјелогрлић из Новог Сада 1985. године.[1] У цркви се од старих богослужбених књига чувају и користе Србљак из 1861. године, „Апостол” штампан у Сарајеву 1861. године и „Јеванђелистар” штампан у Москви 1789. године.[1] Пре Другог светског рата је у парохији био активан богомољачки покрет.[1] У Ражљеву је 1932. године основано Братство Православне народне хришћанске заједнице „Светог Димитрија”, а 1939. Братство „Светог Стефана Дечанског” у насељу Слијепчевићи и у Трњацима.[1] Братства су имала своје домове који су били место састајања и молитве, а све су 1952. године национализовале комунистичке власти.[1]
