Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима
| Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Моравци |
| Општина | Љиг |
| Ентитет |  Србија |
| Држава | Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 1858. године |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ваљево.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима се налази са леве стране изнад Ибарског пута, удаљена око два километра од Љига.[1] Освећена је 26. јула 1858. године, на дан Сабора Светог Архангела Гаврила по којем носи назив.[1] За изградњу садашњег храма су прилоге од по седам дуката у злату дали сви мушкарци који су живели у селима Моравци, Липље, Дићи, Гукоши, Ивановци, Пољанице, Козељ, Бранчић и Брајковић.[1] Пројекат цркве је урадио архитекта Теодор Шифт, а пластичне украсе изведене у унутрашњости храма је саградио Теодор Теодоровић Сарајлија.[1] Црква је једнобродна, монументална грађевина са апсидом у ширини наоса на истоку и припратом са торњем на западу. Поред главног портала на западној страни црква има и портале на северу и југу наоса. Током Првог светског рата су на цркви били оштећени северна страна крова и торањ. У част страдалих у ратовима 1912—1920. на северном, јужном и западном зиду наоса су постављене мермерне плоче на којима су уклесана њихова имена.[1] Иконостас са двадесет и седам икона је 1943. године темпером на дасци осликао Никодим Бркић.[1] Садашња црква је подигнута на старом месту на коме је у тринаестом веку постојао храм чији је ктитор био Стефан Урош I.[1] Манастир Моравци је био запуштен, у њему су се налазиле мошти светитеља које је 1732. године пренео у свој манастир игуман Боговађе.[1] Моравци су били пусти до 1797. када га је обнавио Хаџи Рувимов ученик Хаџи Ђера.[1] Светитељске мошти које је донео са поклоничког путовања у Јерусалиму се налазе у проширењу на северном зиду наоса садашње цркве.[1] На манастирској ћелији је постојао натпис настао 27. септембра 1798. који је сведочио о њеној обнови за коју су били заслужни Хаџи Ђера и Никола Грбовић.[1] Моравички архимандрит Хаџи Ђера је убијен 1804. године и сахрањен је јужно од моравичке цркве на месту на коме је 2000-те преко старе надгробне плоче постављена нова.[1] У југозападном делу порте је двоспратна зграда некадашње основне школе која је 1911. била прва народна читаоница и једина сеоска библиотека на подручју садашњег Колубарског управног округа.[1] Одлуком Министарства просвете Републике Србије 2014. године је враћена цркви.[1] Од 2017. црква Сабора светог архангела Гаврила у Моравцима је мирска црква.[1] У ризници цркве се чувају вредни богослужбени предмети: антиминс из 1728. године, антиминс из друге половине деветнаестог века, свитак са текстом Абагара и старе богослужбене књиге на којима се налазе Хаџи Ђерини записи.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Класицизам код Срба, Каталог грађевинарства, Београд 1967.
- Б. Маринковић, Хаџи Рувим, пре целине, пре смисла, књ. II, Ваљево 1990.
- Д. Давидов, Српска графика у XVIII веку, Нови Сад 1978.
- М. Тимотијевић, Први српски штампани антиминси и њихови узори, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 23, Нови Сад 1987.
- З. Ранковић, Фотографи Ваљевског краја, Колубара децембар 2008.
- Н. Радојичић, Српски Абагар, Етнолог 4, Љубљана 1930.
- Ј. Мишковић, Опис рудничког округа, Гласник ученог друштва XLI, Београд 1875.
- Љ. Стојановић, Стари српски натписи и записи, књ. II, Београд 1983.
- P. Gary, Furta sacra, Thefts of Relicws in the Central Middle Ages, Princenton, New Jersy 1990.
- О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984.
- Ж. Дукић, Хаџи Ђера, Београд 1928.
- Л. Арсенијевић Баталака, Историја, Београд 1898.
- М. Т. Ракић, Качер: Антропогеографска проучавања – Српски етнографски зборник, књ. VI (Насеља српских земаља, књ. III), Београд, 1905.
- В. Караџић, Српска историја нашег времена, Београд 1969.
- М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа, Београд 1888.
- М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876.
- М. Ђ. Милићевић, Путничка писма, Београд 1868.
- А. Р. Милошевић, Визуелна култура Србије под аустријском влашћу (1718—1739), Београд 2016, докторска дисертација, рукопис, Филозофски факултет у Београду, Београд 2016.
- Д. Пантелић, Војно–географски описи Србије пред Кочину крајину 1783. и 1784. године, СКА Споменик LXXXII, Други разред бр. 64, Београд 1936.
- Д. Илић, Хаџи Ђера, Београд 1903.
- А. Лома, О среским установама у Ваљевској нахији и ван ње 1791—1819. године, Гласник МИА 12, Ваљево 1978.
- Крагујевачка нахија 1815—1839, Београд 1954.
- М. Т. Ракић, Качер, антропогеографска проучавања, СЕЗб, VI, насеља српских земаља
- Дневник Игњата Васића, проте лозничког, књига 1, Шабац, Либерална штампарија 1889.
- В. Савић, Прота Матија Ненадовић, акта и писма, Горњи Милановац 1984.
- С. Милутиновић Сарајлија, Историја Србије од почетка 1813. до конца 1815. године, Београд 1888.
- Б. Куниберт, Српски устанак и прва влада Милоша Обреновића, 1804—1850, Београд 1901.
- Н. Радосављевић, Православна црква у Београдском пашалуку 1766—1831 (Управа Васељенске патријаршије), Београд 2007.
- А. Ивић, Између Првог и Другог устанка (од септембра 1813. до априла 1815. године), Загреб 1917.
- К. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Карађорђа, у Бечу 1884.
- В. Б. Савић, Прота Матија Ненадовић, акта и писма, Горњи Милановац 1984.
- А. С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије XV и XVI века, књ. III, Чачак 1985.
- Е. Челебија, Путопис, књ. II, Сарајево 1957.
- З. Ранковић, Старе библиотеке у Белановици и Моравцима, Колубара 1998, Ваљево 1998.
- Д. Сарачевић, Хаџи Ђера и манастир Моравци, Моравци 1984.
- Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2006.
