Шаблон:ИЧ-Сремски фронт

Сремски фронт био је утврђена одбрамбена линија Вермахта и Хрватских оружаних снага, која је дјеловала у Срему и дијелу источне Славоније током Другог свјетског рата, тачније од 23. октобра 1944. до 13. априла 1945. године.

Сремски фронт је образовала Група армија „Ф” послије пораза у Србији, како би обезбиједила повлачење њемачких трупа из Грчке, Албаније и јужних делова Југославије на територију Хрватске (НДХ) и спријечила напредовање Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) ка Осијеку и Загребу. Сремски фронт се налазио на споју њемачких група армија „Југ” и „Ф” и штитио је јужни бок њемачких армија на Источном фронту, а повезивао је источни и италијанско ратиште. Сремском фронту је додијељена кључна улога у систему одбране Групе армија „Ф”.

Израз „Сремски фронт” усвојиле су и њемачка и југословенска команда. Сремски фронт је за НОВЈ био дио општејугословенског фронта, као и стратешки фронт Антихитлеровске коалиције.

Борбе на Сремском фронту трајале су 172 дана и биле су најтеже, жестоке и најдуже међу биткама Народноослободилачког рата у Југославији. У различито вријеме у борбама су учествовале јединице 2. оклопне армије и поражене Армијске групе „Србија”, 68. армијски корпус, Корпусна група „Киблер”, а затим њемачко-хрватске трупе 34. армијског корпуса. Њима су се у различитим периода супротстављали 1. пролетерски корпус (од 1. јануара 1945 — 1. армија), формације и јединице 12. војвођанског корпуса и 3. армије НОВЈ, 68. стрељачког корпуса Трећег украјинског фронта, дивизије 1. бугарске армије, бригаде Сремске оперативне зоне Главног штаба НОВ и ПО Војводине, Авио-групу генерала Витрука, италијанску партизанску бригаду „Италија” и низ других војних формација.

Историја Сремског фронта једна је од тема, на којима се у Србији гради култура сјећања на догађаје из Другог свјетског рата у Југославији. Послије рата на подручју општине Шид подигнуто је Спомен-обиљежје „Сремски фронт”, данас непокретно културно добро од изузетног значаја.