Шамар Јахриш
Шамар Јахриш пун назив (Shammar Yahr'ish b. Yasir Yun'im b. 'Amr Dhu'l-Adh'ar) (арап. شَمَّر يرعش, "Shammar trembles") био је химјарски краљ.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Године 275. он је своје трупе водио до победе над Наџраном и Марибом (Сабејци су касније повратили своју престоницу) и Хадрамут. Успео је да уједини велики део Јемена, апретпоставља се да је носио титулу “Краљ од Саве и Ду Раидана и Јамната” (Јамнат највероватније представља назив који се користио за јужни Јемен). Од његовог времена Химијарски краљеви су познати као “Туба краљеви”, и слављени по својој храбрости и предводништву у Јеменској песничкој традицији.
Владавина[уреди | уреди извор]
Негде око 280. године Шамар Јахриш је владао уједињеним Јеменом из своје престонице, града Зафара.[2]Стотину година касније Абу Караб Асад који је добио надимак "Асад ел Камел" (неко ко је савршен) испунио је највеће аспирације Шамар Јахриша. Под његовим вођством Сабејска држава са престоницом у Марибу престала је да постоји као независна краљевина. Аксумити, који су постали велика сила и окупирали Тихаму и у више наврата делове висоравни, били су потиснути назад у Етиопију. Током његове владавине пре-исламски Јемен достигао је вероватно своје највеће проширење, укључивши у свој састав јужне делове данашње Саудијске Арабије и цео Оман.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ibn Ishaq; Guillaume (1955). The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Isḥāq’s sīrat. London. стр. 694. ISBN 978-0-19-577828-1.
- ^ Marx, edited by Angelika Neuwirth, Nicolai Sinai, Michael (2010). The Qur'an in context historical and literary investigations into the Qur'anic milieu (PDF). Leiden: Brill. стр. 53. ISBN 9789047430322. Архивирано из оригинала 2010. г.
reflist
