Шефика Фика Филиповић
Шефика Фика Филиповић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1929. |
| Место рођења | Мостар |
| Датум смрти | 2022. |
| Место смрти | Београд, Србија |
Шефика Фика Филиповић (Мостар, 1929 — Београд, 2022) била је феминисткиња, антиратна активисткиња и чланица Жена у црном.
Биографија[уреди | уреди извор]
Шефика Фика Филиповић је рођена у Мостару 1929. године и 1955. се сели за Београд и запошљава као зубна техничарка. Цео радни век је провела у Дому здравља "Иван Милутиновић".[1]
Била је чланица Грађанског савеза Србије 1992. године и чланица групе "Живети у Сарајеву". Кратко је била у ЛДП-у који је напустила јер јој се нису допали поступци страначког лидера Чедомира Јовановића.
Иза себе је оставила ћерку Јелену и унуку Хану.
Активизам[уреди | уреди извор]
Од 9. октобра 1991. па у наредних пет година, године Жене у црном су сваке среде одрганизовале ненасилне протесте против ратова у бившој Југославији[2]. Фика Филиповић им се придружила на овим протестима 1994. године и постала њихова чланица.
Виђала сам их на Тргу Републике, гледала их онако из прикрајка. Мислила сам: ко су ове жене које ту стоје сваке сриједе? И ја сам долазила сваке сриједе, али нисам им се одмах прикључила. Године 1994. било је стајање и када сам ја видјела све те транспаренте о Босни, у вези са Сарајевом, Мостаром, ја сам се одмах прикључила женама и носила транспарент "Мостарке нисте саме". Тако су ми тог момента сузе лиле, док сам држала тај транспарент. После је све ишло својим током, ишла сам да стојим сваке сриједе...
— Шефика Фика Филиповић, Жене у црном
Са њима је ишла у Сарајево на протесте али и широм бивше СФРЈ где год је било потребно подићи глас против национализма и рата.
Фика је посећивала радионице на којима је учила о феминизму и антимилитаризму и та сазнања су учврстила њена политичка схватања и учинила је ватреном боркињом за истину и против фашизма. У својим ставовима није попуштала пред притиском јавности али и пријатеља. Жене у црном од почетка свог антиратног ангажовања трпе увреде и нападе и Фика је неусташиво стајала са њима.[3]
Фика се противила свакој врсти репресије и борила се за заштиту људских и мањинских права. Била на свим ЛГБТ парадама и добила је надимак gay mama.[1]
Сећам се једне параде, пре оне када је било туче, оставила ме он (ћерка) на Славији и ја кренем, а полицајац ме пита: бако, где си пошла? Ја му кажем идем на параду. Он ме гледа, каже немаш пропусницу. Кажем шта ће ми. И онда је неко рекао да ме пусте и пустио ме. После тога су нас из СКЦ враћали марицама кући.
— Шефика Фика Филиповић, Лист "Данас" - "За бели хлеб и Данас је увек морало да буде"; 09.06.2017.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Za beli hleb i Danas je uvek moralo da bude - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2017-06-09. Приступљено 2022-11-14.
- ^ „"Republika" broj 150 - I dalje smo na ulicama Beograda”. www.yurope.com. Приступљено 2022-11-13.
- ^ „Šefika Fika Filipović (1929.-2022.) - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Приступљено 2022-11-13.