Шпанска кућа (Савамала)
Шпанска кућа | |
Шпанска кућа у Савамали (око 1880), у време када је сазидана била је један од најрепрезентативнијих објеката у овом делу Београда
| |
Информације
| |
---|---|
Локација | Савамала, Београд |
Координате | 44° 49′ 14″ С; 20° 27′ 44″ И / 44.820556° С; 20.462222° И |
Статус | завршена |
Саграђена | око 1880. |
Коришћење | царинарница, складиште, Српско бродарско друштвo, Музеј речног бродарства, Југословенско речно бродарство, Гете институт |
Број спратова | 1 |
Шпанска кућа је полусрушени објекат у београдском насељу Савамала. У време када је саграђена представљала је један од најрепрезентативнијих објеката у овом делу града, а почетком 21. века постала је један од његових симбола. Налази се у улици Браће Крсмановић бр. 2.
Историјат[уреди | уреди извор]
Шпанска кућа је подигнута око 1880. године као палата са подрумом, приземљем и спратом. Обликована је у духу академске архитектуре 19. века. У време када је сазидана зграда је била један од најрепрезентативнијих објеката у овом делу града. Коришћена је за потребе Пристаништа као царинарница, а касније као складиште, а њоме се служило и Српско бродарско друштво[1]. После Првог светског рата у објекту је био смештен и Музеј речног бродарства[а].[2]
Покушаји реконструкције и ревитализације[уреди | уреди извор]
Од средине 20. до прве деценије 21. века овај објекат, данас познат као Шпанска кућа, променио је неколико закупаца и готово исто толико планова за реконструкцију, који су прекидани најчешће због недостатка новца.[1]
Намеру да објекту врати музејску намену имала је фирма Југословенско речно бродарство, која је канцеларије у улици Браће Крсмановић закупљивала десетак година, све до 2003. То им није пошло за руком, а Музеј речног бродарства направили су у својој пословној згради у Улици кнеза Милоша.[2]
Након преласка са планске на тржишну привреду појавио се инвеститор вољан да обнови овај објекат и у њему отвори хотел. Тада је потпуно уклоњена унутрашњост грађевине, тако да су остали само спољни зидови, а дограђени су неки нови елементи. Нажалост и овај покушај обнове пропао је због финансијских проблема.[3]
Шпанска кућа, тада већ готово рушевина без крова и прозора, 2012. године постала је база јединственог пројекта Гете института, названог Урбан инкубатор (Urban Incubator: Belgrade) и посвећеног развоју Савамале.[1] Намера је била да се помоћу тзв. „привремене архитектуре” (temporary architecture) Овај објекат трансформише у простор намењен за одржавање културних манифестација.[3] Радови на овом пројекту обустављени су након две године.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци Документационог центра Завода за заштиту споменика културе града Београда
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Барјактаревић, Драгана. „Савамала: Откривање заборављеног града”. b92. Приступљено 21. 11. 2016.
- ^ а б Мучибабић, Д. (12. 04. 2013). „Шпанска кућа симбол препорода Савамале”. Политика. Приступљено 21. 11. 2016.
- ^ а б „Spanish house”. Urban Incubator Belgrade. Goethe Institut. Приступљено 21. 11. 2016.
- ^ „Sačuvajmo Savamalu kao deo identiteta Grada!”. Корзо. KORZOPORTAL.COM. Приступљено 21. 11. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Svečano otvoren paviljon u Španskoj kući uz projekat Urban Incubator Belgrade”. ELLE. 2013. Приступљено 21. 11. 2016.
- „Vesti Beograd U "Španskoj kući" u Savamali sutra otvaraju umetnički paviljon”. Blic. 05. 06. 2013. Приступљено 21. 11. 2016.
- „Španska kuća simbol preporoda Savamale”. NA VODI. Архивирано из оригинала 14. 08. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2016.