Пређи на садржај

Штрикер

С Википедије, слободне енциклопедије
Штрикер
Страница из Штрикеровог дела на коме је наводно приказан сам писац
Лични подаци
Датум рођења13. век
Место рођењаДанашња Аустрија,
Датум смрти13. век

Штрикер (нем. der Stricker) је био псеудоним немачког средњовековног писац прве половине 13. века.

O његовом животу се мало зна, али је познато да је стварао у раздобљу од око 20 година у Аустрији. Један је од многобројних немачких средњовековних песника, који је обрадио Песму о Ролану (нем. Rolandslied ),[1] у којој је нагомилавао и потенцирао чуда у намери да идеализовано прикаже живот франачког владара Карла Великог.[2] Након витешког романа Данијел из цветне долине (нем. Daniel von dem blühenden Tal ),[3] окренуо се краткој реалистичној причи и стиху у народској лакрдији.

Даље стваралаштво[уреди | уреди извор]

Служећи се француским примером, Штрикер је народске лакрдије[4] и кратке приче претварао у стиховни облик дворског песништва. Његове теме биле су приступачне и осталом грађанству и разбијале су идеал витешке искључивости. Он је у игри лукавства, глупости и лудости додавао морал и дао је детаљан приказ свакидашње стварности. Штрикер са пуно хумора показује мотиве из обичног живота: испосника коме је дозлогрдио пост, наивног сељака кога лопов вешто вара, судију кога је ђаво одвео. Иако теме нису биле високоморалне, опстале су у духу дворске пристојности обичаја и језика. Јунак је увек обешењак, који лукаво спроводи своју вољу. Мноштво комичних приказа може се видети у лакрдији Поп Амис (нем. Der Pfaffe Amîs), где се виде трагови полемичне сатире против Цркве, против свештенства и злоупотребе религије. Грађа која је коришћена приликом писања дела долазила је из народних прича са запада и истока и из многобројних немачких легенди.

Поп Амис[уреди | уреди извор]

Поп Амис је најпознатије Штрикерово дело, које говори о лукавству и лаковерности виших слојева. У делу се говори о преваранту и мародеру, који свог бискупа, краља Француске, повериоце и трговце обмањује са нестварним причама и годинама зарађује од својих лажи. Увидевши да га пут лоповлука не води никуда, Поп Амис одлучује да утеху и спас пронађе у вери и постаје побожни опат. У делу се недвосмислено критикује Црква и свештенство, које проповеда о моралном животу, а заправо воде порочнији живот од својих парохијана. Шаренило ликова и прича допринело је каснијем облику народне књиге о Ојленшпигелу[5].

Страница Штрикеровог Попа Амиса

Штрикерова дела и преводи[уреди | уреди извор]

  • Karl Bartsch (Hrsg.): Karl der Große. Quedlinburg 1857 (Photomechanischer Nachdruck der Ausgabe 1857 mit einem Vorwort von Dieter Kartschoke, Berlin 1965).
  • Otfrid Ehrismann (Hrsg.): Der Stricker, Erzählungen, Fabeln, Reden. Mittelhochdeutsch/Neuhochdeutsch (= Reclams Universal-Bibliothek; Band 18821). 2. überarbeitete Auflage. Reclam, Stuttgart 2011, ISBN 978-3-15-018821-7.
  • Hanns Fischer (Hrsg.): Der Stricker. Verserzählungen. Band 1 (= Altdeutsche Textbibliothek; Band 534). 5. verb. Auflage besorgt von Johannes Janota. Tübingen 2000, ISBN 3-484-20071-5.
  • Hanns Fischer (Hrsg.): Der Stricker. Verserzählungen. Band 2 (= Altdeutsche Textbibliothek; Band 68). 3. rev. Auflage besorgt von Johannes Janota. Tübingen 1984, ISBN 3-484-20168-1.
  • Klaus Hofmann (Hrsg.): Strickers „Frauenehre“: Überlieferung, Textkritik, Edition, literaturgeschichtliche Einordnung. Elwert, Marburg 1976, ISBN 3-7708-0550-X (zugl. Marburg/Lahn, Univ., Diss., 1975).
  • Kin’ichi Kamihara (Hrsg.): Des Strickers Pfaffe Amis (= Göppinger Arbeiten zur Germanistik. Band 233). Göppingen 1978, ISBN 3-87452-385-3.
  • Der Pfaffe Amis von dem Stricker. Ein Schwankroman des 13. Jahrhunderts. Hrsg. und übersetzt von Helmut Henne. Kümmerle Verlag, Göppingen (= Göppinger Arbeiten zur Germanistik. Band 530), ISBN 3-87452-770-0.
  • Hans Lambel (Hrsg.): Erzählungen und Schwänke (des Stricker). 2. Auflage. Leipzig 1883.
  • Wolfgang Wilfried Moelleken (Hrsg.): Die Kleindichtung des Strickers. 5 Bände (= Göppinger Arbeiten zur Germanistik. Band 107). Göppingen 1973–1978, ISBN 3-87452-213-X.
  • Michael Resler (Hrsg.): Daniel von dem blühenden Tal (= Altdeutsche Textbibliothek. Band 92). Tübingen 1983, ISBN 3-484-20192-4.
  • Gustav Rosenhagen (Hrsg.): Kleinere mittelhochdeutsche Erzählungen, Fabeln und Lehrgedichte. III. Die Heidelberger Handschrift cod. pal. germ. 341 (= DTM 17). Berlin 1909 (Nachdr. Dublin/Zürich 1970) Online im Mittelhochdeutschen Textarchiv (mhgta).
  • Michael Schilling (Hrsg.): Der Pfaffe Amis. Mittelhochdeutsch/Neuhochdeutsch. Nach der Heidelberger Handschrift cpg 341 übersetzt und kommentiert von Michael Schilling (= Reclams Universal-Bibliothek; Band 658). Reclam, Stuttgart 1994, ISBN 3-15-000658-9.
  • Stefanie Weber (Hrsg.): Strickers Karl der Große. Analyse der Überlieferungsgeschichte und Edition des Textes auf Grundlage von C (= Schriftenreihe Schriften zur Mediävistik; Band 18). Hamburg 2010, ISBN 978-3-8300-5245-6.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rolandslied (на језику: немачки), 2023-06-14, Приступљено 2023-12-17 
  2. ^ Карло Велики (на језику: српски), 2023-11-04, Приступљено 2023-12-17 
  3. ^ Daniel von dem blühenden Tal (на језику: енглески), 2022-12-12, Приступљено 2023-12-17 
  4. ^ Lakrdija (на језику: српскохрватски), 2014-06-23, Приступљено 2023-12-17 
  5. ^ Till Eulenspiegel (на језику: немачки), 2023-12-06, Приступљено 2023-12-17 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штрикер&oldid=27391591”