Azocin
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
(3Z,5Z,7Z)-Azocin
| |
| Drugi nazivi
Azacyclooctatetraene
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Svojstva | |
| C7H7N | |
| Molarna masa | 105,14 g·mol−1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Azocin je heterociklično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C7H7N. On se sastoji od nezasićenog osmočlanog prstena sa sedam ugljenika, jednim azotom, i četiri dvostruke veze.[3][4]
Zasićeni ili parcijalno zasićeni azocinski prstenovi formiraju osnovne strukture grupe opioidnih jedinjenje pod nazivom azocini. Ta klasa jedinjenja obuhvata ciklazocin, pentazocin, i fenazocin.
Potpuno zasićeni analog azocina je azokan.
Azocinski prstenovi su prisutni u mnogim prirodnim proizvodima, npr. manzaminska familija morskih alkaloida. Jedno takvo jedinjenje je nakadomarin A, koji sadrži parcijalno zasićeni azocin u svom heksacikličnom kondenzovanom sistemu prstena.
Nakadomarin A
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
