Barbourofelis
| Barbourofelis Временски распон: касни Миоцен
| |
|---|---|
| |
| реконструкција изгледа главе врсте Barbourofelis fricki | |
| |
| лобање врсте Barbourofelis fricki | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Инфраред: | Aeluroidea |
| Натпородица: | Feloidea |
| Породица: | †Barbourofelidae |
| Потпородица: | †Barbourofelinae |
| Род: | †Barbourofelis Schultz, Schultz & Martin, 1970 |
| Типска врста | |
| Barbourofelis fricki Schultz, Schultz & Martin, 1970
| |
| Врсте | |
| |
| Синоними | |
|
синоними врсте:
| |
Barbourofelis (Барбоурофелис — „Барбоурова мачка”) је изумрли род мачколиких звијери, из изумрле потпородице Barbourofelinae унутар изумрле породице Barbourofelidae, који је у периоду касног Миоцена настањивао подручје Азије и Сјеверне Америке.[1][2]
Етимологија назива[уреди | уреди извор]
Назив овог рода води поријекло од:
- презимена америчког палеонтолога и геолога Ирвина Хиклиј Барбоура (у чију је част овај род и именован),
- и латинске ријечи фелис (лат. felis), која значи мачка.
Опис[уреди | уреди извор]
.jpg)
Врсте из рода Barbourofelis су биле велике звијери са најдужим сабљастим очњацима међу свим представницима породице Barbourofelidae. Врсте из овог рода су такође имале здепасту грађу тјела и наликовале су на медвједолике лавове или лаволике медвједе. Врста Barbourofelis morrisi је по величини достизала димензије данашњег леопарда. Врста Barbourofelis fricki је достизале дужину до 1,5 m и по величини димензије данашњег лава, те је имала мишићаво и робусно тијело са дугим ногама. Ова врста је у раменима достизала висину од 90 cm, а тежила је између 180 до 300 kg.[3] Врсте из овог рода су се кретале плантиградно.[3] Врста Barbourofelis loveorum је врста са највећим бројем знани фосилни остатака међу свим врстама из рода Barbourofelis.[3]
Очњаци код врста из овог рода су били заравњени, што указује на високи степен специјализације њихове исхране, и посједовали су уздужне уторе на бочним странама. Ови утори су имали улогу канала који омогућују слободно отицање крви из ране задате убодом очњака, док са својим снажним угризом барбоурофелид убија жртву. Такође, ови утори су чинили очњаке лакшима, али и даље снажнима.[3] Поред очњака, друга примјетна особина ови врста је присутство посторбиталне кости (кости која спаја чеону кост и јагодични, тј. зигоматски лук), коштани набори на врху доње вилице (по један на лијевој и десној страни вилице) и скраћење лобање иза очни шупљина.[3] Када се упореди однос величине мозга са величином тијела, врсте из рода Barbourofelis су посједовале мале мозгове, што указује да врсте нису биле баш интелигентне као представници породице мачке. Врста Barbourofelis fricki је имала мозак који је по величини био једнак мозгу риђег риса.[4]
Раст и развој[уреди | уреди извор]
Фосилни остаци младунаца и адолесцената врста из рода Barbourofelis указују на то да су се у току одрастања дуги очњаци појављивали касније, тек након што би младунци достигли величину одрасли примјерака. Ови докази указују на то да су ове врсте до своје друге године живота овисиле о својој мајци или (можда о потенцијалним) члановима чопора.[3]
Понашање и палеоекологија[уреди | уреди извор]
Врсте из рода Barbourofelis је биле моћни предатори. Што се тиче сјеверноамерички врста из овог рода, оне су настањивале околиш испресјецан луговима, травнатим равницама и мочварама. Ове врсте барбоурофелида су такође дјелиле овај околиш заједно са многобројним сисарима биљоједима (као што су представници родова Synthetoceras, Teleoceras,, Aepycamelus, Neohipparion и Nannippus), које су им биле потенцијални плијен. Такође су ту биле присутне и друге врсте звијери (као што су представници родова Nimravides, Amphimachairodus, Epicyon, Osteoborus и Agriotherium), које су представљале главну конкуренција овим барбоурофелидима.[3][5]
Систематика[уреди | уреди извор]
Класификација[уреди | уреди извор]
| Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
|---|---|---|
| †B. fricki (Schultz, Schultz & Martin, 1970) |  САД (Небраска и Невада)
|
9,0 до 7,0 мил. год. |
| †B. loveorum (Baskin, 1981) | САД (Калифорнија, Оклахома и Флорида)
|
9,5 до 8,0 мил. год. |
| †B. morrisi (Schultz et al., 1970) | САД (Небраска)
|
12,0 до 9,5 мил. год. |
| †B. piveteaui (Ozansoy, 1965)[6] |  Турска
|
11,6 до 9,0 мил. год. |
Филогенија[уреди | уреди извор]
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Barbourofelis.[7][8]
| Feloidea |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.png){kind=small}
Временска распрострањенст[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Paleobiology Database: Barbourofelis Basic info.
- ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ а б в г д ђ е Antón, Mauricio (2013). Sabertooth. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-01049-0.
- ^ „Dawn of the Cats”. Paleoworld. 1997. TLC.
- ^ Turner, Alan (1997). The Big Cats and their fossil relatives. New York: Columbia University Press. стр. 201. ISBN 978-0-231-10228-5.
- ^ Denis Geraads; Erksin Gülec: Relationships of Barbourofelis piveteaui (Ozansoy, 1965), a late Miocene nimravid (Carnivora, Mammalia) from central Turkey. Journal of Vertebrate Paleontology. Volume 17, Issue 2, 19 June 1997, S. 370–375.
- ^ Josep M. Robles, David M. Alba, Josep Fortuny, Soledad De Esteban-Trivigno, Cheyenn Rotgers, Jordi Balaguer, Raül Carmona, Jordi Galindo, Sergio Almécija, Juan V. Bertó & Salvador Moyà-Solà, Journal of Systematic Palaeontology (2013): "New craniodental remains of the barbourofelid Albanosmilus jourdani (Filhol, 1883) from the Miocene of the Vallès-Penedès Basin (NE Iberian Peninsula) and the phylogeny of the Barbourofelini", Journal of Systematic Palaeontology, . doi:10.1080/14772019.2012.724090. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.
Литература[уреди | уреди извор]
- Macdonald, J. R., and Laurie MacDonald. "Barbourofelis fricki from the early Hemphillian of Nevada." Journal of Paleontology (1976): 792-794.
- Baskin, Jon A., Barbourofelis (Nimravidae) and Nimravides (Felidae), with a Description of Two New Species from the Late Miocene of Florida, in Journal of Mammalogy, Vol. 62, No. 1 (Feb., 1981), pp. 122–139
- Michael Benton: Tiere der Vorzeit von A bis Z. Ars Edition, München. 1991. ISBN 978-3-7607-4553-4..
- Joeckel, R. M., and J. M. Stavas. "New insights into the cranial anatomy of Barbourofelis fricki (Mammalia, Carnivora)." Journal of Vertebrate Paleontology 16.3 (1996): 585-591.
- Morales J., Salesa M. J., Pickford M. & Soria D., A new tribe, new genus and two new species of Barbourofelinae (Felidae, Carnivora, Mammalia) from the Early Miocene of East Africa and Spain, in Transactions: Earth Sciences, Volume 92, Number 1, 31 October 2001, pp. 97–102(6)
.png){kind=small}