Diloba caeruleocephala
| Diloba caeruleocephala | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | D. caeruleocephala
|
| Биномно име | |
| Diloba caeruleocephala (Linnaeus, 1758)
| |
Diloba caeruleocephala (Linnaeus, 1758) је врста инсекта из реда лептира - Lepidoptera, а припада породици Noctuidae.[1]
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
D. caeruleocephala живи на подручју Европе, осим северне Скандинавије, северних делова Британских острва и северне Русије. На југу се јавља на подручју северне Африке, Средњег истока, Мале Азије, Ирана и Казахстана.[2] У Србији је спорадично распрострањена врста, насељава низијска подручја и висине до око 1000 метара надморске висине.[3] Насељава топле, отворене шуме (изданачке шуме, приобалне шуме, шуме белог храста), живице, жбунасте травњаке, шипражје и слична станишта.[4][5]
Опис[уреди | уреди извор]
Лептир је тамно сиво-браон боје са две карактеристичне беле ознаке на предњим крилима, који подсећају на број осам. Задња крила су окер беле боје. Крила се обично држе близу тела када су у мировању. Антене мужјака су пернате. Распон крила је 30-40 мм. Гусеница је у првом стадијуму светло до тамно браон боје и има дуге чекиње на целом тела. У другом0 стадијуму је црна са жутим дорзалним линијама. Глава је крем боје са две црне пруге. У трећем стадијуму је плаво-сиве боје са жућкастим, субдорзалним тракама. Глава је сада сивоплава са две велике црне тачке. Претпоследњи стадијум гусенице личи на трећи, а у последњем је зеленкаста до плавичаста и има низ жутих мрља на леђима и са страна, које су код неких примерака толико близу једна другој да формирају три уздужне пруге, а глава је плава са две црне тачке. Одрасла гусеница је дуга до 40 милиметара.[4][6]
Биологија[уреди | уреди извор]
Лептир лети током јесени, од краја септембра, током октобра и по негде почетком новембра. У Србији се лептир среће између септембра и октобра. [3]Јаја полажу у малим групама на гранчице биљке домаћина. Гусенице су активна од касног априла до јуна. Врста презимљава у стадијуму јајета.[6] Гусеница се храни врстама рода Prunus, понекад и биљкама из родова Pyrus, Amelanchier и Crataegus. На подручју централне Европе најчешће се као биљка хранитељка јавља Prunus spinosa.[6][4]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
лептир -
лептир -
гусеница -
гусеница -
лутка
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „PESI portal - Diloba caeruleocephala (Linnaeus, 1758)”. www.eu-nomen.eu. Приступљено 2022-02-04.
- ^ „Diloba caeruleocephala (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2022-02-04.
- ^ а б „Dijagram | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2022-02-04.
- ^ а б в „European Lepidoptera and their ecology: Diloba caeruleocephala”. www.pyrgus.de. Приступљено 2022-02-04.
- ^ „Diloba caeruleocephala | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2022-02-04.
- ^ а б в „Diloba caeruleocephala figure of eight :: Northern Ireland's Priority Species ::”. www.habitas.org.uk. Приступљено 2022-02-04.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- BioLib
- Lepidoptera Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2020)