Пређи на садржај

Elite Dangerous

С Википедије, слободне енциклопедије
Elite Dangerous
Свемирски брод Cobra MKIII на Gamescom догађају 2015. године
Девелопер(и)Frontier Developments
Издавач(и)Frontier Developments
СеријаElite
Погон(и)Cobra
Платформе
Излазак
  • Microsoft Windows
    16. децембар 2014.
  • macOS
    12. мај 2015.
    (више нема подршку)
  • Xbox One
    6. октобар 2015.
  • PlayStation 4
    27. јун 2017.
Жанр(ови)Симулатор свемирског лета
Режисер(и)Dejvid Brejben
Продуцент(и)Марк Брукс
Дизајнер(и)Сандро Самарко
Ден Дејвис
Том Кјуел
Програмер(и)Марк Ален
Игор Терентјев
Композитор(и)Еразмус Талбо
Веб-сајтhttps://www.elitedangerous.com

Elite Dangerous је симулатор лета у свемиру који прави и објављује Frontier Developments. Пилотирајући свемирским бродом, играч истражује Млечни Пут са потпуном слободом и нелинеарним циљевима. Ова игра је прва у серијалу која ради на MMO принципу. Elite Dangerous је четврта видео игра у серијалу Elite и директан је наставак на игру Frontier: First Encounters, која је изашла 1995. године.[1]

Frontier Developments није успео да на време набави финансирање за овај пројекат, па су у новембру 2012. године објавили Kickstarter кампању. Тест верзије игре су постојале и биле су доступне свим донаторима, а завршена игра је избачена за Microsoft Windows у децембру 2014. године.[2] МacOS верзија је изашла мало касније, у мају 2015. године. Избачена је и верзија за „преглед” за Xbox One преко Xbox Game Preview програма у јуну 2015. године,[3][4] а потпуна игра је изашла у октобру 2015. године.[5] Верзија за PlayStation 4 је изашла 27. јуна 2017. године.[6] Elite Dangerous подржава и све уређаје за виртуелну реалност.[7][8]

Дизајн игре[уреди | уреди извор]

Elite Dangerous задржава исту основну тему као и претходне игре у серијалу. Играчи почињу њихову авантуру са свемирским бродом и малом количином новца и са слободом учествују у разним активностима како би зарадили новац и репутацију. Неке од ових активности су трговање, рударство, истраживање универзума, превоз путника, лов на главе и пиратерија.[9]

Ова игра је прва у серијалу која има мултиплејер могућности, али је могуће играти и у сингл-плејер режиму (свеједно захтева везу са интернетом).[10]

Паре које играч заради током играња, може потрошити на куповину додатака за брод или на куповину потпуно новог брода. Играчи могу модификовати своје бродове по жељи мењањем разних модула (мотора, оружја, скенера итд.). Постоји и Аrx, друга валута у игри коју играчи могу користити за куповину визуелних модификација за бродове.[11]

У виртуелној галаксији, играчи могу истражити око 400 милијарди соларних система. Сви ови системи имају планете и сателите са реалистичним орбитама, а самим тим имају и реалистичне циклусе између дана и ноћи.[12][13] Око 150.000 система је направљено уз помоћ стварних астрономских података,[14] али постоје и измишљени системи који су пренети из претходних игара у серијалу. Сви остали соларни системи су генерисани користећи научне моделе и процедурално генерисање.[14] Играчи могу ући у разне свемирске станице и у њима продавати и куповати робу, куповати нове бродове, напунити муницију, поправити било каква оштећења и радити мисије.[15]

Развој игре[уреди | уреди извор]

Развој игре је започет 2012. године. Frontier је користио сопствени COBRA енџин[16] и развој је у то време био споредна активност за студио, све до почетка Kickstarter кампање.

14. новембра 2014. године, Дејвид Брејбен је најавио да ће офлајн, сингл-плејер режим бити уклоњен, зато што се студио сложио да неће моћи да достави прихватљиво искуство.[17][18] Windows верзија је изашла 16. децембра 2014. године.[2]

4. марта 2015. године. Microsoft је најавио да ће Elite Dangerous изаћи и на Xbox One конзоли, и да ће бити доступан преко Game Preview програма.[19] 2. априла 2015. године, игрица је постала доступна на Steam-у са могућношћу унакрсне куповине између Windows и macOS верзије[20] која је изашла у мају 2015.[21] Верзија за PlayStation 4 је изашла 27. јуна 2017. године.[22] Подршка за macOS оперативни систем је била отказана 12. децембра 2018. године, са изласком 3.3 верзије игре.[23]

Дејвид Брејбен је најавио да ће се у неком тренутку појавити таргоиди (енгл. Thargoids), ванземаљци налик инектима из оригиналних игара.[24] Мисије које су се односиле на прастаре артифакте, додате у мају 2015. године, су створиле велики број спекулација о додавању таргоида.[25] 5. јануара 2017. године је забележен први могући сусрет играча са њима.[26] Количина сусрета је ескалирала и евентуално је откривено да је су таргоиди били у питању. Први сусрети су били ненасилни, али је дошло до неколико напада на разне свемирске станице од стране ванземаљске врсте, што је довело до настанка смртоноснијих оружја за одбрану против таргоида.

25. октобра 2016. године су додати чувари (енгл. Guardians), изумрла раса ванземаљаца. Играчи могу истраживати рушевине које је ова раса оставила и набавити податке и материјале за откључавање посебних технологија које су мешавина људске и чуварске технологије.[27]

Носачи флоте су додати 9. јуна 2020. године. Овај додатак је омогућио играчима да поседују мобилне и приватне свемирске станице. Носачи су невероватно скупи, делом због иницијалне цене, делом због трошкова одржавања.[28]

Horizons експанзије[уреди | уреди извор]

Horizons, прва „сезона” експанзија за Elite Dangerous, је најављена 5. августа 2015. године на Gamescom фестивалу. Експанзија је ушла у „бета” фазу тестирања 30. новембра 2015. године, а пуна верзија је за личне рачунаре избачена 15. децембра 2015. године, па 3. јуна 2016. године за Xbox One.[29] Експазија је постала бесплатна 27. октобра 2020. године, а пре тога се куповала одвојено од основне игрице.[30]

Horizons је додао могућност слетања на планете, возила, базе, могућност синтезе разних материјала, могућност лансирања борилачких бродова, мисије за превоз путника, могућност креирања аватара и могућност лета са другим играчима у истом броду.[31] У почетку су играчи могли да слете само на процедурално генерисане планете без атмосфере. Као помоћ у истраживању планета, играчи могу користити SRV, тј. возило за извиђање површине (енгл. Surface Reconnaissance Vehicle). Ово возило је опремљено оружјима, скенером и алатом за хаковање.[32]

Horizons је избачен у пет делова и започет је са слетањима на планете. Други део, додат у мају 2016. године, је додао бољи систем за прикупљање и прављење материјала.[33] Трећи део је у октобру исте године додао мисије за превоз путника и могућност лансирања борилачких бродова из главног брода,[34] а 11. априла 2017. године је изашао четврти део који је додао могућност сарадње више играча у истом броду. Четврти део је додао и систем за креирање аватара играча и још неколико додатака.[35][36] Пети део је избачен 26. септембра исте године, и проширио је мисије и причу везану за таргоиде.[37]

Beyond експанзије[уреди | уреди извор]

Beyond је серијал додатака додатих после Horizons експанзије. Овај серијал је побољшао неке од основних система и додао боље трговинске податке, мисије које могу радити више играча заједно, нове свемирске бродове, боље интеракције са „мега” бродовима и потпуну прераду система за рударење. Додат је и брокер за технологију и побољшани су системи за генерисање планета. „Бета” верзија је отворена свима 25. јануара 2018. године, а прво поглавље је изашло 27. фебруара исте године.[38][39] Изашла су још три поглавља 2018. године, а четврто поглавље је 11. децембра додало режим „ноћног вида” и надограђен систем за истраживање универзума.[40]

Odyssey експанзијa[уреди | уреди извор]

Odyssey је најављен 3. јуна 2020. године преко видео трејлера и објаве на форумима.[41] Развој ове експанзије је започет пуном паром за време лета 2018. године и већина развојног тима је пребачена да ради на овом пројекту.[42] Планирано је да експанзија изађе у децембру 2020. године, али је због Ковид-19 пандемије одложена за 19. мај 2021. године.[43]

Ова експанзија дозвољава играчима да истражују планете и да раде одређене мисије пешице, тј. без помоћи брода или возила.[44] Додата су и насеља на планетама, која играчи могу посетити, саботирати, пљачкати и истраживати, а могу и радити мисије за њих или трговати с њима.[45] Ова експанзија је додала и интеријере станица и неколико типова планета са атмосферама.[46][45] Систем за генерисање планета је поново побољшан, а унапређен је и целокупан систем за осветљење.[47]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Elite Dangerous Gameplay Demo - IGN Live: Gamescom 2014 (на језику: енглески), Приступљено 2021-05-06 
  2. ^ а б Savage, Phil (2014-11-07). „Elite: Dangerous release date set for next month”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  3. ^ Rybicki, Joe; Editor, Contributing (2015-06-18). „Head Into the Known With Elite: Dangerous”. Xbox Wire (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  4. ^ „Guest Blog: Gary Richards Xbox One Producer | Elite Dangerous Community Site”. community.elitedangerous.com. Приступљено 2021-05-06. 
  5. ^ „Buy Elite Dangerous Core”. Microsoft Store (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  6. ^ „Elite Dangerous”. store.playstation.com. Приступљено 2021-05-06. 
  7. ^ „Frontier Developments Launches Elite: Dangerous with Oculus Rift Support”. VRFocus (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-06. 
  8. ^ „HTC Vive's "Resolution Issue" In Elite: Dangerous Is Damning”. GameRevolution. 2016-05-02. Приступљено 2021-05-06. 
  9. ^ „Elite Dangerous: Braben's square peg”. VG247 (на језику: енглески). 2012-11-23. Приступљено 2021-05-06. 
  10. ^ „Elite: Dangerous' launch-day roundup | Massively”. web.archive.org (архивирана верзија). 2014-12-25. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступљено 2021-05-06. 
  11. ^ „Notice ARX FAQ”. Frontier Forums (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  12. ^ Hall, Charlie (2014-12-04). „Elite: Dangerous explores the limitless depths of space, and of human cruelty (correction)”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  13. ^ Elite: Dangerous | Gameplay + David Braben interview (на језику: енглески), Приступљено 2021-05-06 
  14. ^ а б Parkin, Simon. „The Video Game That Maps The Galaxy”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  15. ^ Andy Kelly 18 December 2014. „Elite: Dangerous review”. gamesradar (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  16. ^ „Frontier Developments”. web.archive.org (архивирана верзија). 2014-09-21. Архивирано из оригинала 21. 09. 2014. г. Приступљено 2021-05-08. 
  17. ^ „Elite: Dangerous enrages its players and backers with the elimination of offline play | games.on.net”. web.archive.org (архивирана верзија). 2015-07-10. Архивирано из оригинала 10. 07. 2015. г. Приступљено 2021-05-08. 
  18. ^ „Elite: Dangerous single-player offline mode officially ditched”. HEXUS. Приступљено 2021-05-08. 
  19. ^ „Xbox One Early Access Programme Announced at E3 2015, Launches Today”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  20. ^ Hall, Charlie (2015-04-02). „Elite: Dangerous makes a surprise jump to Steam, offers crossbuy between Mac and PC”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  21. ^ Hutchinson, Lee (2015-05-12). „Elite: Dangerous now available for Macs, both direct and on Steam [Updated]”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  22. ^ Good, Owen S. (2017-05-16). „Elite: Dangerous finally launches on PS4 at end of June”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  23. ^ „News Important Mac announcement”. Frontier Forums (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  24. ^ „Elite: Dangerous will have 100 billion star systems, plus Thargoids — Braben reveals what’s next”. PCGamesN (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  25. ^ Savage, Phil (2015-05-05). „Elite: Dangerous community analyses mysterious 'Unknown Artefact'. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  26. ^ McWhertor, Michael (2017-01-05). „Elite: Dangerous players make first contact with aliens after years of waiting”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  27. ^ „Elite Dangerous Guardians 2.2 and 1.7 Release Date | Elite Dangerous Community Site”. community.elitedangerous.com. Приступљено 2021-05-08. 
  28. ^ „Elite Dangerous Fleet Carriers Out Now”. www.frontier.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-08. 
  29. ^ „Elite Dangerous: Horizons Release Date Revealed; First Expansion To Arrive Next Week”. web.archive.org (архивирана верзија). 2015-12-10. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 2021-05-09. 
  30. ^ „ANNOUNCEMENT Elite Dangerous: Horizons Set to Land for All Commanders”. Frontier Forums (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  31. ^ „Major gameplay expansions - Elite Dangerous”. web.archive.org (архивирана верзија). 2016-11-20. Архивирано из оригинала 20. 11. 2016. г. Приступљено 2021-05-09. 
  32. ^ „Elite Dangerous: Horizons - Quick Start Guide | Elite Dangerous Community Site”. community.elitedangerous.com. Приступљено 2021-05-09. 
  33. ^ „Elite’s biggest ever free update, The Engineers, arrives May 26”. PCGamesN (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  34. ^ „Elite Dangerous: Guardians 2.2 details, launches in October”. PC Invasion (на језику: енглески). 2016-08-18. Приступљено 2021-05-09. 
  35. ^ Hutchinson, Lee (2017-02-24). „Elite: Dangerous 2.3 expansion adds camera, multicrew—and a certain 7 exoplanets”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  36. ^ „Elite Dangerous: Horizons launches multicrew update”. Rock Paper Shotgun (на језику: енглески). 2017-04-11. Приступљено 2021-05-09. 
  37. ^ „Elite Dangerous: Horizons 2.4 – The Return Available Now”. www.frontier.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  38. ^ „Patch Notes - Update Elite Dangerous: Beyond - Chapter One 3.0”. Frontier Forums (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  39. ^ Painter, Lewis. „Elite Dangerous: Beyond Chapter One is now available across all platforms”. Tech Advisor (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  40. ^ „Patch Notes - Update Beyond - Chapter Four 3.3 - Patch Notes”. Frontier Forums (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  41. ^ „Elite Dangerous: Odyssey Expansion Announced”. www.frontier.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  42. ^ „News Important Community Update”. Frontier Forums (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  43. ^ April 2021, John Loeffler 22. „Elite Dangerous Odyssey release date announced”. TechRadar (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  44. ^ Brown, Fraser (2020-06-03). „Elite Dangerous: Odyssey will let you explore worlds on foot”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  45. ^ а б Hall, Charlie (2020-09-29). „New expansion for Elite Dangerous will add tens of thousands of locations to the game”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  46. ^ Kelly, Andy (2020-08-18). „Blue skies in Elite? Check out the Odyssey update's new atmospheric planets”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  47. ^ Hall, Charlie (2021-05-05). „It took seven years, but Elite Dangerous: Odyssey finally made me feel small”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]