Fu Zi (biljni lek)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Biljka Aconitum carmichaeli iz koje se dobija Fu Zi

Fu Zi, je biljni lek koji se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini, a dobija se iz biljke Aconitum carmichaelii Debx (poznate i kao kineski akonit eng. Chinese aconite) koja se široko uzgaja u Jiandžiou, u provinciji Sičuan, Kina. Jedan je od najčešće korištenih kineskih tradicionalnih biljanih lekova i navedenih u kineskoj farmakopeji. Koristi se za lečenje različitih stanja i reumatizma. Međutim, visoki rizici toksičnosti biljke Aconitum carmichaelii Debx leku Fu Zi sužavaju terapeutski raspon i ograničavaju širu medicinsku primenu leka zbog otrovnih alkaloida aconitina koji se u njemu nalazi, i zahtevaju prethodnu primenu postupaka za smanjenje ili uklanjanju toksičnosti povezane sa biljkom Aconitum carmichaelii Debx, za koju je dokazano da tokom procesa rasta, ona u zemlju oslobađa veliku količinu alelohemikalija, koje usporavaju rast i razvoj susednih i kasnih useva. Rezultati naučnih istraživanja dobijeni na miševima, pokazuju da prerađeni Fu Zi kao lek, nije toksičan, i da ima analgetičke efekte u velikom terapijskom intervalu, verovatno putem mehanizma koji uključuje centralne opioidne receptore koji posreduju u antinocicepciji.[1]

Opšta razmatranja[уреди | уреди извор]

Biljke koje se uobičajeno koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini često se promovišu kao prirodne i stoga bezopasne. Ova procena se zasniva na njihovoj upotrebi u lečenju bolesti tokom više vekova.[2][3][4] Međutim, bilo je povremenih nekoliko izveštaja o neželjenim reakcijama povezanim sa upotrebom biljaka.[5], kao što je Aconitum carmichaelii, poznatiji kao kineski akonit. Isti slučaj kao i kod zapadnih biljnih lekova, neke biljke koje se koriste u TKM su otrovne i moraju se koristiti sa oprezom. Generalno, biljnom intoksikacijom je teže upravljati zbog neadekvatnog znanja o bezbednosti i efikasnosti kineskog leka. Na primer, u slučaju Tajvana, zabeleženo je da je 47% potencijalno toksičnih efekata kineske medicine bilo nepoznato ili se u literaturi nije moglo naći.[6] Stoga se toksikološki problemi povezani sa upotrebom biljnih lekova možda neće lako prepoznati.[7] Dakle, uprkos rastućoj potražnji za biljnim lekovima na tržištu, i dalje postoje zabrinutosti povezane ne samo sa njihovom upotrebom, već i sa njihovom sigurnošću. Manje od 10% biljnih proizvoda na svetskom tržištu je istina standardizovana na poznate aktivne komponente i stroge mere kontrole kvaliteta m oraju uvek marljivo biti poštovane.[8]

Kao odgovor na zabrinutosti za javno zdravlje, mnoga zvanična medicinska i naučna udruženja,[9] i istraživači komplementarne i alternativne medicine (TKM) i istraživači komplementarne i alternativne medicine (KAM) visoko podstiču istraživanje koje se fokusira na nedostatke znanja o lekovitim biljkama i njihovim potencijalnim toksičnostima.[10] [11]

Priprema[уреди | уреди извор]

Fu Zi se dobija od bočnog korenja kultivisane vrste Aconitum carmichaeli Debx., višegodišnja zeljasta biljka vrste Aconitum i porodice Ljutići (lat. Ranunculaceae) iz klase dikotila, procesom dekokcije (iskuvavanje, ukuvavanje, prokuvavanje).

Neželjena dejstva i toksičnost[уреди | уреди извор]

Glavni problem kod primene biljnog leka Fu Zi u kliničkoj praksi je taj što poseduje izrazitu toksičnost, koja se definiše kao „potencijal supstance da izvrši štetan efekat na ljude ili životinje i opis efekata i uslova ili koncentracije pod kojima se efekat dešava.“ [15

Za toksičnost biljke Aconitum carmichaelii Debx iz koje se dobija Fu Zi odgovorni su alkaloidi za koje je naučno dokazano analgetsko, diuretsko i protivzapaljenjsko delovanje i dejstvo na srce.[12]

Kardiotoksično i neurotoksično dejstvo pripisuju se diesteru-C19 diterpenskim alkaloidima, kao što su akonitin, mesakonitin i hipakonitin. Akonitin je najtoksičniji od ovih alkaloida sa smrtonosnom dozom od samo 1-5 mg.[13] Strukturu supstance karakteriše acetilesterska grupa vezana na C8 atom diterpenske strukture i benzoilesterska grupa vezana na C14 atom.

Karakteristike[уреди | уреди извор]

Ova lekovita supstanca je poznata po svojim toplim svojstvima i sposobnosti grijanja unutrašnjosti tela. Iako je Fu Zi toksična biljna supstanca, zahvaljujući različitim postupcima obrade smanjuje se njene toksičnosti, i danas se u TKM vrlo često koristi interno u nekoj od obrađenih formi, odnosno kao biljni lek Aconiti lateralis radix praeparata.

Naučni dokazi: Dekocija prerađenog Fu Zia mogla bi ojačati antifatigualnu sposobnost i produžiti vreme preživljavanja miševa na niskim temperaturama, i promovisati imunizaciju kod pacova.[14]

Navodi iz kineske istorisjke literature: Fu Zi je u stanju da ojača Jang bubrega, "jačanjem Čia bubrega" zapisano je u kineskoj istorijskoj literaturi i dokazano u inostranoj kliničkoj praksi.[14]

Naučni dokazi[уреди | уреди извор]

Uz pomoć savremenih analitičkih tehnika, npr. HPLC-TOF/MS, naučno je dokazano da tokom obrade molekula akonitina dolazi do hidrolize esterskih grupa nakon čega se akonitin prevodi u monoester i ne-ester-diterpenske alkaloide benzoilakonin i akonin, koji zadržavaju samo mali deo toksičnosti izvornog diester-diterpenskog alkaloida.

Naučno istraživanja potvrđuje tradicionalnu obradu droge Aconiti lateralis radix, ali ukazuju i na to da je potreban paćnja kako bi se izbegla prekomerna obrada i preterana hidroliza benzolakonina u akonin.[15][16]

Takođe naučno je dokazano da vreme dekokcije ne utiče na smanjenje količine ukupnih alkaloida, i da se dekokcijom u trajanju od 120 min obavi potpuna detoksifikacija droge. Također, dokazano je da toksičnost i dejstvo isu zavisni jedna o druge, i da je nakon potpune detoksifikaciji učinak Fu Zia ostao jednak, jer lekovita svojstva leka potiču od akonina, mesakonina i hipakonina.[17]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jiao, Yu-jie; Wang, Ya-qi; Yuan, Ling (новембар 2015). „[Allelopathic effects of extracts from tuberous roots of Aconitum carmichaeli on three pasture grasses]”. Zhongguo Zhong Yao Za Zhi = Zhongguo Zhongyao Zazhi = China Journal of Chinese Materia Medica. 40 (21): 4155—4159. ISSN 1001-5302. PMID 27071248. 
  2. ^ M. Bnouham, F. Z. Merhfour, M. Elachoui, et al., (2006) Toxic effects of some medicinal plants used in Moroccan traditional medicine. Moroccan Journal of Biology, vol. 2, pp. 21–30.
  3. ^ H. Inamul, (2004) Safety of medicinal plants. Pakistan Journal of Medical Research, 43(4).
  4. ^ Chen, X. W.; Serag, E. S.; Sneed, K. B.; Zhou, S. F. (2011) Herbal bioactivation, molecular targets and the toxicity relevance. Chem.−Biol. Interact. 192 (3), 161−76
  5. ^ Yang, H. Y.; Chen, C. F. (1998) Pharmacology and toxicology of herbal medicine: subacute toxicity of commonly used Chinese drugs. J. Toxicol. Sci. 23 (Suppl 2), 229−33.
  6. ^ Deng JF, Lin TJ, Kao WF, Chen SS. (1997) The difficulty in handling poisonings associated with Chinese traditional medicine: a poison control center experience for 1991-1993. Vet Hum Toxicol 39:106-14.
  7. ^ Chan TY, Tam HP, Lai CK, Chan AY. (2005) A multidisciplinary approach to the toxicologic problems associated with the use of herbal medicines. Ther Drug Monit 27:53-7
  8. ^ Winston D, Maimes S. Adaptogens: (2007) Herbs for strength, stamina and stress relief. Rochester, Vermont: Healing Arts Press
  9. ^ World Health Organization, WHO Guidelines on Safety Monitoring of Herbal Medicines in Pharmacovigilance Systems, World Health Organization, Geneva, Switzerland, 2004.
  10. ^ L. Cooper, (2004) “Complementary and alternative medicine, when rigorous, can be science,” Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, vol. 1, pp. 1–4.
  11. ^ N. Suzuki, (2004) “Complementary and alternative medicine: a Japanese perspective,” Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, vol. 1, pp. 113–118.
  12. ^ Yue H, Pi Z, Songa F, Liu Z, Cai Z, Liu S. Studies on the aconitine-type alkaloids in the roots of Aconitum Carmichaeli Debx. by HPLC/ESIMS/MSn. Talanta, 2009. 1800-1807
  13. ^ Zhao Z, Liang Z, Chan K, Lu G, Lee EL, Chen H, Li L. A unique issue in the standardization of Chinese Materia Medica: Processing. Planta Med, 2010, 1975-1986.
  14. ^ а б Cao, H.; Wang, S. T.; Wu, L. Y.; Wang, X. T.; Jiang, A. P. (јун 2001). „[Pharmacological study on Tianxiong (tuber of Aconitum carmichaeli Debx.), a Chinese drug for reinforcing the kidney yang retail in Hong Kong market]”. Zhongguo Zhong Yao Za Zhi = Zhongguo Zhongyao Zazhi = China Journal of Chinese Materia Medica. 26 (6): 369—372. ISSN 1001-5302. PMID 12528501. 
  15. ^ Liu M, Cao Y, Lv D, Zhang W, Zhu Z, Zhang H, Chai Y. Effect of processing on the alkaloids in Aconitum tubers by HPLC-TOF/MS. J Pharm Anal, 2017, 7, 170-175.
  16. ^ Zhu YP. Chinese Materia Medica: Chemistry, Pharmacology and Applications. Boca Raton, CRC Press LLC, 1998, str.
  17. ^ Tong P, Wu C, Wang X, Hu H, Jin H, Li C, Zhu Y, Shan L, Xiao L. Development and assessment of a complete-detoxication strategy for Fuzi (lateral rootof Aconitum carmichaeli) and its application in rheumatoid arthritis therapy. J Ethnopharmacol, 2013, 562-571.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Bensky D, Clavey S, Stöger E. Chinese Herbal Medicine: Materia Medica. Seatle, Eastland Press, 2004, str. xiv-xx.
  • *Guo P, Brand E, Zhao Z. Chinese medicinal processing: A characteristic aspect of the ethnopharmacology of Traditional Chinese Medicine. U: Ethnopharmacology, Heinrich M, Jager A, urednici.London, John Wiley & Sons, 2015. str. 303-315.
  • Jiang X, Huang LF, Wu LB, Wang ZH, Chen SL. UPLC-QTOF/MS analysis of alkaloids intraditional processed Coptis chinensis Franch. EvidBased Complement Alternat Med, 2012, ID 942384.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fu_Zi_(biljni_lek)&oldid=27448603”