Marija Rosandić
Marija Rosandić | |
|---|---|
| Датум рођења | 1883. |
| Место рођења | Рума |
| Датум смрти | 1954. |
| Место смрти | Београд |
Marija Mara Rosandić, rođena Bogdanović (Ruma, 1883 ̶ Beograd, 1954) bila je prva srpska školovana fotografkinja i jedna od prvih školovanih fotografkinja na Balkanu.
Život[уреди | уреди извор]
Rođena je u bogatoj i uglednoj porodici u Rumi.[1] Govorila je nekoliko jezika i imala osnovno muzičko obrazovanje, a obrazovanje iz umetničke fotografije je stekla u Minhenu. Bila je stručni saradnik prvog srpskog foto-časopisa Fotografski pregled, osnivač prvog foto-kluba kod nas, 1928. godine – Beogradskog foto-kluba – i jedina i prva žena član Upravnog odbora. Osim toga, imala je svoj foto-atelje, najpre u Zagrebu, a zatim je nekoliko promenila i u Beogradu. Atelje u Zagrebu joj je ustupio Vlaho Bukovac, pred svoj odlazak za Cavtat. Po prirodi svog posla ona fotografiše eksponate na izložbi i tako se upoznaje sa umetnicima. Njen atelje postaje mesto čestog okupljanja umetnika, gde dolaze: Ivan Meštrović, Petar Dobrović, Toma Rosandić, slikar Ignjat Job, Mirko Rački, Ljuba Babić i drugi.
Bez obzira na pomenute podatke, njen lik i delo nisu poznati široj javnosti, iako je bila i supruga velikog vajara Tome Rosandića ̶ autora skulpture „Igrali se konji vrani i sa njima div junaci“ (1939), koja se nalazi ispred Narodne skupštine Srbije,[2] čija je gotovo sva dela znalački snimila. Kada je upoznala Tomu Rosandića bila je prva žena umetnički fotograf na Balkanu, što je za ono vreme – početak XX veka. bilo revolucionarno, i vrsta bunta protiv ustaljenih navika građanskog društva. 1912. godine udaje se za Rosandića i zajedno odlaze u Beč. Mara je ostavila na stotine umetničkih fotografija koje su verodostojna svedočanstva vremena, ljudi i događaja. Svoj senzibilitet iskazila je u desetinama umetničkih dela primenjene umetnosti koja su dala poseban pečat njihovoj kući na Senjaku. Njihova kuća je danas Muzej Tome Rosandića. Toma i Mara nisu imali dece, ali su usvojili i podigli Smiljku Bogdanović, ćerku Marinog rođenog brata Branislava, Branka.[3]
Delo[уреди | уреди извор]
Fotografski je portretisala i beogradsku elitu posle Prvog svetskog rata, u vreme kada su scenom zračili Crnjanski, Vojnović, Krakov, Žanka.[4][5] Bila je bliska i sa kraljevskom porodicom, kao njihov prijatelj ali i umetnica koju su veoma poštovali.[6] Njeni portreti – fotografije Kraljice Marije, sa tek rođenim prestolonaslednikom Petrom, iskorišćeni su kao predložak za štampu serije razglednica, a objavljivani su i u novinama „Ilustrovani list“.
Mara Rosandić je nastavila da radi kao fotograf i u braku, njen fotografski atelje nalazio se na adresi Gospodar Jevremova 19 (nekada broj 27), u kući koju je Toma dobio od beogradske opštine za atelje i stanovanje, sa dozvolom da je preuredi.[7] Ipak, činjenica je da je ona svoju karijeru umetničkog fotografa podredila svojoj ulozi žene. Nažalost, cela fotodokumentacija Marije Mare Rosandić je nestala, posle njene smrti.
Mara Rosandić i njeno delo bitni su u muzeološkom kontekstu jer upotpunjuju sadržaj Muzeja Tome Rosandića. Mara je snimala Rosandića, njegova dela, putovanja i izložbe, kolege umetnike i savremenike. Bila je i plodan primenjeni umetnik u oblasti tekstila, čije su tapiserije, zavese i stolnjaci dali lični pečat ambijentu njihove kuće.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Ратко Рацковић, Богдановићи у Руми и расејању (Зборник Завичајног музеја у Руми, 2009), 113.
- ^ https://www.facebook.com/politikaonline. „Прва српска фотографкиња Марија Мара Росандић”. Politika Online. Приступљено 2023-05-27.
- ^ Миросављевић, Боривој, Људи са три ока: антологија фотографије Војводине (књига четврта), Нови Сад: Фото, кино и видео савез Војводине, 2003, 171.
- ^ Звонимир Кулунџић, „Портрети београдских уметника―, Београдске општинске новине 5 (1940)
- ^ „Marija Mara Rosandic, prva dama srpske fotografije”. Kulturni centar Beograda (на језику: српски). 2019-02-14. Приступљено 2019-03-08.
- ^ „Prva dama s kamerom”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-03-08.
- ^ Miroslav Aleksandrić, Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji: 1860-1918. (period kartonki), (Beograd: Udruţenje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe Foto muzej, 2012)
