Osnivanje organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji
Osnivanje organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji predstavlja dobrovoljno i formalno udruživanje građana u cilju ostvarivanja interesa grupe koju zastupaju.
Civilno društvo čine organizovani građani koji svojim delovanjem i akcijama nastoje da u svoju zajednicu (mesto, grad, opštinu, državu) unesu kvalitativne promene, koje su od opšteg interesa za građane i građanke.
Organizacije civilnog društva (OCD) jesu dobrovoljni oblici organizovanja građana koji nastaju privatnim ili pravnim dokumentom – ugovorom o osnivanju, čiji je cilj zaštita interesa određene grupe građana ili društva u celini i koje nisu deo strukturne vlasti.
Predstavljaju jedan od mehanizama nadzora nad radom institucija i deluju kao posrednici između javnih organa vlasti i građana.
Za postojanje organizacija civilnog društva neophodna je pravno definisana i zaštićena sloboda udruživanja građana.
Postojanje snažnog civilnog društva pretpostavlja slobodu udruživanja građana bez nadzora ili tutorstva države nad njihovim aktivnostima.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2018)
Tipovi i vrste organizacija civilnog društva[уреди | уреди извор]
OCD uključuju učesnike tržišta rada, tj. socijalne partnere, socijalne i ekonomske učesnike koji nisu socijalni partneri, nevladine organizacije, humanitarne organizacije, organizacije iz lokalne zajednice, kao i verske organizacije.
Organizacije civilnog društva zauzimaju prostor između države, ekonomije i privatne sfere, a njihovo postojanje važno je za:
- razvijanje kulture građanskog aktivizma i učešća u društvenim i javnim politikama;
- vršenje pritisaka na institucije zarad zastupanja interesa različitih grupa;
- razvijanje dobročinstva, filantropskih vrednosti i principa kroz aktivnosti i udruženja i drugih organizacija civilnog društva u radu sa marginalizovanim društvenim grupama.[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2018)
U Organizacije civilnog društva spadaju:
- udruženja;
- drugi oblici: fondacije, zadužbine, sindikati, strukovna udruženja, verske organizacije, sportska udruženja, neformalne grupe, društveni pokreti, itd.
Udruženja građana su dobrovoljne neprofitne organizacije, zasnovane na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovane zarad ostvarivanja zajedničkog ili opšteg interesa. Udruženja se mogu udruživati u saveze i druge asocijacije u zemlji i inostranstvu koji nije zabranjen Ustavom ili Zakonom.[3]
Fondacija je pravno lice bez članova i osnovne imovine koje je osnovano radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom ili Zakonom.[1]
Zadužbina je pravno lice bez članova kojem je osnivač namenio određenu imovinu radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili Zakonom.
Sindikat je pravno lice kojim se upravlja u skladu sa demokratskim principima. To je organizacija zaposlenih radnika osnovana sa ciljem da pregovara sa poslodavcem i izbori bolji status i zaštitu prava zaposlenih, odnosno da unapredi životni standard radnika.[2]
Sportska udruženja su dobrovoljne neprofitne organizacije, zasnovane na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, bazirane na statutu radi ostvarivanja zajedničkog cilja u sportu.
Domaći propisi koji uređuju osnivanje i rad OCD[уреди | уреди извор]
Osnovni zakonski akt kojim je u Republici Srbiji definisano osnivanje organizacija civilnog društva jeste Zakon o udruženjima:[3]
Osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organi, statusne promene i prestanak udruženja i druga pitanja značajna za rad udruženja, status i delovanje stranih udruženja.
Zatim – Zakon o zadužbinama i fondacijama[1], drugi zakoni koji uređuju položaj i delovanje drugih OCD, drugi propisi koji uređuju oblike saradnje sa OCD i njihovo učešće u oblikovanju politika.
Procedura osnivanja udruženja[уреди | уреди извор]
Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište/sedište na teritoriji Republike Srbije.
Osnivači mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica.
Osnivači ne mogu biti državni organi, jer su oni nosioci vlasti.
Maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač uz saglasnost zakonskog zastupnika. [4]
Osnivači udruženja ujedno su i njegovi članovi, ali članovi mogu postati i ostala fizička i pravna lica, koja ispunjavaju uslove definisane statutom same organizacije.
Postupak upisa udruženja u Registar udruženja sa sedištem na teritoriji Republike Srbije pokreće se podnošenjem:
- popunjene prijave za upis,
- dokumentacije koja se, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom, podnosi za upis,
- dokaza o uplati naknade Agenciji za privredne registre (APR).[5]
U prijavu se upisuje:
- naziv saveza udruženja,
- kontakt podaci,
- način na koji će biti izvršeno dostavljanje odluke,
- potpis podnosioca prijave ili zastupnika pravnog lica.
Uloga OCD udruženja[уреди | уреди извор]
Organizacije civilnog društva pružaju stručnu podršku državnim institucijama tokom kreiranja i sprovođenja politike bezbednosti.
Takođe, one nadgledaju primenu politike bezbednosti, prate događaje u sektoru bezednosti i koriste zakonski dostupne oblike delovanja.[6]
Imaju ključnu ulogu kao treći sektor u društvu, pored vladinog i poslovnog. Model saradnje javnog i nevladinog sektora dodatna je komponenta kontrole vlasti u stabilnim društvima sa demokratskom tradicijom.[7]
Organizacije civilnog društva u Svetu pomažu u razvoju i implementaciji obrazovnih strategija. One pružaju adekvatnu podršku kroz zvaničnu razvojnu pomoć kako bi se osiguralo da zemlje u razvoju imaju resurse potrebne za kvalitetno obrazovanje za svu decu. Mobilišu političku volju da podrže ravnopravno obrazovanje za sve u međunarodnim programima razvoja i finansiranja.[8]
Takođe, OCD se bave zaštitom ljudskih prava, nacionalnih manjina, slobode govora, prirode...
Prihodi OCD udruženja[уреди | уреди извор]
„Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona, finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.
Fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajući javni prihod“.[3]
Prikupljena sredstva moraju se upotrebiti za ostvarenje ciljeva neprofitne delatnosti OCD udruženja (npr. za promociju knjiga, štampanje materijala...).
Prikupljena sredstva ne smeju se deliti članovima, osnivačima, zaposlenima i licima povezanim sa njima.[9]
Problemi u primeni[уреди | уреди извор]
Organizacije civilnog društva susreću se sa problemom opstanka zbog finansiranja za operativno kontinuirano delovanje. One se moraju oslanjati na periodične prihode kako bi održale strukturu i svoj način poslovanja.
Kao prioritetan problem, kako na nivou celog sektora, tako i za sopstvenu organizaciju, navodi se nedostatak podrške od države.
Na drugom mestu je nerazvijenost donatorstva u biznis sektoru, zatim povlačenje međunarodnih donatora, nedovoljna saradnja sa lokalnim vlastima, nerazvijenost samog OCD sektora, nedovoljna saradnja između OCD, loša saradnja sa medijima i negativan stav okoline.[10]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Zakon o zadužbinama i fondacijama”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Zakon o radu”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ а б „Zakon o udruženjima”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Агенција за привредне регистре | Оснивање”. apr.gov.rs. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Агенција за привредне регистре | Почетна”. apr.gov.rs. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Organizacije civilnog društva i sektor bezbednosti”. www.bezbednost.org. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ Milašinović, Janča, Vanja, Ivana (2015). Uspostavljanje saradnje institucija vlasti sa organizacijama civilnog društva. Banja Luka: Štamparija “7M“.
- ^ „Civil society organizations”. www.globalpartnership.org (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ „Udruženje građana: ciljevi, prihodi, oporezivanje i članovi”. Beleške (на језику: српски). 15. 7. 2017. Приступљено 20. 5. 2019.
- ^ Velat, Dubravka (2011). Procena stanja u sektoru organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji. Beograd: Građanske inicijative,. ISBN 978-86-7408-056-6.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Civilno društvo Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2018)
- Udruženja građana