Smart Forfour

С Википедије, слободне енциклопедије
Smart Forfour
Друга генерација
Преглед
Произвођач Мерцедес-Бенц
Смарт
Производња2004. – 2021.
МонтажаБорн, Холандија (Прва генерација)
Ново Место, Словенија (Друга генерација)
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил (Прва генерација)
Микроаутомобил (Друга генерација)
Каросерија5 врата – хечбек
Хронологија
НаследникСмарт 1

Smart Forfour (енглески превод: за четворо) (транскр. Смарт форфор) (нем. Smart ForFour) је био микроаутомобил који су производиле немачке фабрике аутомобила Мерцедес-Бенз и Смарт. Прва генерација је била на тржишту у Европи од 2004. до 2006. са конфигурацијом предњег мотора, која је делила своју платформу са Мицубиши колтом. Друга генерација се пласирала на тржиште у Европи од 2014. након осмогодишње паузе, користећи конфигурације са задњим мотором или задњим електричним мотором. Заснован је на трећој генерацији Рено твинга, који такође чини основу за трећу генерацију Смарт форту. Електрична верзија на батерије је рекламирана као ЕК форфор од 2018.

Форфoр на бензински погон је прекинут 2019. године пошто је тада завршена производња свих Смарт модела са унутрашњим сагоревањем. Производња ЕК форфор је завршена 2021.[1][2] Индиректно је замењен већим Смарт #1 кросовером.

Историјат[уреди | уреди извор]

Разлика између прве и друге су димензије и класа. Прва генерација је била мали аутомобил у класи тамо где су Фолксваген поло, Опел корса, Рено клио, Форд фијеста и други, а друга је постала микроаутомобил тамо где су Рено твинго (брат близанац), Смарт форту (такође брат близанац) и други.

Прва генерација (2004–2006)[уреди | уреди извор]

Аутомобил је произведен у фабрици VDL Nedcar у Холандији у сарадњи са Мицубиши Моторс. Ово је иста фабрика која је производила Волво 300 1970-их и 1980-их и Волво С40 1990-их. Да би се уштедели трошкови производње, Смарт Форфор је поделио скоро све своје компоненте са Мицубиши колтом из 2003. године. Ово укључује шасију, вешање и нову генерацију МИВЕЦ бензинских мотора, у распону од троцилиндричног 1,1 Л до четвороцилиндричног са снагом до 80 кВ (109 КС; 107 КС).

Смарт форфор је повучен из производње 2006. године због споре продаје.[3]

Друга генерација (2014–2021)[уреди | уреди извор]

Друга генерација Форфора је развијена заједно са Реноом, наводно дели приближно 70% својих делова са Рено твингом треће генерације, уз задржавање заштићене хемисферичне челичне сигурносне ћелије, која се продаје као Тридион ћелија. Форту се склапа у Смартвајлу, а Форфоур се производи заједно са Реноом твинго 3 у Новом Месту, Словенија. Смартвајл, где су произведене серије В450 и В451, прошао је надоградњу у вредности од 200 милиона евра почевши од средине 2013. године, у припреми за Ц453 Форту. Друга генерација форфора, заједно са новим фортуом, пуштена је у продају у октобру, убрзо након њиховог дебитовања на Салону аутомобила у Паризу.

Форфoр на бензински погон је прекинут 2019. године пошто је тада завршена производња свих Смарт модела са унутрашњим сагоревањем. Производња ЕК форфор (нем. Smart EQ ForFour) је завршена 2021.[1][2] Индиректно је замењен већим Смарт #1 кросовером.

За трећу генерацију, Аутовик је предвидео да се Дајмлер консултовао са Фордом како би сазнао више о Фордовом 1,0-литарском турбопуњеном линијском 3-цилиндричном мотору, заузврат деливши информације о сопственим Еуро 6 стратификованим бензинским моторима са сиромашним сагоревањем.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Say hello to the new all-electric Smart range”. Top Gear (на језику: енглески). 2019-09-05. Приступљено 2022-01-03. 
  2. ^ а б „Smart EQ ForFour Production Ends To Make Room For Future Growth”. Motor1.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  3. ^ Neff, John. „SMART forfour production ends - Mitsubishi and DaimlerChrysler part ways”. Autoblog.com. Приступљено 2012-05-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]