Solanum elaeagnifolium
| Solanum elaeagnifolium | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Asterids |
| Red: | Solanales |
| Porodica: | Solanaceae |
| Rod: | Solanum |
| Vrsta: | S. elaeagnifolium
|
| Binomno ime | |
| Solanum elaeagnifolium | |
Solanum elaeagnifolium je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici pomoćnica (lat. Solanaceae).
Opis[уреди | уреди извор]
Poseduje uspravnu i drvenastu stabljiku koja može narasti od 30 cm pa do 1 m. Slabo je razgranata i prekrivena je zvezdastim dlakama. Cela biljka je prekrivena i sitnim, retkim crvenkastim bodljama. Korenov sistem je vrlo snažan, tako da prodire i do 2 m u dubinu, tako da je biljka veoma otporna na sušu. Listovi su linearni i prekriveni gustim dlakama, dužine od 4 cm do 16 cm i širine od 1 cm do 4 cm. Cvet se sastoji od zvonaste čašice i krunice. Krunicu se sastoji iz 5 latica, koje fromiraju ,, zvezdu “ ljubičaste boje. Prašnika ima 5 i su veoma uočljivi, jer su poprilično dugi i žute boje. Cveta od juna do septembra. Plod je žuto do narandžasta bobica, koja nije jestiva.[1]
Stanište i rasprostranjenost[уреди | уреди извор]
Poreklo vodi iz Severne i Južne Amerike. U Evropu je slučajno uneta sa semenima poljoprivrednih kultura. Rasprostranjena je na osunčanim, suvim zemljištima sa pH oko 6, 8 – 7, 2.[2]
Upotreba[уреди | уреди извор]
Pima Indijanci su koristili plod biljke za pravljenje sirupa, koji je služio za lečenje bola u grlu i zubobolje. Koren biljke pripremljen na poseban način se stavlja na mesto ujeda od zvečarke.[2]
Zanimljivosti[уреди | уреди извор]
Plodovi ove biljke podsećaju na plodove rajčice, ali su otrovni, kao i cela biljka. Guste dlake koje prekrivaju listove daju im srebrni izgled, tako da se ova biljka u nekim krajevima Srbije naziva srebrnolisna pomoćnica.
