Stenostola dubia

С Википедије, слободне енциклопедије

Stenostola dubia
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
S. dubia
Биномно име
Stenostola dubia
(Laicharting, 1784)
Синоними
  • Stenostola tiliae
    (Laicharting), 1784

Stenostola dubia (син. Stenostola tiliae) је инсект из реда тврдокрилаца (Coleoptera) и фамилије стрижибуба (Cerambycidae). Припада потфамилији Lamiinae.[1]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Распрострањена је у скоро целој Европи и на Кавказу. У Србији је ретко налажена[1].

Опис[уреди | уреди извор]

Stenostola dubia је дугaчка 8—14 mm. Тело је црно, покривено финим белосивим длачицама. Покрилца су изузетно сјајна, металномодре боје са грубом пунктацијом. Ова врста се често меша са сродном врстом Stenostola ferrea. Међутим, ове две врсте се јасно разликују, најлакше на основу разлика у гениталном апарату мужјака, али и морфологији имага, развићу, ДНК маркерима и биономији.[2][3]

Биологија и развиће[уреди | уреди извор]

Имага су активна у касно пролеће и рано лето, од маја до јула[2]. Ларве се развијају у одумрлим или мртвим, али још увек влажним гранама лишћара (пре свега липе, леске, храста, јасена, ораха, јове, питомог кестена, врбе, тополе или бреста) или у гранама које леже на земљи, пречника 2-5 cm. Ларве ове врсте су у исхрани мање пробирљиве од сродне врсте, Stenostola ferrea, и толеришу већу влажност дрвета.ларве се улуткавају у пролеће, а развиће траје једну до две године. Имага се налазе на листовима и гранама биљке домаћина, ређе на цвећу, а хране се лишћем или такном кором стабла биљке домаћина.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Alciphron - Stenostola dubia
  2. ^ а б в Павићевић, Драган; Илић, Настас; Ђурић, Милан (2015). Стрижибубе Србије. Београд: Завод за заштиту природе Србије; ХабиПрот. ISBN 978-86-80877-49-5. 
  3. ^ Kvamme, Torstein; Wallin, Henrik (2011). „The genus Stenostola Dejean, 1835 (Coleoptera, Cerambycidae) in Norway, with a review of the biology and the distribution in Fennoscandia” (PDF). Norwegian Journal of Entomology. 58: 93—108. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]