Групна поларизација

У социјалној психологији, групна поларизација се односи на склоност групе да доноси одлуке које су екстремније од почетне склоности њених чланова. Ове екстремније одлуке су ка већем ризику, ако почетне склоности појединаца буду ризичне и ка већем опрезу ако почетне тенденције појединаца желе да буду опрезне..^[1] Феномен такође постулира да се став групе према ситуацији може променити у смислу да су почетни ставови појединаца ојачали и интензивирали након групне дискусије, што је феномен познат као поларизација ставова.^[2]

Преглед[уреди | уреди извор]

Групна поларизација је важан феномен у социјалној психологији и приметна је у многим друштвеним контекстима. На пример, група жена које имају умерено феминистичке ставове имају тенденцију да демонстрирају појачана профеминистичка уверења након групне дискусије.^[3] Слично томе, студије су показале да су након заједничког већања, лажни чланови пороте често одлучивали о казненој одштети која је била или већа или мања од износа који је било који поједини поротник фаворизирао прије дискусије.^[4] Студије су показале да када би поротници фаворизовали релативно ниску награду, дискусија би довела до још блажег резултата, док ако би порота била склона да изрекне строгу казну, расправа би је учинила још оштријом.^[5] Штавише, последњих година интернет и онлајн друштвени медији су такође представили могућности за посматрање групне поларизације и састављање нових истраживања. Психолози су открили да друштвене мреже попут Фејсбука и Твитера показују да се поларизација групе може десити чак и када група није физички заједно. Све док група појединаца почиње са истим основним мишљењем о теми и док се настави конзистентан дијалог, може доћи до групне поларизације.^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Аронсон, Еллиот (2010). Социал Псyцхологy. Уппер Саддле Ривер, Њ: Прентице Халл. стр. 273.
^ Мyерс, D.Г.; Х. Ламм (1975). „Тхе поларизинг еффецт оф гроуп дисцуссион”. Америцан Сциентист. 63 (3): 297—303. Бибцоде:1975АмСци..63..297М. ПМИД 1147368.
^ Мyерс, D.Г. (1975). „Дисцуссион-индуцед аттитуде поларизатион.”. Хуман Релатионс. 28 (8): 699—714. С2ЦИД 145480929. дои:10.1177/001872677502800802.
^ Исенберг, D.Ј. (1986). „Гроуп Поларизатион: А Цритицал Ревиеw анд Мета-Аналyсис”. Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 50 (6): 1141—1151. дои:10.1037/0022-3514.50.6.1141.
^ Браy, Р. M.; А. M. Нобле (1978). „Аутхоритарианисм анд децисионс оф моцк јуриес: Евиденце оф јурy биас анд гроуп поларизатион”. Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 36 (12): 1424—1430. дои:10.1037/0022-3514.36.12.1424.
^ Yарди, Сарита; Данах Боyд (2010). „Дyнамиц Дебатес: Ан аналyсис оф гроуп поларизатион овер тиме он Тwиттер”. Буллетин оф Сциенце, Тецхнологy & Социетy. 30 (5): 316—27. С2ЦИД 144371141. дои:10.1177/0270467610380011.

[1] Аронсон, Еллиот (2010). Социал Псyцхологy. Уппер Саддле Ривер, Њ: Прентице Халл. стр. 273.

[2] Мyерс, D.Г.; Х. Ламм (1975). „Тхе поларизинг еффецт оф гроуп дисцуссион”. Америцан Сциентист. 63 (3): 297—303. Бибцоде:1975АмСци..63..297М. ПМИД 1147368.

[3] Мyерс, D.Г. (1975). „Дисцуссион-индуцед аттитуде поларизатион.”. Хуман Релатионс. 28 (8): 699—714. С2ЦИД 145480929. дои:10.1177/001872677502800802.

[Isenberg_group_polarization-4] Исенберг, D.Ј. (1986). „Гроуп Поларизатион: А Цритицал Ревиеw анд Мета-Аналyсис”. Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 50 (6): 1141—1151. дои:10.1037/0022-3514.50.6.1141.

[Bray_authoritarianism-5] Браy, Р. M.; А. M. Нобле (1978). „Аутхоритарианисм анд децисионс оф моцк јуриес: Евиденце оф јурy биас анд гроуп поларизатион”. Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 36 (12): 1424—1430. дои:10.1037/0022-3514.36.12.1424.

[Yardi_316-6] Yарди, Сарита; Данах Боyд (2010). „Дyнамиц Дебатес: Ан аналyсис оф гроуп поларизатион овер тиме он Тwиттер”. Буллетин оф Сциенце, Тецхнологy & Социетy. 30 (5): 316—27. С2ЦИД 144371141. дои:10.1177/0270467610380011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]