Историцизам
Историцизам је приступ објашњавању постојања феномена, посебно друштвених и културних пракси (укључујући идеје и веровања), проучавањем њихове историје; односно проучавањем процеса којим су настали. Термин се широко користи у филозофији, антропологији и социологији.
Овај историјски приступ објашњењу разликује се и допуњује приступ познат као функционализам, који настоји да објасни феномен, као што је, на пример, друштвени облик, пружањем образложених аргумената о томе како тај друштвени облик испуњава неку функцију у структури друштва. Насупрот томе, уместо да се феномен узме као дат, а затим да се тражи оправдање за њега на основу образложених принципа, историјски приступ поставља питање „Одакле је ово дошло?“ и „Који фактори су довели до његовог стварања?”; односно историјска објашњења често стављају већи нагласак на улогу процеса и контингентности.
Историја термина[уреди | уреди извор]
Термин историцизам (Хисторисмус) је сковао немачки филозоф Карл Вилхелм Фридрих Шлегел.[1] Током времена, оно што је историзам и како се практикује развило је различита и дивергентна значења.[2] Елементи историзма појављују се у делима француског есејисте Мишела де Монтења (1533–1592) и италијанског филозофа Ђ. Б. Вика (1668–1744), а потпуније се развијају са дијалектиком Георга Вилхелма Фридриха Хегела (1770–1831), утицајној у Европи 19. века. Списи Карла Маркса, под утицајем Хегела, такође укључују историцизам. Термин је такође повезан са емпиријским друштвеним наукама и са радом Франца Боаса. Историцизам тежи да буде херменеутичан јер цени опрезно, ригорозно и контекстуализовано тумачење информација; или релативистички, јер одбацује појмове универзалних, фундаменталних и непроменљивих тумачења.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бриан Леитер, Мицхаел Росен (едс.), Тхе Оxфорд Хандбоок оф Цонтинентал Пхилосопхy, Оxфорд Университy Пресс, 2007, п. 175: "[Тхе wорд 'хисторицисм'] аппеарс ас еарлy ас тхе лате еигхтеентх центурy ин тхе wритингс оф тхе Герман романтицс, wхо усед ит ин а неутрал сенсе. Ин 1797 Фриедрицх Сцхлегел усед 'хисторицисм' то рефер то а пхилосопхy тхат стрессес тхе импортанце оф хисторy..."; Катхерине Харлое, Невилле Морлеy (едс.), Тхуцyдидес анд тхе Модерн Wорлд: Рецептион, Реинтерпретатион анд Инфлуенце фром тхе Ренаиссанце то тхе Пресент, Цамбридге Университy Пресс, 2012, п. 81: "Алреадy ин Фриедрицх Сцхлегел'с Фрагментс абоут Поетрy анд Литературе (а цоллецтион оф нотес аттрибутед то 1797), тхе wорд Хисторисмус оццурс фиве тимес."
- ^ Реyнолдс, Андреw (1999-10-01). „Wхат ис хисторицисм?”. Интернатионал Студиес ин тхе Пхилосопхy оф Сциенце. 13 (3): 275—287. ИССН 0269-8595. дои:10.1080/02698599908573626.
- ^ Кахан, Јеффреy. „Хисторицисм.”. Ренаиссанце Qуартерлy. 50 (4). Децембер 22, 1997, п. 1202
Литература[уреди | уреди извор]
- Франз Боас, Тхе Минд оф Примитиве Ман.
- Ханс-Георг Гадамер, Трутх анд Метход.
- Г. W. Ф. Хегел, 1911. Тхе Пхилосопхy оф Хисторy.
- Лудwиг вон Мисес, 1957. Тхеорy анд Хисторy, цхаптер 10: "Хисторицисм"
- Карл Поппер, . Тхе Опен Социетy анд Итс Енемиес, ин 2 волумес. Роутледге. . 1945. ИСБН 0-691-01968-1. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - Карл Поппер, . (1993). Тхе Повертy оф Хисторицисм. Роутледге. ИСБН 0-415-06569-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
