Понашање гомиле

С Википедије, слободне енциклопедије
Социологија
Теорије
Методи
Подобласти
Индекс

Понашање гомиле или инстинкт стада описује како се појединци у групи могу понашати колективно, без централизованог правца. Термин се може односити на понашање животиња у крду, чопору, јату птица, јату риба итд., као и на понашање људских бића у демонстрацијама, нередима и општим штрајковима,[1] спортским догађајима, верским окупљањима, насиљу у руљи и свакодневном доношењу одлука, осуда и формирању мишљења.

Рафат, Чатер и Фрид су предложили интегрисани приступ живота у гомили, описујући два кључна питања, механизме преношења мисли или понашање између појединаца и шеме повезивања између њих.[2] Они су предложили то, да уједињавање различитих теоретских приступа понашања у гомили, указује на примењивост тог концепта у многим доменима, од когнитивне науке до економије.[3]

Код животиња[уреди | уреди извор]

Понашање гомиле код великих индијских пчела.

Група животиња која бежи од предатора показује природу понашања у гомили. 1971, у често цитираном чланку “Геометрy Фор Тхе Селфисх Херд“, биолог еволуциониста V.D.Хамилтон је тврдио да сваки поједини члан крда смањује себи опстанак тако што се помера, што је могуће ближе центру групе која бежи. Тако група, ондосно крдо изгледа као јединица која се заједно креће али њена функција произилази из некоординисаног понашања јединки које служе саме себи.[4]

Разбијање симетрије[уреди | уреди извор]

Асиметрично сакупљање животиња у условима панике је виђено код многих врста, укључујући и људе, мишеве и мраве.[5] Теоретски модели су показали разбијање симетрије сличне оним виђеним у емпиријским студијама. На пример, када су успаничене јединке затворене у соби са два једнака и једнако удаљена излаза, већина јединки ће одабрати један излаз док ће се мањина определити за други.

Могући механизми за ово понашање укључују Хамилтонову теорију о себичном крду, копирање комшије или нуспроизвод комуникације друштвених животиња или позитивне повратне информације бежања.

Карактеристике паничног бега укључују:

  • Јединке покушавају да се крећу брже него што је нормално.
  • Интеракција између јединки постаје физичка.
  • Излази постају избочени и зачепљени.
  • Бекство се упорава падом јединки које постају препрека.
  • Јединке показују склоност ка маси или копирању понашања.
  • Алтернативни или мање коришћени излази су превиђени.[4][6]

У људским друштвима[уреди | уреди извор]

Филозофи Сорен Керкегард и Фридрих Ниче су, међу првима који критикују оно што су назвали “гомила“ (Керкегард) и “морал крда“ и “инстинкт крда“ (Ниче) у људском друштву. Модерно психолошко и економско истраживање је идентификовало понашање гомиле да би објаснило феномен великог броја људи који се понашају на исти начин у исто време. Британски хирург Вилфред Тротер је популаризовао фразу “понашање гомиле“ у његовој књизи, ''Инстинцтс оф тхе Херд ин Пеаце анд Wар''(1914).У књизи,''Тхе Тхеорy оф тхе Леисуре Цласс'', Торстејн Веблен је објаснио економско понашање у условима друштвеног утицаја као што је “имитација“, где неки чланови крупе имитирају чланове вишег статуса. У књизи "Тхе Метрополис анд Ментал Лифе" (1903), рани социолог Георг Зимел се обраћао “импулсу друштвености код човека“ и трагао да опише “форме удруживања по којима мала група одвојених појединаца формира 'друштво' “. Други друштвени научници су истраживали понашања која се односе на живот у гомили, као што је Фројд (Психологија масе), Карл Јунг(Колективна несвесност) и Густав Ле Бон (Популарни ум). Теорија гомиле, посматрана у нељудским друштвима је релативан концепт који се истражује док се дешава у људском друштву.

Берзански мехури[уреди | уреди извор]

Велики берзански трендови често почињу и завршавају периодима помахнитале куповине (мехури) или продаје (крахови). Многи посматрачи ово виде као чист пример понашања гомиле које је ирационално и вођено емоцијама – похлепа код мехура, страх код крахова. Поједини инвеститори се удружују у масу других да би ушли или изашли са тржишта.[7] Неки следбеници техничке анализе,Школе инвестирања, виде понашање гомиле инвеститора као пример екстремног тржишног осећања.[8] Академска студија о финансијском понашању је идентификовала понашање гомиле у колективној ирационалности инвеститора, нарочито у раду нобеловаца Вернона L. Смита, Амос Тверскија, Данијела Канемана и Роберта Шилера.[9]

Хеј и Мороне (2004) су анализирали модел понашања гомиле у тржишном контексту. Њихов рад се односи на најмање два важна поља у књижевности. Прво од ових поља се односи на понашање гомиле у нетржишном контексту. Првобитне референце су Бенерје (1992) и Бикчандани, Хиршлејфер и Велч (1992) и обе су показале да понашање у гомили може резултирати из приватних информација које нису јано дељене. Још специфичније, оба ова чланка су показала да ће јединке, понашајући се редом на бази приватних информација и јавног знања о понашању осталих, завршити тако што ће одабрати друштвено непожељну опцију. Друго поље у књижевности које мотивише овај извештај јесте сакупљање информација у тржишном контексту. Веома рана референца је класичан рад Гросмана и Стиглица (1976) који је показао да, униформисани трговци, у тржишном контексту, могу постати информисани кроз цену, на такав начин да су приватне информације сакупљење исправно и ефикасно. У овом пољу књижевности, најчешће коришћене емпиријске методологије за тестирање живота у гомили, према просеку, јесу радиви Кристи и Хуанга (1995) и Чанга, Ченга и Корана (2000). Све у свему, показано је да је могуће посматрати тип понашања, као што је понашање гомиле, у групном контексту. Резултати се односе на тржиште са добро дефинисаним основним вредностима. Чак иако се групно понашање може ретко посматрати, ово има важне последице за читав низ реалних тржишта – нарочито за девизно тржиште.

Један такав инцидент понашања гомиле, био је променљивост цене око уранијумског мехура 2007.године, који је почео поплавом Сигар Лејка у Саскатчевану, током 2006.године.[10][11][12]

У гомилама[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Психологија масе

Маса људи која се скупи због жаљења може укључити и понашање гомиле које се претвара у насилно, нарочито ако је маса суочена са опозицијом, етничком или верском групом. Нереди у Лос Анђелесу, 1992.године, нереди због регрутације у Њу Јорку и расни нереди у Тулси су озлоглашени у Америчкој историји. Идеја о “групном уму“ или “понашању руље“ је установљена од стране француских друштвених социолога Габријел Трејда и Густав Ле Бона.

Свакодневно доношење одлука[уреди | уреди извор]

“Бенигно“ понашање гомиле се често може десити у свакодневним одлукама базираним на учењу из информација других, као на прмер, када особа на улици одлучи у који ће, од два понуђена ресторана, да вечера. Претпоставимо да оба изгледају привлачно, али оба су празна зато што је рано увече; тако да случајним узорком, ова особа бира ресторан А. Убрзо након тога, један пар шета низ исту улицу, у потрази за местом где ће вечерати. Они виде да ресторан А има муштерије, док је ресторан Б празан и бирају ресторан А, под претпоставком да га управо то, што има муштерије, чини бољим избором. Зато што и други пролазници раде исту ствар цело вече, ресторан А има већи промет те вечери од ресторана Б. Овај феномен се такође односи на каскаде информација.[13][14][15][16]

У маркетингу[уреди | уреди извор]

Понашање гомиле је често корисна алатка у маркетингу и, ако се исправно користи, може водити до повећања продаје и промена у структури друштва. Док је показано да финансијски подстицај утиче на то да велики број људи предузме акцију, код групног менталитета често преовладава случај: "Ради као што и други раде.“

Понашање гомиле у успеху бренда и производа[уреди | уреди извор]

Комуникационе технолиге су допринеле пролиферацији потрошачког избора и “моћи руље“.[17] Потрошачи све више имају приступ опцијама и информацијама и од оних којикрерају и од оних који формирају мишљења на платформама које имају великим делом садржину произведену од стране корисника и тако имају више алатки са којима могу да заврше процес доношења одлука. Популарност се гледа као индикација бољег квалитета и потрошачи ће користити мишљења других која су постављена на овим платформама као снажан компас, да их води према производима и брендовима који су у складу са њиховим предрасудама и одлукама једнаких у њиховој групи.[18] Узимајући у обзир разлике у потребама и њиховој позицији у процесу социјализације, Лезинг & Парк су испитали групе студената и домаћица и утицај који, ове референтне групе, имају једни на друге. Путем менталитета гомиле, студенти су тежили да охрабре један другог по питању пива, хамбургера и цигарета, док су домаћице тежиле да охрабре једна другу када је у питању намештај и детерџент. Иако је ова студија била урађена 1997.године, не могу се одбацити њени налази и у данашњем друштву. Једна студија, урађена од стране Буркеа, Лејкина, Лија и Занга, 2014.године о друштвеном утицају на понашање купца, показује да директна интеракција са компанијама има утицај на купце и како величина групе расте, тако понашање гомиле постаје очигледније. Дискусије које стварају узбуђење и интересовање имају већи утицај на учесталост додира и вероватноћа куповине расте са већим учешћем, проузрокованим од стране велике групе.[19] Купци у овом тржном центру, у Средње-Западној Америци су били посматрани и њихове куповине записане и, до одређене тачке је запажено да, потенцијалне муштерије више воле да будуу продавницама са умереним нивоом промета. Остали људи у продавници нису послужили само као друштво већ су такође послужили као закључна тачка на коју су се друге муштерије могле угледати и доносити одлуке о куповини, као у било којој референтној групи или заједници.

Друштвени медији могу такође бити снажна алатка у понављању понашања гомиле, тј.крда. Њена неизмерљива количина садржаја произведена од стране корисника, служи као платформа, за оне који усмеравају мишљења, да стану на бину и да утичу на одлуке о куповини и препоруке оних који су им равни и доказ позитивног онлине искуства, све то заједно служи да се помогне муштеријама да донесу одлуку о куповини.[20] Гунаванова и Хјуарнгова студија из 2015.године је закључила да је друштвени утицај неопходан за формулисање ставова према брендовима, што након тога води до намере за куповином.[21] Они који врше утицај формирају норме које прате њима равни људи и циљање ка екстравертним личностима још више повећава могућност куповине.[22] То је тако зато што јаче личности теже ка томе да буду укључене у муштеријске платформе и тако вербално ефикасније шире информације.[23] Многи брендови су почели да схватају важност бренд-амбасадора и људи који утичу на њих и још јасније се показује да понашање крда може бити коришћено да повећа продају или профит било ког бренда, кроз проучавање ових случајева.

Понашање гомиле у друштвеном маркетингу[уреди | уреди извор]

Маркетинг може лако надмашити комерцијалне корене, пошто може бити коришћен да охрабри акције које имају везе са здрављем, околином и општим друштвом. Менталитет крда, односно гомиле, често седи у првом реду што се тиче друштвеног маркетинга, крчећи пут за кампање као што су Дан Земље и разнолике анти-пушачке и кампање анти-гојазности које су виђене у свим земљама. Унутар култура и заједница, они што врше маркетинг морају циљати да утичу на вође мишљења који, након тога, утичу један на другог,[24] пошто је менталитет крда, у било којој групи људи тај који осигурава успех друштвене кампање. Кампања коју је водио Сом ла Пера, у Шпанији, против гојазности тинејџера, је утврдила да су кампање, које су вођене у школама, ефикасније због утицаја наставника и њима сличнима и због лаке видљивости медјусобне интеракције ђака.Вође мишљења у школама су створили лого и брендинг за кампању, направили су садржај за друштене медије и одржавали су презентације у школама да би изазвали интеракцију публике. Зато је закључено да је успех компаније био укорењен у чињеници да су њена средства комуникације била сама публика, давајући циљаној публици смисао власништва и оснаживање.[25] Као што је раније поменуто, студенти врше висок ниво утицаја једни на друге и охрабривањем јачих личности да воде мишљења, организатори кампање су могли да осигурају пажњу осталих студената који су се идентификовали са референтном групом.

Понашање крда се не односи само на студенте у школама, где су они веома видљиви већ и међу заједницама где претходно извршене акције играју важну улогу.

Између 2003. I 2004.године, државни универзитет Калифорније је спровео студију да би измерио штедњу енергије у домаћинству као и мотивацију за штедњу. Сазнали су да фактори као што су заштита околине, штедња новца или друштвена одговорност нису имали тако велики утицај на свако домаћинство као што је опажање понашања њихових комшија.[26] Иако финансијски подстицај штедње новца, одмах затим и морални подстицај заштите околине, за које се често сматра да су највећи компас једне заједнице, више домаћинстава је реаговало на то да штеди енергију када им је било речено да 77% њихових комшија користи вентилаторе уместо климе, доказујући да ће се друштва укључити у такво понашање ако мисле да сви већ учествују.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Braha, D. „Global Civil Unrest: Contagion, Self-Organization, and Prediction”. PLOS one. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  2. ^ Raafat, R. M.; Chater, N.; Frith, C. (2009). „Herding in humans”. Trends in Cognitive Sciences 13. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  3. ^ Burke C.J , Tobler P. N., Schultz W. and Baddeley M. „Striatal BOLD response reflects the impact of herd information on financial decisions”. Frontier in human neuroscience. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  4. ^ а б Hamilton, W. D. (1971). „Geometry for the Selfish Herd”. Journal of Theoretical Biology 31. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  5. ^ Altshuler, E.; Ramos, O.; Nuñez, Y.; Fernández, J. „Panic-induced symmetry breaking in escaping ants”. University of Havana, Havana, Cuba.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  6. ^ Altshuler, E.; Ramos, O.; Núñez, Y.; Fernández, J.; Batista-Leyva, A. J.; Noda, C. (2005). „Symmetry Breaking in Escaping Ants”. The American Naturalist 166. 
  7. ^ 7.^ Markus K. Brunnermeier. „Asset Pricing under Asymmetric Information: Bubbles, Crashes, Technical Analysis, and Herding”. Oxford University Press (2001). Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  8. ^ Prechter, Robert. „The Wave Principle of Human Social Behavior”. New Classics Library (1999).  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  9. ^ Shiller, Robert J. „Irrational Exuberance”. Princeton University Press. стр. 149–153. Pristupljeno 4. 3. 2013. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  10. ^ „"WNFM: A Focus on Fundamentals One Year After Fukushima”. TradeTech. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  11. ^ „"Uranium Has Bottomed: Two Uranium Bulls to Jump on Now”. UraniumSeek.com. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  12. ^ „"Uranium Bubble & Spec Market Outlook”. Goldseek.com. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  13. ^ Banerjee, Abhijit V. (1992). „Quarterly Journal of Economics”. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  14. ^ Bikhchandani, Sushil; Hirshleifer, David; Welch, Ivo. „Journal of Political Economy”.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  15. ^ Froot, K; Schaferstein, DS; Jeremy Stein, J (1992). „"Herd on the street: Informational inefficiencies in a market with short-term speculation"”. Journal of Finance 47. 
  16. ^ Hirshleifer, D; Teoh, SH (2003). „"Herd behaviour and cascading in capital markets: A review and synthesis"”. Wiley Online Library. European Financial Management 9. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  17. ^ Chen, Yi-Fen (1. 9. 2008). „Computers in Human Behavior”. Science direct. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  18. ^ Lessig, V (1977). „Students and Housewives: Differences in Susceptibility to Reference Group Influence”. Journal of Consumer Research.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  19. ^ Zhang, Xiaoling; Li, Shibo; Burke, Raymond R.; Leykin, Alex (13. 5. 2014). „An Examination of Social Influence on Shopper Behavior Using Video Tracking Data"”. Journal of Marketing 78. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  20. ^ Dhar, Joydip; Jha, Abhishek Kumar (3. 10. 2014). „"Analyzing Social Media Engagement and its Effect on Online Product Purchase Decision Behavior”. Journal of Human Behavior in the Social Environment 24. 
  21. ^ Gunawan, Dedy Darsono; Huarng, Kun-Huang (1. 11. 2015). „"Viral effects of social network and media on consumers’ purchase intention”. Journal of Business Research 68. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  22. ^ Cheung, Christy M. K.; Xiao, Bo Sophia; Liu, Ivy L. B. (1. 9. 2014). „"Do actions speak louder than voices? The signaling role of social information cues in influencing consumer purchase decisions”. Decision Support Systems. Crowdsourcing and Social Networks Analysis 65. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  23. ^ Cronin, James M.; McCarthy, Mary B. (12. 7. 2011). „Preventing game over: A study of the situated food choice influences within the videogames subculture”. Journal of Social Marketing 1. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  24. ^ Cronin, James M.; McCarthy, Mary B. (12. 7. 2011). „"Preventing game over: A study of the situated food choice influences within the videogames subculture”. Journal of Social Marketing 1. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  25. ^ Lozano, Natàlia; Prades, Jordi; Montagut, Marta (1. 10. 2015). „"Som la Pera: How to develop a social marketing and public relations campaign to prevent obesity among teenagers in Catalonia”. Catalan Journal of Communication & Cultural Studies 7. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  26. ^ Nolan, Jessica M.; Schultz, P. Wesley; Cialdini, Robert B.; Goldstein, Noah J. „"Normative Social Influence is Underdetected”. Personality and Social Psychology Bulletin 34. Pristupljeno 12. 5. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ponašanje_gomile&oldid=27673496”