Abileneski paradoks
Abileneski paradoks je psihološka pojava koja se karakteriše time da određene okolnosti neku grupu osoba navode da deluju protiv svoje volje, iz razloga što nijedan od njenih članova nema volje da se suprotstavi tom delovanju[1].
Pojava je dobila ime po anegdoti Džerija B. Harveje koju je opisao u svojoj knjizi Abilen Paradoks end Oter Meditešns on Manadžment, 1974. godine. U njoj članovi jedne zajednice u gradu Kolman provode ugodno popodne igrajući domine na terasi, sve do trenutka kada jedan od uticajnih pojedinaca predlože da odu na ručak u grad Abilin. Svi se članovi slože sa tim tim predlogom. Nakon što su proveli četiri sata vozeći se po vrućoj, prašnjavoj cesti i ustanovili da je hrana u Abileneu loša, počnu razgovarati o iskustvu. Tada ustanove da niko od njih nije hteo ići u Abilen, ali je pristao kako bi udovoljio drugim članovima, koji su učinili isto[2].
Fraza abileneski paradoks ili Idemo li u Abilen? koristi kako bi opisala nedostatke kolektivnog odlučivanja.
Istraživanja[uredi | uredi izvor]
Fenomen se objašnjava teorijama socijalne psihologije o društvenom konformizmu i društvenom uticaju, koje sugerišu da su ljudska bića često veoma nesklona ponašanju suprotno trendu grupe[3]. Prema Harviju, do ovog fenomena može doći kada pojedinci dožive „anksioznost zbog akcije“—stres u vezi sa grupom koja potencijalno izražava negativne stavove prema njima ako ne pristanu na to. Ova akciona anksioznost proizilazi iz onoga što je Harvi nazvao „negativnim fantazijama“ — neprijatnim vizualizacijama onoga što bi grupa mogla da kaže ili uradi ako su pojedinci iskreni u pogledu svojih mišljenja — kada postoji „stvarni rizik“ od nezadovoljstva i negativnih posledica ako ne postupe. Pojedinac može iskusiti „anksioznost odvajanja“, strahujući od isključenja iz grupe.
Primene teorije[uredi | uredi izvor]
Teorija se često koristi da bi se objasnile izuzetno loše odluke u grupnom odlučivanju, posebno ideje o superiornosti „vladavine po koncenzusu“. Na primer, Harvi je naveo skandal Votergejt kao potencijalnu instancu paradoksa na delu. Skandal Votergejt dogodio se u Sjedinjenim Državama 1970-ih kada su mnogi visoki zvaničnici Niksonove administracije bili u dosluhu u zataškavanju i možda izvršenju provale u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu. Harvi citira nekoliko osoba optuženih za zataškavanje je ukazivalo na to da su imali lične nedoumice oko odluke, ali da su se plašili da ih iznesu. U jednom slučaju, pomoćnik kampanje Herbert Porter rekao je da on „nije bio od onih koji bi ustali na sastanku i rekli da ovo treba prekinuti“, što je odluka koju je pripisao „strahu od pritiska grupe koji bi usledio, da nije timski igrač“.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ McAvoy, John; Butler, Tom (2007). „The impact of the Abilene Paradox on double-loop learning in an agile team”. Information and Software Technology (na jeziku: engleski). 49 (6): 552—563. doi:10.1016/j.infsof.2007.02.012.
- ^ Harvey, Jerry B. (1974). „The abilene paradox: The management of agreement”. Organizational Dynamics (na jeziku: engleski). 3 (1): 63—80. doi:10.1016/0090-2616(74)90005-9.
- ^ Levi, Daniel (2011). Group dynamics for teams (3rd izd.). Los Angeles: SAGE. ISBN 978-1-4129-7762-3. OCLC 466772835.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Harvey, Jerry B. (1988). The Abilene Paradox and Other Meditations on Management. Lexington, Mass: Lexington Books. ISBN 0-669-19179-5.
- Harvey, Jerry B. (1986). The Abilene Paradox and Other Meditations on Management. San Francisco: Jossey-Bass. ISBN 0-7879-0277-2.
- Harvey, Jerry B. (1999). How Come Every Time I Get Stabbed in the Back, My Fingerprints Are on the Knife?. San Francisco: Jossey-Bass. ISBN 0-7879-4787-3.