Pitagorejci
Pitagorejci su bili sledbenici učenja grčkog filozofa Pitagore. Pitagorejstvo je filozofski i duhovni pokret koji je osnovao Pitagora u VI veku p. n. e. Imao je egzoterične oznake, a uticao je na mnoge filozofe uključujući i Platona. U pitagorejskim zajednicama se živelo po strogim pravilima za očišćenje duše i tela. Važnu su ulogu davali muzici i ritmu, iz čega se verovatno razvilo zanimanje za aritmetiku, koju su shvatali kao teoriju celih brojeva.
Pitagorejsko društvo je imalo veliki uticaj na tajna društva koja su kasnije nastala. Sumnja se da je bratstvo najverovatnije pokrenulo vegetarijanstvo jer se meso nije jelo u njihovom društvu. Bratstvu i njegovom osnivaču pripisuju se pojedini izumi naučne vrednosti poput čaše umerenosti koja radi po hidrauličkim principma.
Način života[uredi | uredi izvor]
Pitagorejske religiozno-asketske ideje bile su usresređene na koncept čistoće i očišćenja, pošto je učenje o seobi duša posledično vodilo ka poticanju različitih oblika odgoja duše. Praksa ćutanja i proučavanje muzike i matematike predstavljali su pripremu za negovanje duše. Ako je Pitagora stvarno uveo zabranu konzumacije mesa, to bi se moglo objasniti učenjem o seobi duša. Postojala su i neka pravila čisto spoljnog karaktera, koje detaljno opisuje Diogen Laertije, a koja se teško mogu smatrati čisto filozofskim doktrinama, na primer zabranu jedenja boba (κύαμος), izbegavanje kretanja glavnom ulicom, izbegavanje stajanja iznad odrezaka vlastitih noktiju, izbegavanje ostavljanja tragova lonca u pepelu, zabrana sedenja na merici za žito i druge.
U Pitagorejskoj misli središnje mesto zauzimala su matematička istraživanja, ali ta je misao istovremeno bila prožeta mistikom. Na polju kosmologije teže je utvrditi šta je pravi Pitagorin nauk, a što su dodaci njegovih sljedbenika, no čini se da pitagorejska misao o seobi duše predstavlja suviše važan element da bi se radilo o nekom kasnijem dodatku. S druge strane, pitagorejski koncept bitka je nepoznatog porekla, delimično i zato što su pitagorejska učenja o ovom pitanju u detaljima kontradiktorna. Pitagorejci polaze od Anaksimandrovog učenja o tome da je osnovno sveta i svih bića "neograničeno", tj. da je to apeiron, ali pitagorejci su s ovim povezali pojam granice (τὸ πέρας), koja tek daje oblik neograničenom.
Uništenje društva[uredi | uredi izvor]
Pitagorejsko društvo se iz Grčke preselilo u Italiju u grad Kroton. Pitagora i njegovo društvo je brzo stekla jak uticaj u Italiji i divljenje, ali isto tako i ljubomoru aristokrata jer je Pitagorejsko bilo bogato. Pitagorejci su učestvovali u malom ratu između Krotona i Sibarisa. Nakon pobede Krotona, grad je hteo da se okrene demokratskijem načinu života što Pitagorejci nisu podržavali. Cilon i Ninon, koji je bio član bratstva ali je bio izbačen, su organizovali narod protiv Pitagorejaca. Nije precizirano da li je Milova kuća ili jedno od mesta gde su se Pitagorejci sastajali spaljeno zajedno sa Pitagorejcima unutra. Samo mali broj mlađih članova je uspelo da se spase. Oni koji su preživeli su nastavili sa izučavanjem nauka kao u Pitagorejskom društvu, ali odvojeno. Sa smrću Pitagore i većine članova, palo je i Pitagorejsko društvo.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
