Укроћена горопад — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. септембар 2016. у 18:05

"Укроћена горопад" је брза комедија, пуна буке, живости, а често и жестине. То је комад с највише физичке радње међу Шекспировим драмама. Није стога чудно што је увек имала велики успех на сцени. Објашњење популарности овога комада лежи и у томе што су сукоби између јогунасте Катарине и самоувереног Петручија приказани у тако преувеличаном апсурдном виду да се не примају као стварни догађај с могућим озбиљним последицама, него као симболична фарса, као карикатурална парадигма најстаријег, најраспрострањенијег и непрекидно вођеног рата - рата међу половима.

Шекспирово драмско дело је током двије деценије на крају шеснаестог и почетку седамнаестог века, у време владавине краљице Елизабете (1558 - 1603) и краља Џемс I (1603 - 1618). Елизабетино доба, названо златно, означава успон народне снаге, ведрину и оптимизам, док Џемсово доба, пак, карактеришу малаксавање, сумор и сета. Промијењена општа атмосфера једне и друге владавине огледа се и у Шекспировом драмском дјелу. Прије краја шеснаестог вијека написане су све велике комедије и историје док су у сљедећој деценији новога вијека написане све велике трагедије као и романтичне трагикомедије. Прелаз из једног вијека у други чини прекретницу у Шекспировом драмском стваралаштву и дијели га у двије групе драма: најприје ведрина и срдачан смијех. а онда сумор и сета, па стрепња, ужас и очајање. Хронолошки гледано Шекспир у првом раздобљу, "у радионици учења и огледања", преправља за позориницу стара дјела, нарочито драмске хронике, али и пише прве самосталне драме, комедије: Забуне, Укроћена горопад, Два витеза из Вероне и Ненаграђени љубавни труд. Сложеност драмске грађе и слојевитост драматуршких рукаваца посебно је инспиративна у Укроћеној горопади и отуд учесталост њених транскрипција и упорна жанровска и медијска преобликовања на сценама европских и свјетских позорница. Дело је први пут штампано у Првом фолио издању 1623. година захваљујући залагању Хенриј Кондел и Џон Хемингз. Укроћена горопад састоји се из три дијела, три различита драматуршка нивоа, који наговјештавају и обликују основне видове и законе драмске композиције Шекспирове драматургије. Оквир комедије је шаљива предигра или увођење, прича о сиромашном пијанцу који, обманут, поверује да је богат властелин и, пробуђен из сна, гледа позоришну представу о припитомљавању горопадице. То средство старије драматургије (чест поступак у енглеској ренесансној драми, шпанској трагедији - "маскасмрти" и сл.) даје комедији њен спољашњи оквир и илузију сновиђења, па отуда и извесне грубости примитивне фарсе губе вид стварности и постају само смијешна и забавна гатка. Други слој је комедија карактера која чини главни дио радње, чији су носиоци укротитељ Петручио и Катарина, горопадица. (Катарина је старија кћерка богатог племића Батисте из Падове, несаломљиви карактер и побуњеник, за чију се удају и "укроћење" нуди велики новац и богатство. Уједно, то је први велики наговјештај оног типа Шекспирових јунака, набиљежених и проказаних, који руше и обнаваљају хармонију и поредак света). Трећи дио је комедија интриге, односно механизам перипетије, који се компонује и одржава око млађе Батистине кћери Бјанке и њених просиоца (Лућенцо, Гремио, Хортенсио), чија је удаја условљена удајом и кроћењем старије сестре Катарине. Сва три слоја комедија чине лабаву и епизодичну драмску композицију упоредних заплета и судара стилова који се, у Шекспировом драмском насљеђу, гомилају и згушњавају од античке комедије (Плаут и Теренције), и средњовјековних драмских облика (миракули, моралитети), до Шпанске трагедије и енглеске традиције историјских митова и фолклорног насљеђа. Шекспирово драмско насљеђе, већ у првим делима, комедијама посебно, уређује се као поредак свијета (цео свет је позориште), велики ланац бића, у коме је хијерархијски повезано све са свим. Земља је средиште васионе, а човек је њено ремек дело. У оквиру таквог схватања није било могуће помјерити једну карику животног ланца, а да се не уздрма цио свијет. Међутим, крајем шеснаестог вијека појављују се мислиоци који ће пореметити ту идеју уређености. Монтењ и Макијавели, које је Шекспир засигурно читао, стварају пукотину у чврстој хијерархијској слици која приказује велико биће свијета и уводе сумњу у човјеков висок, важан положај у свијету. Отуд и тврдња постмодерних аутора о скептичном Шекспиру, посебно у његовој позној фази. Његов стварни и драмски једна су цјелина, а то се већ види и очитује у лабавој структури његове ране комедије Укроћена горопад. Из тих разлога ововремена драматуршка тумачења треба да уваже цјелокупност изазова Шекспировог свијета као и сензибилитет модерне осјећајности и искуствености. Другим ријечима, поставља се питање како "раскрилити" фарсичне аспекте Катарининог и Петручијевог односа, а да се основа приче не сведе на "конвенционалан, из данашњег угла врло ретроградан и зато неприхватљив захтев да жена буде кротка, понизна, да слуша свога супруга". Односно, да се у редитељској драматургији знакова и задатака, бунтовна и непослушна Катарина не преобликује у послушну и трагичну Дездемону. Сумирајући контекст свијета који се нуди, и проблема који се намећу, редитељ ове представе изоставља драматуршки оквир комедије, игру у игри, и тим чином фарсичну замагљеност комада као гатке стварносно исправља и суочава, лицем у лице, са кључном темом комедије - кроћењем горопадице. Овај поступак, охрабрен прије свих теоријским и драматуршким достигнућима њемачких романтичара, огољава фарсу и цијели свијет шекспировског насљеђа преименује у драму трагикомичне осјећајности и гротескне видљивости. Дводоми заплет комада задржан је у изворној композицији, док се његова тачка ослонца радикално престројава са позиције кроћења непослушне удаваче у паукову мрежу макијавелистичке завјере свијета власти, лажи и новца са једне стране, и субверзије невиног побуњеника, који постаје звијер, са друге. Свијет који смо са почетка текста назвали трећим слојем (Бјанка и њени просиоци) као једним обликом подзаплета који је само, и једино, у функцији драмског компоновања одједном излази у први план, у опасну и похотљиву мрежу предметности, звјерски се обрачунавајући са оним кога су они прогласили и набиљежили као "звијер". Овим се показује већ откривена и доказана формула да се, кад је Шекспир у питању, трагедија јавља под маском комедије и обратно, како је недавно примијетио Карл Гутке на тему развоја комедије у модерној књижевности, и даље каже: "Модерни драматичар више не води рачуна да своје светове раздели на трагедију и комедију већ радије користи појам трагикомедије или изоставља сваку одредницу". Никола Кољевић, највећи српски шекспиролог, оучава да Катарина почиње своју акцију "потпуно слободно и крајње лично". Али, парадоксално што се више користи својом великом моћи покретача радње, хоризонт њене слободе се све више смањује и постаје све трагичнији. Човјек не може покренути радњу, а да тиме не покрене и општи "ланац бића" у који је као јединка уланчан. У том смислу ово и овакво виђење Укроћене горопади могло би да се дефинише и као трагедија акције. У њој је људско дјелање онај медијум у којем се открива "чврста тачка света који се окреће". Па иако је та тачка за сваког Шекспировог јунака на другом мјесту, њено постојање је једнако недвосмислено и неумитно. На том трагу размишља и дјелује и Едвард Бонд, један од водећих живих ревитализатора Шекспирових идеја, када у књизи Скривена завера: белешка о позоришту, објављеној на прелазу из двадесетог у двадесет и први вијек, каже: "Господарење је аутизам одраслих. Покорни не могу да приступе машти, јер је њихову машту окупирао нечији ауторитет. Они обично у животу мисле да живе стварним аутентичним животима, иако се то за њих заправо уопште не може рећи. Они умиру за краља, државу, лидере, расе, Бога, цивилизацију: то јест, за господарење, за играчке из бајке. Они су робови који умиру за своје окове, а њихови ланци су њихове бројанице. Са урођеном прецизношћу ауторитет од њих захтева њихову несебичну покорност".

Издања Укроћена горпад

Bate, Jonathan; Rasmussen, Eric, ур. (2010). The Taming of the Shrew. The RSC Shakespeare. Basingstoke: Macmillan. ISBN 9780230272071.
Bond, R. Warwick, ур. (1904). The Taming of the Shrew. The Arden Shakespeare, First Series. London: Methuen.
Evans, G. Blakemore, ур. (1997) [1974]. The Riverside Shakespeare (Second изд.). Boston: Houghton Mifflin. ISBN 9780395754900.
Greenblatt, Stephen; Cohen, Walter; Howard, Jean E.; Maus, Katharine Eisaman, ур. (2008) [1997]. The Norton Shakespeare: Based on the Oxford Shakespeare (Second изд.). London: Norton. ISBN 9780393111354.
Heilman, Robert B., ур. (1998) [1966]. The Taming of the Shrew. Signet Classic Shakespeare (Second Revised изд.). New York: New American Library. ISBN 9780451526793.
Hibbard, G.R., ур. (1968). The Taming of the Shrew. The New Penguin Shakespeare. London: Penguin. ISBN 9780140707106.
Hodgdon, Barbara, ур. (2010). The Taming of the Shrew. The Arden Shakespeare, Third Series. London: Methuen. ISBN 9781903436936.
Hosley, Richard, ур. (1978) [1964]. The Taming of the Shrew. The Pelican Shakespeare (Revised изд.). London: Penguin. ISBN 9780140714258.
Kidnie, Margaret Jane, ур. (2006). The Taming of the Shrew. The Penguin Shakespeare. London: Penguin. ISBN 9780141015514.
Miller, Stephen Roy, ур. (1998). The Taming of a Shrew: The 1594 Quarto. The New Cambridge Shakespeare: The Early Quartos. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521087964.
Morris, Brian, ур. (1981). The Taming of the Shrew. The Arden Shakespeare, Second Series. London: Methuen. ISBN 9781903436103.
Oliver, H.J., ур. (1982). The Taming of the Shrew. The Oxford Shakespeare. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199536528.
Orgel, Stephen, ур. (2000). The Taming of a Shrew. The New Pelican Shakespeare. London: Penguin. ISBN 9780140714517.
Quiller-Couch, Arthur; Wilson, John Dover, ур. (1953) [1928]. The Taming of the Shrew. The New Shakespeare (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781108006040.
Schafer, Elizabeth, ур. (2002). The Taming of the Shrew. Shakespeare in Production. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521667418.
Thompson, Ann, ур. (2003) [1984]. The Taming of the Shrew. The New Cambridge Shakespeare (Revised изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9789812836540.
Wells, Stanley; Taylor, Gary; Jowett, John; Montgomery, William, ур. (2005) [1986]. The Oxford Shakespeare: The Complete Works (2nd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199267187.
Werstine, Paul; Mowat, Barbara A., ур. (2004). The Taming of the Shrew. Folger Shakespeare Library. Washington: Simon & Schuster. ISBN 9780743477574.

Извори

Addison-Roberts, Jeanne (лето 1983). „Horses and Hermaphrodites: Metamorphoses in The Taming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 34 (2): 159—171. JSTOR 2869831. doi:10.2307/2869831. Приступљено 5. 12. 2014. (потребна претплата)
Andresen-Thom, Martha (лето 1982). „Shrew-taming and Other Rituals of Aggression: Baiting and Bonding on the Stage and in the Wild”. Women's Studies: An Inter-Disciplinary Journal. 9 (2): 121—143. doi:10.1080/00497878.1982.9978561. Приступљено 5. 12. 2014. (потребна претплата)
Alexander, Peter (16. 9. 1926). „The Taming of the Shrew”. The Times Literary Supplement.
Alexander, Peter (пролеће 1969). „The Original Ending of The Taming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 20 (1): 111—116. JSTOR 2868994. doi:10.2307/2868994. Приступљено 5. 12. 2014. (потребна претплата)
Aspinall, Dana E. (2001). „The Play and the Critics”. Ур.: Aspinall, Dana E. The Taming of the Shrew: Critical Essays. New York, NY: Garland. стр. 3—40. ISBN 9780415874342.
Ball, Robert Hamilton (2013) [1st Pub. 1968]. Shakespeare on Silent Film: A Strange Eventful History. London: Routledge. ISBN 978-0415832106.
Baumlin, Tita French (пролеће 1989). „Petruchio the Sophist and Language as Creation in The Taming of the Shrew”. Studies in English Literature, 1500-1900. 29 (2): 237—257. JSTOR 2868994. doi:10.2307/450473. Приступљено 5. 12. 2014. (потребна претплата)
Bawcutt, N.W., ур. (1996). The Control and Censorship of Caroline Drama: The Records of Sir Henry Herbert, Master of the Revels, 1623–73. Oxford: Clarendon. ISBN 9780198122463.
Bean, John C. (1984) [1980]. „Comic Structure and the Humanizing of Kate in The Taming of the Shrew”. Ур.: Lenz, Carolyn Ruth Swift; Greene, Gayle; Neely, Carol Thomas. The Woman's Part: Feminist Criticism of Shakespeare (Revised изд.). Urbana, IL: University of Illinois Press. стр. 65—78. ISBN 9780252010163.
Beauregard, David N. (1995). Virtue's Own Feature: Shakespeare and the Virtue Ethics Tradition. Newark, DE: University of Delaware Press. ISBN 9780874135787.
Boose, Linda E. (лето 1991). „Scolding Brides and Bridling Scolds: Taming the Woman's Unruly Member”. Shakespeare Quarterly. 42 (1): 179—213. JSTOR 2870547. doi:10.2307/2870547. Приступљено 5. 12. 2014. (потребна претплата)
Brunvand, Jan Harold (јесен 1966). „The Folktale Origin of The Taming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 17 (4): 345—359. JSTOR 2867908. doi:10.2307/2867908. Приступљено 5. 12. 2014. (потребна претплата)
Brunvand, Jan Harold (1991). The Taming of the Shrew: A Comparative Study of Oral and Literary Versions. London: Routledge. ISBN 9781138842748.
Bullough, Geoffrey (1957). Narrative and Dramatic Sources of Shakespeare. Volume One: Early Comedies, Poems, Romeo and Juliet. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 9780231088916.
Chambers, E.K. (1930). William Shakespeare: A Study of Facts and Problems, Vol. I (PDF). Oxford: Clarendon. ISBN 9780198117735. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 5. 12. 2014.
Daniel, P.A. (1879). A Time Analysis of the Plots of Shakespeare's Plays (PDF). London: New Shakspere Society. Приступљено 5. 12. 2014.
Davies, Stevie (1995). Shakespeare's The Taming of the Shrew. Penguin Critical Studies. London: Penguin. ISBN 9780140772715.
Dessen, Alan C. (1997). „The Tamings of the Shrews”. Ур.: Collins, Michael J. Shakespeare's Sweet Thunder: Essays on the Early Comedies. Newark, DE: University of Delaware Press. стр. 35—49. ISBN 9780874135824.
Detmer, Emily (јесен 1997). „Civilizing Subordination: Domestic Violence and the Taming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 48 (3): 273—294. JSTOR 2871017. doi:10.2307/2871017. Приступљено 6. 12. 2014. (потребна претплата)
Dobson, Michael (1992). The Making of the National Poet: Shakespeare, Adaptation and Authorship, 1660–1769. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198183235.
Dusinberre, Juliet (2003) [1975]. Shakespeare and the Nature of Women (Third изд.). Basingstoke: Palgrave. ISBN 9781403917294.
Duthie, G.I. (октобар 1943). „The Taming of a Shrew and The Taming of the Shrew”. The Review of English Studies. 19 (76): 337—356. doi:10.1093/res/os-XIX.76.337. Приступљено 6. 12. 2014. (потребна претплата)
Duthie, G.I. (2005) [1st pub. 1951]. Shakespeare. London: Routledge. ISBN 9780415352819.
Elam, Kier (2007). „'At the cubiculo': Shakespeare's Problems with Italian Language and Culture”. Ур.: Marrapodi, Michele. Italian Culture in the Drama of Shakespeare & his Contemporaries: Rewriting, Remaking, Refashioning. Anglo-Italian Renaissance Studies. Aldershot: Ashgate. стр. 99—110. ISBN 9780754655046.
Empson, William (1996). „The Strengths of the Shrew”. Ур.: Haffenden, John. The Strengths of Shakespeare's Shrew: Essays, Memoirs and Reviews. New York, NY: Continuum. стр. 27—33. ISBN 9781850756088.
Fineman, Joel (1985). „The Turn of the Shrew”. Ур.: Hartman, Geoffrey H.; Parker, Patricia. Shakespeare and the Question of Theory. London: Methuen. стр. 139—160. ISBN 9780415051132.
Foakes, R.A., ур. (2002) [1961]. Henslowe's Diary (Second изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521524025.
Garber, Marjorie (1974). Dream in Shakespeare: From Metaphor to Metamorphosis. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 9780300195439.
Green, Stanley (1984) [1960]. The World of Musical Comedy: The story of the American musical stage as told through the careers of its foremost composers and lyricists (Revised Fourth изд.). San Diego, CA: Da Capo Press. ISBN 9780306802072.
Halliday, F.E. (1964) [1950]. A Shakespeare Companion, 1564–1964 (Second изд.). London: Penguin. ISBN 9781842321270.
Haring-Smith, Tori (1985). From Farce to Metadrama: A Stage History of The Taming of the Shrew, 1594–1983. Santa Barbara, CA: Greenwood Press. ISBN 9780313243264.
Heaney, Peter F. (мај 1998). „Petruchio's Horse: Equine and Household Mismanagement in The Taming of the Shrew”. Early Modern Literary Studies. 4 (1): 1—12. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 8. 12. 2014.
Heilman, Robert B. (лето 1966). „The Taming Untamed: or, the Return of The Shrew”. Modern Language Quarterly. 27 (2): 147—161. doi:10.1215/00267929-27-2-147. Приступљено 6. 12. 2014. (потребна претплата)
Helms, Lorraine (мај 1989). „Playing the Woman's Part: Feminist Criticism and Shakespearean Performance”. Theatre Journal. 41 (2): 190—200. JSTOR 3207858. doi:10.2307/3207858. Приступљено 6. 12. 2014. (потребна претплата)
Henderson, Diana E. (2003). „A Shrew for the Times, Revisited”. Ур.: Burt, Richard; Boose, Lynda E. Boose. Shakespeare, the Movie II: Popularizing the Plays on Film, TV, Video, and DVD. London: Routledge. ISBN 9780415282994.
Hibbard, G.R. (1964). „The Taming of the Shrew: A Social Comedy”. Ур.: Thaler, Alwin; Sanders, Norman. Shakespearean Essays. Knoxville, TN: University of Tennessee Press. стр. 15—28.
Hickson, Samuel (9. 2. 1850). „Marlowe and the old Taming of the Shrew”. Notes & Queries. 15: 226—227. Приступљено 19. 12. 2014.
Hickson, Samuel (30. 3. 1850). „The Taming of the Shrew”. Notes & Queries. 22: 345—347. Приступљено 6. 12. 2014.
Hodgdon, Barbara (мај 1992). „Katherina Bound; Or, Play(K)ating the Strictures of Everyday Life”. PMLA. 107 (3): 538—553. JSTOR 462760. doi:10.2307/462760. Приступљено 6. 12. 2014. (потребна претплата)
Hodgdon, Barbara (1998). The Shakespeare Trade: Performance and Appropriations. Philadelphia, PA: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812213898.
Holderness, Graham (1988). „Jonathan Miller Interviewed by Graham Holderness”. Ур.: Holderness, Graham. The Shakespeare Myth. Manchester: Manchester University Press. ISBN 9780719026355.
Holderness, Graham (1989). Shakespeare in Performance: The Taming of the Shrew. Manchester: Manchester University Press. ISBN 9780719027383.
Honigmann, E.A.J. (јул 1954). „Shakespeare's Lost Source-Plays”. Modern Language Review. 49 (3): 293—307. JSTOR 462760. doi:10.2307/3718861. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Hosley, Richard (пролеће 1961). „Was there a Dramatic Epilogue to The Taming of the Shrew?”. Studies in English Literature, 1500-1900. 1 (2): 17—34. JSTOR 449337. doi:10.2307/449337. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Hosley, Richard (мај 1964). „Sources and Analogues of The Taming of the Shrew”. Huntington Library Quarterly. 27 (3): 289—308. JSTOR 3816798. doi:10.2307/3816798. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Houk, R.A. (зима 1942). „The Evolution of The Taming of the Shrew”. PMLA. 57 (4): 1009—1038. JSTOR 458874. doi:10.2307/458874. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Irace, Kathleen (1994). Reforming the "Bad" Quartos: Performance and Provenance of Six Shakespearean First Editions. Newark, DE: University of Delaware Press. ISBN 9780874134711.
Jayne, Sears (зима 1966). „The Dreaming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 17 (1): 41—46. JSTOR 2867603. doi:10.2307/2867603. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Jolly, Margrethe (2014). The First Two Quartos of Hamlet: A New View of the Origins and Relationship of the Texts. Jefferson, NC: McFarland. ISBN 9780786478873.
Kahn, Coppélia (пролеће 1975). „The Taming of the Shrew: Shakespeare's Mirror of Marriage”. Modern Language Studies. 5 (1): 88—102. JSTOR 3194204. doi:10.2307/3194204. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Kahn, Coppélia (1981). Man's Estate: Masculine Identity in Shakespeare. Oakland, CA: University of California Press. ISBN 9780520038998.
Kelly, Philippa (2013). „What Women Want: The Shrew's Story”. Ур.: Shaw, Jan; Kelly, Philippa; Semler, L.E. Storytelling: Critical and Creative Approaches. Basingstoke: Macmillan. ISBN 9781137349941.
Kirschbaum, Leo (јануар 1938). „A Census of Bad Quartos” (PDF). The Review of English Studies. 14 (53): 20—43. doi:10.1093/res/os-14.53.20. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Kolin, Phillip C. (1993). Shakespeare and Feminist Criticism: An Annotated Bibliography and Commentary. New York, NY: Garland. ISBN 9780824073862.
Korda, Natasha (2002). Shakespeare's Domestic Economies: Gender and Property in Early Modern England. Philadelphia, PA: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812236637.
Krims, Marvin Bennett (2006). The Mind According to Shakespeare: Psychoanalysis in the Bard's Writing. Santa Barbara, CA: Praeger. ISBN 9780275990817.
Leggatt, Alexander (2005) [1st pub. 1973]. Shakespeare's Comedy of Love. London: Routledge. ISBN 9780415489140.
Loftus Ranald, Margaret (јесен 1994). „The Performance of Feminism in The Taming of the Shrew”. Theatre Research International. 19 (3): 214—225. doi:10.1017/S0307883300006623. Приступљено 4. 1. 2015. (потребна претплата)
Makaryk, Irene R. (1982). „Soviet Views of Shakespeare's Comedies”. Shakespeare Studies. 15: 281—313. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Marcus, Leah S. (лето 1991). „Levelling Shakespeare: Local Customs and Local Texts”. Shakespeare Quarterly. 42 (2): 168—178. JSTOR 2870546. doi:10.2307/2870546. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Marcus, Leah S. (1996). Unediting the Renaissance: Shakespeare, Marlow, Milton. London: Routledge. ISBN 9780415100533.
Marowitz, Charles (1978). The Marowitz Shakespeare. London: Marion Boyers. ISBN 9780714526508.
McDonald, Russ (2001). The Bedford Companion to Shakespeare: An Introduction with Documents. Basingstoke: Macmillan. ISBN 9780312248802.
Mincoff, Marco (август 1973). „The Dating of The Taming of the Shrew”. English Studies. 54 (6): 554—565. doi:10.1080/00138387308597588. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Moore, William H. (зима 1964). „An Allusion in 1593 to The Taming of the Shrew?”. Shakespeare Quarterly. 15 (1): 55—60. JSTOR 2867956. doi:10.2307/2867956. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Morozov, Mikhail M. (1947). Shakespeare on the Soviet Stage. Translated by David Magarshack. London: Open Library.
Muir, Kenneth (2005) [1st pub. 1977]. The Sources of Shakespeare's Plays. London: Routledge. ISBN 9780415489133.
Onions, C.T. (1986) [1953]. A Shakespeare Glossary. Enlarged and Revised by Robert D. Eagleson. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198125211.
Orlin, Lena Cowen (1993). „The Performance of Things in The Taming of the Shrew”. The Yearbook of English Studies. 23: 167—188. JSTOR 3507979. doi:10.2307/3507979. Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Rackin, Phyllis (2005). Shakespeare and Women. Oxford Shakespeare Topics. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198186946.
Rebhorn, Wayne A. (фебруар 1995). „Petruchio's "Rope Tricks": The Taming of the Shrew and the Renaissance Discourse of Rhetoric”. Modern Philology. 92 (3): 294—327. JSTOR 438782. doi:10.2307/438782 (неактивно 1. 2. 2015). Приступљено 7. 12. 2014. (потребна претплата)
Richmond, Hugh Macrae (2002). Shakespeare's Theatre: A Dictionary of His Stage Context. London: Continuum. ISBN 9780826477767.
Rutter, Carol (1988). Clamorous Voices, Shakespeare's Women Today with Sinead Cusack, Paola Dionisotti, Fiona Shaw, Juliet Stevenson and Harriet Walter. London: The Women's Press. ISBN 9780704341456.
Rutter, Carol (1997). „Kate, Bianca, Ruth and Sarah: Playing the Woman's Part in The Taming of the Shrew”. Ур.: Collins, Michael J. Shakespeare's Sweet Thunder: Essays on the Early Comedies. Newark, DE: University of Delaware Press. стр. 176—215. ISBN 9780874135824.
Saccio, Peter (1984). „Shrewd and Kindly Farce”. Shakespeare Survey. 37: 33—40. doi:10.1017/CCOL0521267013.004. Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Schneider, Gary (пролеће 2002). „The Public, the Private, and the Shaming of the Shrew”. Studies in English Literature, 1500-1900. 42 (2): 235—258. JSTOR 1556113. doi:10.2307/1556113 (неактивно 1. 2. 2015). Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Seronsy, Cecil C. (зима 1963). „Supposes as the Unifying Theme in The Taming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 14 (1): 15—30. JSTOR 2868133. doi:10.2307/2868133. Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Shapiro, Michael (1993). „Framing the Taming: Metatheatrical Awareness of Female Impersonation in The Taming of the Shrew”. The Yearbook of English Studies. 23: 143—166. JSTOR 3507978. doi:10.2307/3507978. Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Sloan, LaRue Love (септембар 2004). „"Caparisoned like the horse": Tongue and Tail in Shakespeare's The Taming of the Shrew”. Early Modern Literary Studies. 10 (2): 1—24. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 8. 12. 2014.
Shroeder, John W. (октобар 1958). „The Taming of a Shrew and The Taming of the Shrew: A Case Reopened”. Journal of English and Germanic Philology. 57 (3): 424—443. JSTOR 27707121. doi:10.2307/27707121 (неактивно 1. 2. 2015). Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Shroeder, John W. (пролеће 1959). „A New analogue and possible sources for The Taming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 10 (2): 251—255. JSTOR 2866947. doi:10.2307/2866947. Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Speaight, Robert (1973). Shakespeare on the Stage: An Illustrated History of Shakespearian Performance. London: Collins. ISBN 9780316805001.
Taylor, Gary (1997) [1987]. „The Canon and Chronology of Shakespeare's Plays”. Ур.: Wells, Stanley; Taylor, Gary. William Shakespeare: A Textual Companion (Revised изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780393316674.
Tillyard, E.M.W. (1992) [1st pub. 1965]. Shakespeare's Early Comedies. London: The Athlone Press. ISBN 9780485300154.
Tolman, Alfred (новембар 1890). „Shakespeare's Part in The Taming of the Shrew”. PMLA. 5 (4): 201—278. JSTOR 456255. Приступљено 8. 12. 2014.
Wentersdorf, Karl P. (јануар 1954). „The Authenticity of The Taming of the Shrew”. Shakespeare Quarterly. 5 (1): 11—32. JSTOR 2866523. doi:10.2307/2866523. Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Wentersdorf, Karl P. (пролеће 1978). „The Original Ending of The Taming of the Shrew: A Reconsideration”. Studies in English Literature, 1500-1900. 18 (2): 201—215. JSTOR 450357. doi:10.2307/450357. Приступљено 8. 12. 2014. (потребна претплата)
Wells, Stanley; Taylor, Gary, ур. (1997) [1987]. William Shakespeare: A Textual Companion (Revised изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780393316674.
West, Michael (1974). „The Folk Background of Petruchio's Wooing Dance: Male Supremacy in The Taming of the Shrew”. Shakespeare Studies. 7: 65—73.
Williams, Gordon (2006) [1997]. Shakespeare's Sexual Language: A Glossary (2nd изд.). London: Continuum. ISBN 978-0826491343.

Спољашне везе

The Taming of the Shrew – plain text from Project Gutenberg.
The Taming of the Shrew – searchable HTML version with notes, line numbers and scene summaries.
The Taming of the Shrew – scene-indexed HTML version of the play.
The Taming of the Shrew – scene-indexed and searchable HTML version of the play.
The Taming of the Shrew – PDF version, with original First Folio spelling.
The Taming of the Shrew Home Page at Internet Shakespeare Editions.
The Taming of the Shrew public domain audiobook at LibriVox
The Taming of the Shrew at Shakespeare Illustrated.
The Taming of the Shrew на сајту IMDb (језик: енглески) (Sam Taylor's 1929 version)
The Taming of the Shrew на сајту IMDb (језик: енглески) (Franco Zeffirelli's 1967 version).
The Taming of the Shrew на сајту IMDb (језик: енглески) (BBC Television Shakespeare's 1980 version).

Овај чланак везан за књижевност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.