Укроћена горопад — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: "Укроћена горопад" је брза комедија, пуна буке, живости, а често и жестине. То је комад с најви…
(нема разлике)

Верзија на датум 23. септембар 2016. у 18:05

"Укроћена горопад" је брза комедија, пуна буке, живости, а често и жестине. То је комад с највише физичке радње међу Шекспировим драмама. Није стога чудно што је увек имала велики успех на сцени. Објашњење популарности овога комада лежи и у томе што су сукоби између јогунасте Катарине и самоувереног Петручија приказани у тако преувеличаном апсурдном виду да се не примају као стварни догађај с могућим озбиљним последицама, него као симболична фарса, као карикатурална парадигма најстаријег, најраспрострањенијег и непрекидно вођеног рата - рата међу половима.

Шекспирово драмско дело је током двије деценије на крају шеснаестог и почетку седамнаестог века, у време владавине краљице Елизабете (1558 - 1603) и краља Џемс I (1603 - 1618). Елизабетино доба, названо златно, означава успон народне снаге, ведрину и оптимизам, док Џемсово доба, пак, карактеришу малаксавање, сумор и сета. Промијењена општа атмосфера једне и друге владавине огледа се и у Шекспировом драмском дјелу. Прије краја шеснаестог вијека написане су све велике комедије и историје док су у сљедећој деценији новога вијека написане све велике трагедије као и романтичне трагикомедије. Прелаз из једног вијека у други чини прекретницу у Шекспировом драмском стваралаштву и дијели га у двије групе драма: најприје ведрина и срдачан смијех. а онда сумор и сета, па стрепња, ужас и очајање. Хронолошки гледано Шекспир у првом раздобљу, "у радионици учења и огледања", преправља за позориницу стара дјела, нарочито драмске хронике, али и пише прве самосталне драме, комедије: Забуне, Укроћена горопад, Два витеза из Вероне и Ненаграђени љубавни труд. Сложеност драмске грађе и слојевитост драматуршких рукаваца посебно је инспиративна у Укроћеној горопади и отуд учесталост њених транскрипција и упорна жанровска и медијска преобликовања на сценама европских и свјетских позорница. Дело је први пут штампано у Првом фолио издању 1623. година захваљујући залагању Хенриј Кондел и Џон Хемингз. Укроћена горопад састоји се из три дијела, три различита драматуршка нивоа, који наговјештавају и обликују основне видове и законе драмске композиције Шекспирове драматургије. Оквир комедије је шаљива предигра или увођење, прича о сиромашном пијанцу који, обманут, поверује да је богат властелин и, пробуђен из сна, гледа позоришну представу о припитомљавању горопадице. То средство старије драматургије (чест поступак у енглеској ренесансној драми, шпанској трагедији - "маскасмрти" и сл.) даје комедији њен спољашњи оквир и илузију сновиђења, па отуда и извесне грубости примитивне фарсе губе вид стварности и постају само смијешна и забавна гатка. Други слој је комедија карактера која чини главни дио радње, чији су носиоци укротитељ Петручио и Катарина, горопадица. (Катарина је старија кћерка богатог племића Батисте из Падове, несаломљиви карактер и побуњеник, за чију се удају и "укроћење" нуди велики новац и богатство. Уједно, то је први велики наговјештај оног типа Шекспирових јунака, набиљежених и проказаних, који руше и обнаваљају хармонију и поредак света). Трећи дио је комедија интриге, односно механизам перипетије, који се компонује и одржава око млађе Батистине кћери Бјанке и њених просиоца (Лућенцо, Гремио, Хортенсио), чија је удаја условљена удајом и кроћењем старије сестре Катарине. Сва три слоја комедија чине лабаву и епизодичну драмску композицију упоредних заплета и судара стилова који се, у Шекспировом драмском насљеђу, гомилају и згушњавају од античке комедије (Плаут и Теренције), и средњовјековних драмских облика (миракули, моралитети), до Шпанске трагедије и енглеске традиције историјских митова и фолклорног насљеђа. Шекспирово драмско насљеђе, већ у првим делима, комедијама посебно, уређује се као поредак свијета (цео свет је позориште), велики ланац бића, у коме је хијерархијски повезано све са свим. Земља је средиште васионе, а човек је њено ремек дело. У оквиру таквог схватања није било могуће помјерити једну карику животног ланца, а да се не уздрма цио свијет. Међутим, крајем шеснаестог вијека појављују се мислиоци који ће пореметити ту идеју уређености. Монтењ и Макијавели, које је Шекспир засигурно читао, стварају пукотину у чврстој хијерархијској слици која приказује велико биће свијета и уводе сумњу у човјеков висок, важан положај у свијету. Отуд и тврдња постмодерних аутора о скептичном Шекспиру, посебно у његовој позној фази. Његов стварни и драмски једна су цјелина, а то се већ види и очитује у лабавој структури његове ране комедије Укроћена горопад. Из тих разлога ововремена драматуршка тумачења треба да уваже цјелокупност изазова Шекспировог свијета као и сензибилитет модерне осјећајности и искуствености. Другим ријечима, поставља се питање како "раскрилити" фарсичне аспекте Катарининог и Петручијевог односа, а да се основа приче не сведе на "конвенционалан, из данашњег угла врло ретроградан и зато неприхватљив захтев да жена буде кротка, понизна, да слуша свога супруга". Односно, да се у редитељској драматургији знакова и задатака, бунтовна и непослушна Катарина не преобликује у послушну и трагичну Дездемону. Сумирајући контекст свијета који се нуди, и проблема који се намећу, редитељ ове представе изоставља драматуршки оквир комедије, игру у игри, и тим чином фарсичну замагљеност комада као гатке стварносно исправља и суочава, лицем у лице, са кључном темом комедије - кроћењем горопадице. Овај поступак, охрабрен прије свих теоријским и драматуршким достигнућима њемачких романтичара, огољава фарсу и цијели свијет шекспировског насљеђа преименује у драму трагикомичне осјећајности и гротескне видљивости. Дводоми заплет комада задржан је у изворној композицији, док се његова тачка ослонца радикално престројава са позиције кроћења непослушне удаваче у паукову мрежу макијавелистичке завјере свијета власти, лажи и новца са једне стране, и субверзије невиног побуњеника, који постаје звијер, са друге. Свијет који смо са почетка текста назвали трећим слојем (Бјанка и њени просиоци) као једним обликом подзаплета који је само, и једино, у функцији драмског компоновања одједном излази у први план, у опасну и похотљиву мрежу предметности, звјерски се обрачунавајући са оним кога су они прогласили и набиљежили као "звијер". Овим се показује већ откривена и доказана формула да се, кад је Шекспир у питању, трагедија јавља под маском комедије и обратно, како је недавно примијетио Карл Гутке на тему развоја комедије у модерној књижевности, и даље каже: "Модерни драматичар више не води рачуна да своје светове раздели на трагедију и комедију већ радије користи појам трагикомедије или изоставља сваку одредницу". Никола Кољевић, највећи српски шекспиролог, оучава да Катарина почиње своју акцију "потпуно слободно и крајње лично". Али, парадоксално што се више користи својом великом моћи покретача радње, хоризонт њене слободе се све више смањује и постаје све трагичнији. Човјек не може покренути радњу, а да тиме не покрене и општи "ланац бића" у који је као јединка уланчан. У том смислу ово и овакво виђење Укроћене горопади могло би да се дефинише и као трагедија акције. У њој је људско дјелање онај медијум у којем се открива "чврста тачка света који се окреће". Па иако је та тачка за сваког Шекспировог јунака на другом мјесту, њено постојање је једнако недвосмислено и неумитно. На том трагу размишља и дјелује и Едвард Бонд, један од водећих живих ревитализатора Шекспирових идеја, када у књизи Скривена завера: белешка о позоришту, објављеној на прелазу из двадесетог у двадесет и први вијек, каже: "Господарење је аутизам одраслих. Покорни не могу да приступе машти, јер је њихову машту окупирао нечији ауторитет. Они обично у животу мисле да живе стварним аутентичним животима, иако се то за њих заправо уопште не може рећи. Они умиру за краља, државу, лидере, расе, Бога, цивилизацију: то јест, за господарење, за играчке из бајке. Они су робови који умиру за своје окове, а њихови ланци су њихове бројанице. Са урођеном прецизношћу ауторитет од њих захтева њихову несебичну покорност".

Издања Укроћена горпад

  • Bate, Jonathan; Rasmussen, Eric, ур. (2010). The Taming of the Shrew. The RSC Shakespeare. Basingstoke: Macmillan. ISBN 9780230272071. 
  • Bond, R. Warwick, ур. (1904). The Taming of the Shrew. The Arden Shakespeare, First Series. London: Methuen. 
  • Evans, G. Blakemore, ур. (1997) [1974]. The Riverside Shakespeare (Second изд.). Boston: Houghton Mifflin. ISBN 9780395754900. 
  • Greenblatt, Stephen; Cohen, Walter; Howard, Jean E.; Maus, Katharine Eisaman, ур. (2008) [1997]. The Norton Shakespeare: Based on the Oxford Shakespeare (Second изд.). London: Norton. ISBN 9780393111354. 
  • Heilman, Robert B., ур. (1998) [1966]. The Taming of the Shrew. Signet Classic Shakespeare (Second Revised изд.). New York: New American Library. ISBN 9780451526793. 
  • Hibbard, G.R., ур. (1968). The Taming of the Shrew. The New Penguin Shakespeare. London: Penguin. ISBN 9780140707106. 
  • Hodgdon, Barbara, ур. (2010). The Taming of the Shrew. The Arden Shakespeare, Third Series. London: Methuen. ISBN 9781903436936. 
  • Hosley, Richard, ур. (1978) [1964]. The Taming of the Shrew. The Pelican Shakespeare (Revised изд.). London: Penguin. ISBN 9780140714258. 
  • Kidnie, Margaret Jane, ур. (2006). The Taming of the Shrew. The Penguin Shakespeare. London: Penguin. ISBN 9780141015514. 
  • Miller, Stephen Roy, ур. (1998). The Taming of a Shrew: The 1594 Quarto. The New Cambridge Shakespeare: The Early Quartos. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521087964. 
  • Morris, Brian, ур. (1981). The Taming of the Shrew. The Arden Shakespeare, Second Series. London: Methuen. ISBN 9781903436103. 
  • Oliver, H.J., ур. (1982). The Taming of the Shrew. The Oxford Shakespeare. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199536528. 
  • Orgel, Stephen, ур. (2000). The Taming of a Shrew. The New Pelican Shakespeare. London: Penguin. ISBN 9780140714517. 
  • Quiller-Couch, Arthur; Wilson, John Dover, ур. (1953) [1928]. The Taming of the Shrew. The New Shakespeare (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781108006040. 
  • Schafer, Elizabeth, ур. (2002). The Taming of the Shrew. Shakespeare in Production. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521667418. 
  • Thompson, Ann, ур. (2003) [1984]. The Taming of the Shrew. The New Cambridge Shakespeare (Revised изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9789812836540. 
  • Wells, Stanley; Taylor, Gary; Jowett, John; Montgomery, William, ур. (2005) [1986]. The Oxford Shakespeare: The Complete Works (2nd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199267187. 
  • Werstine, Paul; Mowat, Barbara A., ур. (2004). The Taming of the Shrew. Folger Shakespeare Library. Washington: Simon & Schuster. ISBN 9780743477574. 

Извори

Спољашне везе