Digitalni identifikator objekta

Из Википедије, слободне енциклопедије

Digitalni identifikator objekta (DOI) je ime koje se koristi za jedinstvenu identifikacuju elektronskih dokumenata i drugih entiteta. DOI je stabilniji metod referiranja dokumenta nego URL. DOI ime dokumenta je fiksno u toku životnog veka dokumenta, za razliku od URL adrese koja je podložna promenama, kao što je promena organizacije fajlova na veb serveru. DOI sistem se može koristiti za lociranje validne URL adrese dokumenta.[1]

DOI sistem je ostvaren kroz saradnju DOI agencija za registrovanje. Njihov rad koordinira Internacionalna DOI zadužbina,[2] koja je razvila i nadgleda sistem. Od 2000. godine, DOI sistem je razvijen i ugrađen u više izdavačkih programa. Do kraja 2009. godine ovaj sistem je u upotrebi u nekih 4000 organizacija, koje su izdale oko 43 miliona DOI imena.[3]

DOI imena[уреди]

DOI ime se formira od niza simbola koji su podeljeni u dva dela: prefiks i sufiks. Prefiks označava registranta, a sufiks označava specifični objekat. Većina validnih Unikodnih karaktera su dozvoljeni. Ne pravi se razlika između velikih i malih slova. Na primer, u DOI imenu 10.1000/182, prefix je 10.1000, a sufiks je 182.

Vidi takođe[уреди]

Napomene i reference[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]