Пређи на садржај

Хантеров синдром — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 29: Ред 29:
Процењује се да је око 2.000 особа погођено Хантеровим синдромом широм света, од којих 500 живи у Сједињеним Америчким Државама. Овако мали број оболелих регистрован у свету делимично је и зато што многи болесници умиру веома млади.
Процењује се да је око 2.000 особа погођено Хантеровим синдромом широм света, од којих 500 живи у Сједињеним Америчким Државама. Овако мали број оболелих регистрован у свету делимично је и зато што многи болесници умиру веома млади.


Студија спроведан у Уједињеном Краљевству показала је инциденцу синдрома код мушкараца од приближно 1 на 130.000 живорођених дечака,<ref>{{cite journal |vauthors=Young ID, Harper PS |title=Incidence of Hunter's syndrome |journal=Hum. Genet. |volume=60 |issue=4 |pages=391–2 |year=1982 |pmid=6809596 |doi= 10.1007/BF00569230|url=}}</ref> На нивоу Европе инциденца је 1 на 140.000 до 1 на 156.000.<ref>Scarpa M, Almassy Z, Beck M, et al; Mucopolysaccharidosis type II: European recommendations for the diagnosis and multidisciplinary management of a rare disease. Orphanet J Rare Dis. 2011 Nov 76:72. doi: 10.1186/1750-1172-6-72</ref>
Студија спроведан у Уједињеном Краљевству показала је инциденцу синдрома код мушкараца од приближно 1 на 130.000 живорођених дечака,<ref>{{cite journal |vauthors=Young ID, Harper PS |title=Incidence of Hunter's syndrome |journal=Hum. Genet. |volume=60 |issue=4 |pages=391–2 |year=1982 |pmid=6809596 |doi= 10.1007/BF00569230|url=}}</ref> На нивоу Европе инциденца је 1 на 140.000 до 1 на 156.000.<ref>Scarpa M, Almassy Z, Beck M, et al; Mucopolysaccharidosis type II: European recommendations for the diagnosis and multidisciplinary management of a rare disease. Orphanet J Rare Dis. 2011 Nov 76:72. {{doi|10.1186/1750-1172-6-72}}</ref>


== Етиопатогенеза ==
== Етиопатогенеза ==

Верзија на датум 16. јун 2018. у 04:29

Хантеров синдром
Структура хепаран сулфата, једног од продуката који се ствара у ткивима особа са Хантеровим синдромом
СимптомиСкелетни деформитети (блага кифоза)
КомпликацијеДисајна и кардиоваскуларна имнсуфицијенција
УзроциНедостатак ензима индуронат-2-сулфатазе
Слична обољењамукополисахаридоза тип 1 (МПС1); друге мукополисахаридозе
ПрогнозаУ тешким случајевима, смрт се обично јавља до 15. године. У атенуираним случајевима, пацијенти могу преживети до своје 50-те године.
Фреквенција1 на 100.000 до 150.000 мушко рођене деце.[1]

Хантеров синдром или мукополисахаридоза тип 2 (МПС2) је урођена болест метаболизма коју карактерише недостатак ензима неопходних за разградњу одређених материја, пре свега липида који се због немогућности разградње, таложе у организму и нападају јетру, централни нервни систем и друге органе. Болест од које болују искључиво дечаци, први је описао Чарлс А. Хантер, по коме је и добила назив.[2]

Историја

Синдром је назван по лекару Чарлсу А. Хантеру (Charles A. Hunter, 1873—1955), који га је први описао 1917. године.[3][4]

Епидемиологија

Процењује се да је око 2.000 особа погођено Хантеровим синдромом широм света, од којих 500 живи у Сједињеним Америчким Државама. Овако мали број оболелих регистрован у свету делимично је и зато што многи болесници умиру веома млади.

Студија спроведан у Уједињеном Краљевству показала је инциденцу синдрома код мушкараца од приближно 1 на 130.000 живорођених дечака,[5] На нивоу Европе инциденца је 1 на 140.000 до 1 на 156.000.[6]

Етиопатогенеза

Хантерова синдром, који спада у генетичко− етаболитичке болести, је мукополисахаридоза тип 2 (МПС2), која настаје због недостатка ензима индуронат-2-сулфатазе, који учествује у разграњи полисахарида гликозаминогликана (ГАГ). Недостак овог ензима код оболелих доводи до тога да се гликозаминокликани накупљају у лизозомима, и узрокује поремећај функције ћелија ткива и органа. Поред тога код ове болести се такође нагомилавају у бројним ткивима дерматан и хепаран сулфата.

Код Хантеровог синдрома због недостатак ензима који разлаже сложене липиде, они не могу да се разграђјују и нагомилавају се у организму у коме врше оштећење јетре, срца, централног нервног система и друге органе, што оболелој деци даје специфичан изглед.

Генетика

Хантеров синдром наследђује се рецесивно преко X хромозома. Искључиво се јавља код дечака и врло је ретко обољење.

Клиничка слика

Хантеров синдром има блажу клиничку слику, у односу на Mорбус Хурлер. Степен менталне ретардације је блажи. Скелетни деформитети су мање изражени (немају гибус, већ само благу кифозу). Рожњача је бистра, без замућења. Прогресија болести је спорија и оболели обично живе дотреће деценије живота.

Дијагноза

Поставља се на основу анамнезе родитеља оболелог детета и клиничке слике и н лабораторијским анализама

Лабораториске анализе

Од лабораторијских анализа врши се

  • мерење активности ензима индуронат-2-сулфатазе (И2С) у узетој крви — тестирање И2С активности у серуму или белим крвним зрнцима,
  • биопсија коже у кожним фибробластима
  • генетичко испитивање.

Лечење

Иако постоји ензимска терапија која значајно прдужава живот болеснику, она не утиче на промене у централном нервном систему. Мада је у фази истраживања, терапије заснована на директном апликовању лека у мозак, може да утиче на редукцију промена и у централном нервном систему.

Извори

  1. ^ „Mucopolysaccharidoses Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 15. 6. 2017. Приступљено 15. 6. 2018. 
  2. ^ C. A. Hunter: A rare disease in two brothers. Proceedings of the Royal Society of Medicine, London, 1917, 10: 104-116.
  3. ^ Hunter's syndrome (Charles A. Hunter) на сајту Who Named It
  4. ^ Hunter, C. A. (1917). „A Rare Disease in Two Brothers”. Proceedings of the Royal Society of Medicine. London. 10 (Sect Study Dis Child): 104—116. PMC 2018097Слободан приступ. PMID 19979883. 
  5. ^ Young ID, Harper PS (1982). „Incidence of Hunter's syndrome”. Hum. Genet. 60 (4): 391—2. PMID 6809596. doi:10.1007/BF00569230. 
  6. ^ Scarpa M, Almassy Z, Beck M, et al; Mucopolysaccharidosis type II: European recommendations for the diagnosis and multidisciplinary management of a rare disease. Orphanet J Rare Dis. 2011 Nov 76:72. doi:10.1186/1750-1172-6-72

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).