Пређи на садржај

Новорођенче — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
.
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:HumanNewborn.JPG|мини|десно|Тек рођена беба]]
[[Датотека:HumanNewborn.JPG|мини|десно|250px|Тек рођена беба]]
⚫
[[File:Ребёнок.JPG|thumb|250px|Беба]]
Под појмом '''новорођенче''' се подразумијева беба млађа од мјесец дана. '''Инфант''' је одојче, беспомоћно [[дете]], које још не [[ход]]а и не [[говор]]и<ref>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref>.

⚫
[[File:Ребёнок.JPG|thumb|300px|]]
Под појмом '''новорођенче''' се подразумијева беба млађа од мјесец дана.<ref name="mwn">{{cite web | title = Neonate | work = Merriam-Webster online dictionary | publisher = [[Merriam-Webster]] | url = http://www.m-w.com/cgi-bin/dictionary?book=Dictionary&va=neonate | accessdate = 2007-03-27 | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070311003331/http://www.m-w.com/cgi-bin/dictionary?book=Dictionary&va=neonate | archivedate = 2007-03-11 | df = }}</ref> '''Инфант''' је одојче, беспомоћно [[дете]], које још не [[ход]]а и не [[говор]]и.<ref>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref> Као законски термин, „детињство” се наставља од рођења до 18 година.<ref name="infancy">{{cite web | title = Infancy | work = Law.com Legal Dictionary | publisher = Law.com | url = http://dictionary.law.com/Default.aspx?selected=949 | accessdate = 2015-09-30 | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150905105204/http://dictionary.law.com/Default.aspx?selected=949 | archivedate = 2015-09-05 | df = }}</ref>
⚫
== Маса ==

Када се беба роди, три најважније мјере су дужина, обим главе и маса<ref name="htb">[http://hypertextbook.com/facts/2002/LeahOppenheim1.shtml HyperTextBook], „Маса новорођенчета"</ref>.
== Физичке карактеристике новорођенчета ==
[[File:Being a twin means you always have a pillow or blanket handy.jpg|thumb|250px|Осам месеци старе сестре близњакиње.]]

⚫
=== Маса ===
Када се беба роди, три најважније мјере су дужина, обим главе и маса<ref name="htb">[http://hypertextbook.com/facts/2002/LeahOppenheim1.shtml HyperTextBook], „Маса новорођенчета"</ref>. Током првих 5-7 дана након рођења, телесна тежина новорођенчета се смањује за 3–7%,<ref name=Mohamed2012/> што углавном је резултат ресорпције и уринирања течности која иницијално испуњава плућа. Исто тако често постоји период од неколико дана пре него што [[breastfeeding|дојење]] постане ефективно. Након прве недеље, здрави инфанти би требало да стичу 10-20 грама/дан.<ref name=Mohamed2012>{{EMedicine|article|938854|Neonatology Considerations for the Pediatric Surgeon}}</ref>


Маса је један од главних показатеља бебиног здравственог стања при рођењу, али и стања [[мајка|мајке]]. Новорођенче је најчешће тешко између три и четири килограма а просјек варира између 3,18 и 3,4 килограма, по различитим истраживањима<ref name="htb" />. Уколико маса бебе одступа знатно испод овог опсега, могуће је да мајка има неку [[материца|материчну]] инфекцију или хромозомске абнормалности. Ако маса бебе одступа знатно '''изнад''' овог опсега, могуће је да мајка има [[шећерна болест|дијабетес]], неку болест срца или је и сама гојазна<ref name="htb" />. Јако мале или јако велике масе новорођенчета (нпр. испод једног килограма или преко шест килограма) могу представљати животну опасност за дијете и/или мајку.
Маса је један од главних показатеља бебиног здравственог стања при рођењу, али и стања [[мајка|мајке]]. Новорођенче је најчешће тешко између три и четири килограма а просјек варира између 3,18 и 3,4 килограма, по различитим истраживањима<ref name="htb" />. Уколико маса бебе одступа знатно испод овог опсега, могуће је да мајка има неку [[материца|материчну]] инфекцију или хромозомске абнормалности. Ако маса бебе одступа знатно '''изнад''' овог опсега, могуће је да мајка има [[шећерна болест|дијабетес]], неку болест срца или је и сама гојазна<ref name="htb" />. Јако мале или јако велике масе новорођенчета (нпр. испод једног килограма или преко шест килограма) могу представљати животну опасност за дијете и/или мајку.


Новорођенче није у стању да преживи само; због тога је потребно првих неколико година његовог живота посветити интензивну његу за његово преживљавање на бази његових основних потреба, навикавање на модерне услове живота и прилагођавање свакодневној људској исхрани. Све ово чине његови родитељи, са нагласком на његову мајку.
Новорођенче није у стању да преживи само; због тога је потребно првих неколико година његовог живота посветити интензивну његу за његово преживљавање на бази његових основних потреба, навикавање на модерне услове живота и прилагођавање свакодневној људској исхрани. Све ово чине његови родитељи, са нагласком на његову мајку.

=== Глава ===

Глава новорођенчета је веома велика у односу на тело, а [[лобања]] је огромна у односу на његово или њено лице. Док људска лобања одрасле особе сачињава једну седмину укупне дужине тела, код новорођенчета она представља око ¼ телесне дужине. Нормални обим главе код новорођенчета је 33–36 -{cm}- при рођењу.<ref>{{cite book |author1=Wallace, Donna K. |author2=Cartwright, Cathy C. |title=Nursing Care of the Pediatric Neurosurgery Patient |publisher=Springer |location=Berlin |year=2007 |isbn=978-3-540-29703-1 |url=https://books.google.com/books?id=G6o3uSlfRKcC&pg=PA40 |page =40}}</ref> По рођењу, многе области лобање новорођенчета још нису претворене у кости, остављајући „меке тачке” познате као [[fontanel|фонтанеле]]. Две највеће су предња фонтанела у облику дијаманта, смјештена у горњем предњем делу главе, те мањи трокутаста стражња фонтанела који лежи на потиљку главе. Касније у животу детета, ове кости бивају спојене природним процесом. Протеин који се зове [[Noggin (protein)|ногин]] је одговоран за одлагање фузије лобање одојчета.<ref>{{cite journal |vauthors=Warren SM, Brunet LJ, Harland RM, Economides AN, Longaker MT | title = The BMP antagonist noggin regulates cranial suture fusion | journal = Nature | volume = 422 | issue = 6932 | pages = 625–9 | date = 2003-04-10 | pmid = 12687003 | doi = 10.1038/nature01545 }}</ref>


== Дојење (сисање) ==
== Дојење (сисање) ==
Ред 28: Ред 37:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{Refbegin}}
* {{cite book |last1=Simkin |first1=Penny |last2=Whalley |first2=Janet |last3=Keppler |first3=Ann |date=1991 |title=Pregnancy, Childbirth and the Newborn: The Complete Guide |edition=Revised |publisher=Meadowbook Press |isbn=978-0-88166-177-4}}

{{Refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 33: Ред 48:
* [http://www.mamaibeba.rs Сајт ''Мама и беба'']
* [http://www.mamaibeba.rs Сајт ''Мама и беба'']
* [https://web.archive.org/web/20100117174725/http://www.mamaibeba.rs/index.php/beba-sve-za-bebe Novorođenče-Beba]
* [https://web.archive.org/web/20100117174725/http://www.mamaibeba.rs/index.php/beba-sve-za-bebe Novorođenče-Beba]
* [http://www.aap.org/ American Academy of Pediatrics]
* [http://www.medicalnewstoday.com/articles/130340.php The impact of buggy orientation on parent-infant interaction and infant stress]
* [http://www.who.int/whr/2005/en/ The World Health Report 2005 – Make Every Mother and Child]
* [http://www.uic.edu/com/eye/LearningAboutVision/EyeFacts/BabyEyes.shtml Infant eyesight] – [[University of Illinois]]

{{Authority control}}


[[Категорија:Човек]]
[[Категорија:Човек]]

Верзија на датум 2. јул 2019. у 22:11

Тек рођена беба
Беба

Под појмом новорођенче се подразумијева беба млађа од мјесец дана.[1] Инфант је одојче, беспомоћно дете, које још не хода и не говори.[2] Као законски термин, „детињство” се наставља од рођења до 18 година.[3]

Физичке карактеристике новорођенчета

Осам месеци старе сестре близњакиње.

Маса

Када се беба роди, три најважније мјере су дужина, обим главе и маса[4]. Током првих 5-7 дана након рођења, телесна тежина новорођенчета се смањује за 3–7%,[5] што углавном је резултат ресорпције и уринирања течности која иницијално испуњава плућа. Исто тако често постоји период од неколико дана пре него што дојење постане ефективно. Након прве недеље, здрави инфанти би требало да стичу 10-20 грама/дан.[5]

Маса је један од главних показатеља бебиног здравственог стања при рођењу, али и стања мајке. Новорођенче је најчешће тешко између три и четири килограма а просјек варира између 3,18 и 3,4 килограма, по различитим истраживањима[4]. Уколико маса бебе одступа знатно испод овог опсега, могуће је да мајка има неку материчну инфекцију или хромозомске абнормалности. Ако маса бебе одступа знатно изнад овог опсега, могуће је да мајка има дијабетес, неку болест срца или је и сама гојазна[4]. Јако мале или јако велике масе новорођенчета (нпр. испод једног килограма или преко шест килограма) могу представљати животну опасност за дијете и/или мајку.

Новорођенче није у стању да преживи само; због тога је потребно првих неколико година његовог живота посветити интензивну његу за његово преживљавање на бази његових основних потреба, навикавање на модерне услове живота и прилагођавање свакодневној људској исхрани. Све ово чине његови родитељи, са нагласком на његову мајку.

Глава

Глава новорођенчета је веома велика у односу на тело, а лобања је огромна у односу на његово или њено лице. Док људска лобања одрасле особе сачињава једну седмину укупне дужине тела, код новорођенчета она представља око ¼ телесне дужине. Нормални обим главе код новорођенчета је 33–36 cm при рођењу.[6] По рођењу, многе области лобање новорођенчета још нису претворене у кости, остављајући „меке тачке” познате као фонтанеле. Две највеће су предња фонтанела у облику дијаманта, смјештена у горњем предњем делу главе, те мањи трокутаста стражња фонтанела који лежи на потиљку главе. Касније у животу детета, ове кости бивају спојене природним процесом. Протеин који се зове ногин је одговоран за одлагање фузије лобање одојчета.[7]

Дојење (сисање)

За новорођенче је нарочито битно да по свом рођењу једе храну која у потпуности задовољава све његове нутриционе потребе. Због тога се новорођенче, готово без изузетка, увијек храни млијеком своје мајке, које је таквог састава да у потпуности одговара датом дјетету. Иако дијете може да буде отхрањено и млијеком неке друге особе женског пола, па чак и млијеком неких животиња, ово није препоручљиво и избјегава се кад год је то могуће. Добро је да се дијете храни млијеком своје мајке докле год је то могуће, јер ово чини здравије и јаче дијете. Процес храњења мајчиним млијеком се зове дојење или сисање.

У првих десет дана живота, беба најчешће изгуби до 10% своје масе, јер јој је потребно више хране него што желудац може да поднесе. Након десетог дана стање се стабилизује и беба добија око 28 грама дневно на маси[4].

Ходање

Новорођенче није у стању да хода; дјечје ноге су слабе, кости нису очврсле и новорођенче никад раније није ходало; због свега тога му је потребно, након почетног периода, када довољно ојача, давати снажну подршку за ово. Када дијете коначно научи да хода, тј. начини свој први корак, каже се за ово дијете да је проходало. Дијете обично прохода у периоду између 9 и 15 мјесеци старости[8]. Прије него што проходају, бебе обично пузају, могу да стоје или сједе усправно, и није проблем уколико беба не прохода на вријеме, јер се неријетко дешава да проходају и у периоду између седамнаестог и деветнаестог мјесеца.

Постоје и справе, попут шеталица исл., које помажу дјеци да проходају држећи се за њих а ипак имајући контролу кретања, али их није добро превише користити јер се дјеца временом исувише ослањају на њих и не науче самостално ходати на вријеме[8].

Говор

Новорођенче не познаје говор људи, нити иједан други говор; због тога је потребно учити га свакодневно, интензивно, дуги низ година, док се не обучи да течно и лако говори језик људи. Најчешће је то језик његових родитеља. Када дијете коначно проговори, тј. изговори прву ријеч свог језика, а то је најчешће ријеч „мама"[9] (треба да буде јасно изговорено), каже се за ово дијете да је проговорило.

За то вријеме, дјетету је добро да му се што више читају приче, разговара, наглашено изговарају битне ријечи итд.

Новорођенче код људи (нарочито особа женског пола) увијек изазива одушевљење, због људског урођеног нагона за продужење врсте, као и због општеприхваћене представе о дјетету као о бићу апсолутно невином, неисквареном и чистом на сваки начин.

Референце

  1. ^ „Neonate”. Merriam-Webster online dictionary. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 2007-03-11. г. Приступљено 2007-03-27. 
  2. ^ Иван Видановић, Речник социјалног рада
  3. ^ „Infancy”. Law.com Legal Dictionary. Law.com. Архивирано из оригинала 2015-09-05. г. Приступљено 2015-09-30. 
  4. ^ а б в г HyperTextBook, „Маса новорођенчета"
  5. ^ а б Neonatology Considerations for the Pediatric Surgeon at eMedicine
  6. ^ Wallace, Donna K.; Cartwright, Cathy C. (2007). Nursing Care of the Pediatric Neurosurgery Patient. Berlin: Springer. стр. 40. ISBN 978-3-540-29703-1. 
  7. ^ Warren SM, Brunet LJ, Harland RM, Economides AN, Longaker MT (2003-04-10). „The BMP antagonist noggin regulates cranial suture fusion”. Nature. 422 (6932): 625—9. PMID 12687003. doi:10.1038/nature01545. 
  8. ^ а б Newborn Baby Zone, „Како моторика помаже беби да прохода"
  9. ^ Кабинет за глас, говор и слуг „ВеРа" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007), Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

  • Simkin, Penny; Whalley, Janet; Keppler, Ann (1991). Pregnancy, Childbirth and the Newborn: The Complete Guide (Revised изд.). Meadowbook Press. ISBN 978-0-88166-177-4. 

Спољашње везе

Новорођенче на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новорођенче&oldid=22003286”