Косторошац — разлика између измена
Нова страница: {{Taxobox | name = Косторошац | fossil_range = {{Fossil range|Eocene|Recent}} | image = Picasso.triggerfish.arp.jpg | image_caption = | regnum = Animali… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 7. мај 2020. у 16:57
Косторошац Временски распон:
| |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | Balistidae A. Risso, 1810
|
Генус[1] | |
Abalistes |
Косторошац обухвата око 40 врста риба из породице Balistidae. На телу често имају црте и тачке, насељавају тропске и суптропске пределе, а највише их има у региону Индо-Пацифик. Већина примерака ове врсте настањује релативно плитка обална станишта, посебно на коралним гребенима и око њих. Неколико врсте косторошаца популарне су у морским акваријумима због свог специфичног изгледа.[2][3]
Анатомија и исхрана
Највећи члан породице Косторошац под називом Pseudobalistes naufragium достиже 1 м, али већина врста има максималну дужину између 20 и 50 цм.[2][4] Кострошац има оштро тело овалног облика, док је му је глава велика, а завршава се малим али снажним вилицама са зубима прилагођеним за дробљење. Очи су им мале и постављене далеко од уста. Два карлична пераја прекривена су већим делом кожом и завршавају се у кичми. Са изузетком неколико врста, косторошац је по изгледу сличан родовима из врсте Xanthichthys. Ова врста храни се раковима који се крећу на дну, бодљокошцима и мекушцима, као и морским јежевима.[2] Понекад се хране мањим рибама, а посебно припадницима рода Melichthys.[2] Део врсте такође се храни планктонима. Познато је да ова врста показује висок ниво интелигенције у односу на друге рибе и имају могућност да уче из претходних искустава.[3][5] Неке од врста породице косторошац могу да буду врло агресине када чувају своја јаја, као што су Rhinecanthus aculeatus и Balistoides viridescens.[6]
Територијалност и мрест
Мужјаци се непосредно пре парења селе на традиционална места и успостављају територије.[7] Неке врсте, као што су Balistes carolinensis и Pseudobalistes flavimarginatus праве шупља гнезда на својим територијама.[8] Све женке врсте косторошаца жестоко чувају своје територије, јер су оне од суштинског значаја за репородукцију, док се територија мужјака користи за мрест и родитељску негу. Већина територија мужјака налази се на пешчаном морском дну или каменитим гребенима.[9]
Размножавање ове врсте темпирано је у односу на месечне циклусе, осеке и промене плиме. У односу на лунарне циклусе, женска излегне јаја у периоду 2—6 дана.[10] Мужјак и женка имају одређено време пре разможавања, када праве рупе у пешчаном дну, за потребе постављања јаја. За време мреста, јаја се полажу на пешчано дно и везују за честице песка, а врло су малог пречника свега 0,5—06 мм.[10][11]
Након мрештења и мужјак и женска учествују у нези јаја, женка остаје у близини места за мрест, до 5 метара даљине и штити јаја од непријатеља као што су врсте Parupeneus multifasciatus, Zanclus cornutus, Prionurus scalprum и друге. Поред тога што штите јаја, женке ембрионима обезбеђују кисеоник, како би се младунци што пре излегли.[12] За то време, мужјак и даље остаје изнад јаја и чува женку и јаја на својој територији, а врло су агресивни уколико им се приближи други мужјак.[9][13]
Галерија
Референце
- ^ Matsuura, Keiichi (2014). „Taxonomy and systematics of tetraodontiform fishes: a review focusing primarily on progress in the period from 1980 to 2014” (PDF). Ichthyological Research. 62 (1): 72—113. doi:10.1007/s10228-014-0444-5.
- ^ а б в г Lieske, Ewald; Myers, Robert (1999). Coral Reef Fishes: Caribbean, Indian Ocean, and Pacific Ocean including the Red Sea. Princeton University Press. ISBN 0-691-00481-1.
- ^ а б McDavid, Jim (јул 2007). „Aquarium Fish: Triggerfish”. Advanced Aquarist. св. VI бр. VII. Архивирано из оригинала 6. 6. 2017. г.
- ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2015). Pseudobalistes naufragium” на FishBase-у. [верзија на датум: February 2015]
- ^ Debelius, Helmut (1993). Indian Ocean Tropical Fish Guide. Aquaprint Verlags GmbH. ISBN 3-927991-01-5.
- ^ Randall, J.E.; Millington, J.T. (1990). „Triggerfish bite – a little-known Marine hazard”. Journal of Wilderness Medicine. 1 (2): 79—85. doi:10.1580/0953-9859-1.2.79.
- ^ Evans, Jade. „How To Cook Triggerfish In The Most Delicious Way”. MarvelousChef.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017.
- ^ Lobel, Philip S.; Johannes, Robert E. (септембар 1980). „Nesting, egg and larvae of triggerfish (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 5 (3): 251—252. doi:10.1007/bf00005359.
- ^ а б Kawase, Hiroshi (март 2003). „Spawning behavior and biparental egg care of the crosshatch triggerfish, Xanthichthys mento (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 66 (3): 211—219. doi:10.1023/a:1023978722744.
- ^ а б Gladstone, William (март 1994). „Lek-like spawning, parental care and mating periodicity of the triggerfish Pseudobalistes flavimarginatus (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 39 (3): 249—257. doi:10.1007/bf00005127.
- ^ Kawase, Hiroshi (2003). „Maternal egg care in the bridled triggerfish, Sufflamen fraenatus (Balistidae) at Hachijojima island, Japan.”. Natural History Research. 7: 193—197.
- ^ Reebs, Stéphan G. (2011—2015). „Are fishes good parents?” (PDF). Université de Moncton. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. — преко howfishbehave.ca.
- ^ Matsuura, K.; Tyler, J.C. (1998). Paxton, John R.; Eschmeyer, William N., ур. Encyclopedia of Fishes: A Comprehensive Guide by International Experts. San Diego: Academic Press. стр. 228—229. ISBN 0-12-547665-5.
Спољашње везе
- Подаци везани за чланак Косторошац на Викиврстама
- Речничка дефиниција за Косторошац на Викиречнику