Тежина — разлика између измена

Weight
Weight
	A spring scale measures the weight of an object.
Уобичајени симболи
СИ јединица	newton (N)
Друге јединице	pound-force (lbf)
У СИ базним јединицама	kg⋅m⋅s−2
СИ димензија
Екстензивне?	Yes
Интензивне?	No
Конзервиране?	No
Деривације из; других квантитета	; ;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. октобар 2021. у 15:50

Тежина је сила којом тело, услед гравитационог дејства, делује на непокретни ослонац или затеже нит о коју је обешено.^[1]^[2]^[3] Тежина тела је једнака гравитационој сили која на њега делује и њен интензитет тада је једнак производу масе тела и убрзања земљине теже

{\vec {Q}}=m\cdot {\vec {g}}

где Q означава тежину, уместо уобичајене ознаке F за силу, док је m маса, а g убрзање земљине теже. Тежина је сила, векторска величина, која има исти правац и смер као и убрзање земљине теже. Она је за одређену масу тела константа, на истој тачки земљине кугле, исто као и земљино убрзање.

Када се тело креће убрзано, у зависности од смера и правца, додатна компонента инерцијалне силе се сабира или одузима од тежине. Уколико је убрзање тела једнако интензитету убрзања Земљине теже (a = g), а супротног смера, тада је резултујућа сила која делује на тело једнака нули, па се у том случају каже да је тело у бестежинском стању. С обзиром да је тежина сила, њена јединица у Међународном систему јединица (SI јединице) је иста као и за све друге силе и назива се њутн, а означава са (N). По овоме се она, између осталог, битно разликује од друге физичке величине, под називом маса чија је јединица килограм (kg), а са којом је, иначе, људи у обичном говору често поистовећују. Тако, на пример, тежину сопственог тела или тежину других предмета они обично изражавају у килограмима, не водећи рачуна да је тада реч у ствари о маси, а не о тежини, коју би, у том случају, требало изражавати и мерити у њутнима. Међутим, и ако су свесни да се ради о различитим величинама, овај уврежени начин изражавања или поистовећивања задржао се донекле и међу физичарима и другим научницима, који ће такође за тело веће масе обично рећи да је теже, а не да је масивније од другог тела мање масе. Ипак, и поред тога што тежина тела, као што смо видели, зависи од његове масе, односно што тело веће масе има такође већу и тежину, треба упамтити да тежина и маса нису исте физичке величине. Иначе када се жели изразити тежина неког тела познате масе, важи да је убрзање земљине теже g=9,81 m/s².

Some standard textbooks^[4] define weight as a vector quantity, the gravitational force acting on the object. Others^[5]^[6] define weight as a scalar quantity, the magnitude of the gravitational force. Yet others^[7] define it as the magnitude of the reaction force exerted on a body by mechanisms that counteract the effects of gravity: the weight is the quantity that is measured by, for example, a spring scale. Thus, in a state of free fall, the weight would be zero. In this sense of weight, terrestrial objects can be weightless: ignoring air resistance, the famous apple falling from the tree, on its way to meet the ground near Isaac Newton, would be weightless.

Историја

Њутн

The introduction of Newton's laws of motion and the development of Newton's law of universal gravitation led to considerable further development of the concept of weight. Weight became fundamentally separate from mass. Mass was identified as a fundamental property of objects connected to their inertia, while weight became identified with the force of gravity on an object and therefore dependent on the context of the object. In particular, Newton considered weight to be relative to another object causing the gravitational pull, e.g. the weight of the Earth towards the Sun.^[2]

Дефиниције

Several definitions exist for weight, not all of which are equivalent.^[3]^[8]^[9]^[10]

Gravitational definition

The most common definition of weight found in introductory physics textbooks defines weight as the force exerted on a body by gravity.^[1]^[10] This is often expressed in the formula W = mg, where W is the weight, m the mass of the object, and g gravitational acceleration.

In 1901, the 3rd General Conference on Weights and Measures (CGPM) established this as their official definition of weight:

"The word weight denotes a quantity of the same nature^{[Note 1]} as a force: the weight of a body is the product of its mass and the acceleration due to gravity."
— Resolution 2 of the 3rd General Conference on Weights and Measures^[12]^[13]

This resolution defines weight as a vector, since force is a vector quantity. However, some textbooks also take weight to be a scalar by defining:

"The weight W of a body is equal to the magnitude F_g of the gravitational force on the body."^[14]

The gravitational acceleration varies from place to place. Sometimes, it is simply taken to have a standard value of 9.80665 m/s², which gives the standard weight.^[12]

The force whose magnitude is equal to mg newtons is also known as the m kilogram weight (which term is abbreviated to kg-wt)^[15]

Measuring weight versus mass

Left: A spring scale measures weight, by seeing how much the object pushes on a spring (inside the device). On the Moon, an object would give a lower reading. Right: A balance scale indirectly measures mass, by comparing an object to references. On the Moon, an object would give the same reading, because the object and references would both become lighter.

Operational definition

In the operational definition, the weight of an object is the force measured by the operation of weighing it, which is the force it exerts on its support.^[8] Since W is the downward force on the body by the centre of earth and there is no acceleration in the body, there exists an opposite and equal force by the support on the body. Also it is equal to the force exerted by the body on its support because action and reaction have same numerical value and opposite direction. This can make a considerable difference, depending on the details; for example, an object in free fall exerts little if any force on its support, a situation that is commonly referred to as weightlessness.

The operational definition, as usually given, does not explicitly exclude the effects of buoyancy, which reduces the measured weight of an object when it is immersed in a fluid such as air or water. As a result, a floating balloon or an object floating in water might be said to have zero weight.

ISO definition

In the ISO International standard ISO 80000-4:2006,^[16] describing the basic physical quantities and units in mechanics as a part of the International standard ISO/IEC 80000, the definition of weight is given as:

Definition

$F_{g}=mg\,$ ,

where m is mass and g is local acceleration of free fall.

Remarks

When the reference frame is Earth, this quantity comprises not only the local gravitational force, but also the local centrifugal force due to the rotation of the Earth, a force which varies with latitude.

The effect of atmospheric buoyancy is excluded in the weight.

In common parlance, the name "weight" continues to be used where "mass" is meant, but this practice is deprecated.

— ISO 80000-4 (2006)

The definition is dependent on the chosen frame of reference. When the chosen frame is co-moving with the object in question then this definition precisely agrees with the operational definition.^[9] If the specified frame is the surface of the Earth, the weight according to the ISO and gravitational definitions differ only by the centrifugal effects due to the rotation of the Earth.

Напомене

^ The phrase "quantity of the same nature" is a literal translation of the French phrase grandeur de la même nature. Although this is an authorized translation, VIM 3 of the International Bureau of Weights and Measures recommends translating grandeurs de même nature as quantities of the same kind.^[11]

Референце

^ ^а ^б Richard C. Morrison (1999). „Weight and gravity - the need for consistent definitions”. The Physics Teacher. 37 (1): 51. Bibcode:1999PhTea..37...51M. doi:10.1119/1.880152.
^ ^а ^б Igal Galili (2001). „Weight versus gravitational force: historical and educational perspectives”. International Journal of Science Education. 23 (10): 1073. Bibcode:2001IJSEd..23.1073G. S2CID 11110675. doi:10.1080/09500690110038585.
^ ^а ^б Gat, Uri (1988). „The weight of mass and the mess of weight”. Ур.: Richard Alan Strehlow. Standardization of Technical Terminology: Principles and Practice – second volume. ASTM International. стр. 45—48. ISBN 978-0-8031-1183-7.
^ Knight, Randall D. (2004). Physics for Scientists and Engineers: a Strategic Approach. San Francisco, USA: Addison–Wesley. стр. 100—101. ISBN 0-8053-8960-1.
^ Bauer, Wolfgang; Westfall, Gary D. (2011). University Physics with Modern Physics. New York: McGraw Hill. стр. 103. ISBN 978-0-07-336794-1.
^ Serway, Raymond A.; Jewett, John W. Jr (2008). Physics for Scientists and Engineers with Modern Physics. USA: Thompson. стр. 106. ISBN 978-0-495-11245-7.
^ Hewitt, Paul G. (2001). Conceptual Physics. USA: Addison–Wesley. стр. 159. ISBN 0-321-05202-1.
^ ^а ^б Allen L. King (1963). „Weight and weightlessness”. American Journal of Physics. 30 (5): 387. Bibcode:1962AmJPh..30..387K. doi:10.1119/1.1942032.
^ ^а ^б A. P. French (1995). „On weightlessness”. American Journal of Physics. 63 (2): 105—106. Bibcode:1995AmJPh..63..105F. doi:10.1119/1.17990.
^ ^а ^б Galili, I.; Lehavi, Y. (2003). „The importance of weightlessness and tides in teaching gravitation” (PDF). American Journal of Physics. 71 (11): 1127—1135. Bibcode:2003AmJPh..71.1127G. doi:10.1119/1.1607336.
^ International vocabulary of metrology – Basic and general concepts and associated terms (VIM) – Vocabulaire international de métrologie – Concepts fondamentaux et généraux et termes associés (VIM) (PDF) (JCGM 200:2008) (на језику: енглески и француски). Working Group 2 of the Joint Committee for Guides in Metrology (JCGM/WG 2) (3rd изд.). BIPM. 2008. Note 3 to Section 1.2.
^ ^а ^б „Resolution of the 3rd meeting of the CGPM (1901)”. BIPM.
^ Barry N. Taylor; Ambler Thompson, ур. (2008). The International System of Units (SI) (PDF). NIST Special Publication 330 (2008 изд.). NIST. стр. 52.
^ Halliday, David; Resnick, Robert; Walker, Jearl (2007). Fundamentals of Physics. 1 (8th изд.). Wiley. стр. 95. ISBN 978-0-470-04473-5.
^ Chester, W. Mechanics. George Allen & Unwin. London. 1979. ISBN 0-04-510059-4. Section 3.2 at page 83.
^ ISO 80000-4:2006, Quantities and units - Part 4: Mechanics

Литература

Beiser, Arthur (2004). Schaum's outline of theory and problems of applied physics. McGraw-Hill Professional. стр. 59–60. Приступљено 22. 12. 2011. „apparent weight.”
Ramtal, Dev; Dobre, Adrian (2011). Physics for Flash Games, Animation, and Simulations. Apress. стр. 196—197. ISBN 9781430236740. Приступљено 22. 12. 2011.
Oman, Robert M.; Oman, Daniel M. (1997). How to solve physics problems. McGraw-Hill Professional. стр. 71–75. Приступљено 22. 12. 2011. „apparent weight.”
Rhodes, Martin J. (2008). Introduction to particle technology. John Wiley and Sons. стр. 169—171. ISBN 9780470014271. Приступљено 22. 12. 2011.
Davis, R. N. (1985). „Recalibration of the US National Prototype Kilogram” (PDF). Journal of Research of the National Bureau of Standards. Washington: US Government Printing Office. 90 (4): 267. doi:10.6028/jres.090.015 . Архивирано из оригинала (PDF) 3. 6. 2011. г. Приступљено 2. 5. 2011.

Спољашње везе

Sur Das (1590s). „Weighing Grain”. Baburnama.

[12] The phrase "quantity of the same nature" is a literal translation of the French phrase grandeur de la même nature. Although this is an authorized translation, VIM 3 of the International Bureau of Weights and Measures recommends translating grandeurs de même nature as quantities of the same kind.^[11]

[Morrison-1] а ^б Richard C. Morrison (1999). „Weight and gravity - the need for consistent definitions”. The Physics Teacher. 37 (1): 51. Bibcode:1999PhTea..37...51M. doi:10.1119/1.880152.

[Galili-2] а ^б Igal Galili (2001). „Weight versus gravitational force: historical and educational perspectives”. International Journal of Science Education. 23 (10): 1073. Bibcode:2001IJSEd..23.1073G. S2CID 11110675. doi:10.1080/09500690110038585.

[Gat-3] а ^б Gat, Uri (1988). „The weight of mass and the mess of weight”. Ур.: Richard Alan Strehlow. Standardization of Technical Terminology: Principles and Practice – second volume. ASTM International. стр. 45—48. ISBN 978-0-8031-1183-7.

[Knight-4] Knight, Randall D. (2004). Physics for Scientists and Engineers: a Strategic Approach. San Francisco, USA: Addison–Wesley. стр. 100—101. ISBN 0-8053-8960-1.

[Bauer-and-Westfall-5] Bauer, Wolfgang; Westfall, Gary D. (2011). University Physics with Modern Physics. New York: McGraw Hill. стр. 103. ISBN 978-0-07-336794-1.

[Serway-and-Jewett-6] Serway, Raymond A.; Jewett, John W. Jr (2008). Physics for Scientists and Engineers with Modern Physics. USA: Thompson. стр. 106. ISBN 978-0-495-11245-7.

[Hewitt-7] Hewitt, Paul G. (2001). Conceptual Physics. USA: Addison–Wesley. стр. 159. ISBN 0-321-05202-1.

[King-8] а ^б Allen L. King (1963). „Weight and weightlessness”. American Journal of Physics. 30 (5): 387. Bibcode:1962AmJPh..30..387K. doi:10.1119/1.1942032.

[French-9] а ^б A. P. French (1995). „On weightlessness”. American Journal of Physics. 63 (2): 105—106. Bibcode:1995AmJPh..63..105F. doi:10.1119/1.17990.

[Galili-Lehavi-10] а ^б Galili, I.; Lehavi, Y. (2003). „The importance of weightlessness and tides in teaching gravitation” (PDF). American Journal of Physics. 71 (11): 1127—1135. Bibcode:2003AmJPh..71.1127G. doi:10.1119/1.1607336.

[11] International vocabulary of metrology – Basic and general concepts and associated terms (VIM) – Vocabulaire international de métrologie – Concepts fondamentaux et généraux et termes associés (VIM) (PDF) (JCGM 200:2008) (на језику: енглески и француски). Working Group 2 of the Joint Committee for Guides in Metrology (JCGM/WG 2) (3rd изд.). BIPM. 2008. Note 3 to Section 1.2.

[3rdCGPM-13] а ^б „Resolution of the 3rd meeting of the CGPM (1901)”. BIPM.

[taylor-14] Barry N. Taylor; Ambler Thompson, ур. (2008). The International System of Units (SI) (PDF). NIST Special Publication 330 (2008 изд.). NIST. стр. 52.

[Halliday_2007_95-15] Halliday, David; Resnick, Robert; Walker, Jearl (2007). Fundamentals of Physics. 1 (8th изд.). Wiley. стр. 95. ISBN 978-0-470-04473-5.

[16] Chester, W. Mechanics. George Allen & Unwin. London. 1979. ISBN 0-04-510059-4. Section 3.2 at page 83.

[17] ISO 80000-4:2006, Quantities and units - Part 4: Mechanics

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[Note 1]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[11]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{short description|Сила на масу услед гравитације}}{{рут}}
-{{bez_izvora}}
 {{разликовати|[[Маса|масом]], механичком мером}}
+{{Infobox physical quantity
-'''Тежина''' је [[сила]] којом тело, услед [[Гравитација|гравитационог]] дејства, делује на непокретни ослонац или затеже нит о коју је обешено. Тежина тела је једнака гравитационој сили која на њега делује и њен интензитет тада је једнак производу [[маса|масе]] тела и [[убрзање Земљине теже|убрзања земљине теже]]
+| name = Weight
+| width =
+| image = Weeghaak.JPG
+| imagesize = x200px
+| caption = A [[spring scale]] measures the weight of an object.
+| unit = [[newton (unit)|newton]] (N)
+| otherunits = [[pound-force]] (lbf)
+| symbols = <math>W</math>
+| baseunits = kg⋅m⋅s<sup>−2</sup>
+| dimension = <math>\mathsf{MLT}^{-2}</math>
+| extensive = Yes
+| intensive = No
+| conserved = No
+| transformsas =
+| derivations = {{plainlist|
+* <math>W = mg</math>
+* <math>W = ma</math>
+}}
+}}
+'''Тежина''' је [[сила]] којом тело, услед [[Гравитација|гравитационог]] дејства, делује на непокретни ослонац или затеже нит о коју је обешено.<ref name="Morrison">{{cite journal
+|title=Weight and gravity - the need for consistent definitions
+|author=Richard C. Morrison
+|journal=[[The Physics Teacher]]
+|volume=37 |page=51 |date=1999 |issue=1
+|doi=10.1119/1.880152
+|bibcode = 1999PhTea..37...51M }}</ref><ref name="Galili">{{cite journal
+|title=Weight versus gravitational force: historical and educational perspectives
+|author=Igal Galili
+|journal=International Journal of Science Education
+|volume=23 |page=1073 |date=2001 |issue=10
+|doi=10.1080/09500690110038585
+|bibcode = 2001IJSEd..23.1073G |s2cid=11110675
+}}</ref><ref name="Gat">{{cite book |title=Standardization of Technical Terminology: Principles and Practice – ''second volume'' |editor=Richard Alan Strehlow |date=1988 |publisher=[[ASTM International]] |isbn=978-0-8031-1183-7 |chapter=The weight of mass and the mess of weight |last=Gat |first=Uri |pages=45–48 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=CoB5w9Km0mUC&pg=PA45}}</ref> Тежина тела је једнака гравитационој сили која на њега делује и њен интензитет тада је једнак производу [[маса|масе]] тела и [[убрзање Земљине теже|убрзања земљине теже]]
 :<math>\vec{Q}=m\cdot\vec{g}</math>
 где -{Q}- означава тежину, уместо уобичајене ознаке -{F}- за силу, док је -{m}- маса, а -{g}- [[убрзање Земљине теже|убрзање земљине теже]]. Тежина је сила, векторска величина, која има исти правац и смер као и убрзање земљине теже. Она је за одређену масу тела константа, на истој тачки земљине кугле, исто као и земљино убрзање.
-Када се тело креће убрзано, у зависности од смера и правца, додатна компонента инерцијалне силе се сабира или одузима од тежине. Уколико је убрзање тела једнако интензитету убрзања Земљине теже (-{a = g}-), а супротног смера, тада је резултујућа сила која делује на тело једнака нули, па се у том случају каже да је тело у [[нулта гравитација|бестежинском стању]].
+Када се тело креће убрзано, у зависности од смера и правца, додатна компонента инерцијалне силе се сабира или одузима од тежине. Уколико је убрзање тела једнако интензитету убрзања Земљине теже (-{a = g}-), а супротног смера, тада је резултујућа сила која делује на тело једнака нули, па се у том случају каже да је тело у [[нулта гравитација|бестежинском стању]]. С обзиром да је тежина сила, њена јединица у Међународном систему јединица ([[SI јединице]]) је иста као и за све друге силе и назива се [[њутн (јединица)|њутн]], а означава са (-{N}-). По овоме се она, између осталог, битно разликује од друге физичке величине, под називом [[маса]] чија је јединица [[килограм]] (-{kg}-), а са којом је, иначе, људи у обичном говору често поистовећују. Тако, на пример, тежину сопственог тела или тежину других предмета они обично изражавају у килограмима, не водећи рачуна да је тада реч у ствари о маси, а не о тежини, коју би, у том случају, требало изражавати и мерити у њутнима. Међутим, и ако су свесни да се ради о различитим величинама, овај уврежени начин изражавања или поистовећивања задржао се донекле и међу физичарима и другим научницима, који ће такође за тело веће масе обично рећи да је теже, а не да је масивније од другог тела мање масе. Ипак, и поред тога што тежина тела, као што смо видели, зависи од његове масе, односно што тело веће масе има такође већу и тежину, треба упамтити да тежина и маса нису исте физичке величине. Иначе када се жели изразити тежина неког тела познате масе, важи да је убрзање земљине теже g=9,81 -{m/s}-<sup>2</sup>.
+Some standard textbooks<ref name='Knight'>{{Cite book|author=Knight, Randall D.|year=2004|title=Physics for Scientists and Engineers: a Strategic Approach|location=San Francisco, USA|publisher=Addison–Wesley|isbn=0-8053-8960-1|pages=100–101|url=https://archive.org/details/physicsforscien200knig}}</ref> define weight as a [[Euclidean vector|vector]] quantity, the gravitational force acting on the object. Others<ref name='Bauer-and-Westfall'>{{Cite book |author=Bauer, Wolfgang |author2= Westfall, Gary D.|year=2011 |title=University Physics with Modern Physics|location=New York|publisher=McGraw Hill|isbn=978-0-07-336794-1 |pages=103}}</ref><ref name='Serway-and-Jewett'>{{Cite book |author=Serway, Raymond A. |author2= Jewett, John W. Jr|year=2008 |title=Physics for Scientists and Engineers with Modern Physics|location=USA|publisher=Thompson|isbn=978-0-495-11245-7 |pages=106}}</ref> define weight as a scalar quantity, the magnitude of the gravitational force. Yet others<ref name='Hewitt'>{{Cite book|author=Hewitt, Paul G.|year=2001|title=Conceptual Physics|location=USA|publisher=Addison–Wesley|isbn=0-321-05202-1|pages=[https://archive.org/details/conceptualphysic00hewi_3/page/159 159]|url=https://archive.org/details/conceptualphysic00hewi_3/page/159}}</ref> define it as the magnitude of the [[reaction (physics)|reaction]] force exerted on a body by mechanisms that counteract the effects of gravity: the weight is the quantity that is measured by, for example, a spring scale. Thus, in a state of [[free fall]], the weight would be zero. In this sense of weight, terrestrial objects can be weightless: ignoring [[Drag (physics)|air resistance]], the famous apple falling from the tree, on its way to meet the ground near [[Isaac Newton]], would be weightless.
-С обзиром да је тежина сила, њена јединица у Међународном систему јединица ([[SI јединице]]) је иста као и за све друге силе и назива се [[њутн (јединица)|њутн]], а означава са (-{N}-).
+== Историја ==
-По овоме се она, између осталог, битно разликује од друге физичке величине, под називом [[маса]] чија је јединица [[килограм]] (-{kg}-), а са којом је, иначе, људи у обичном говору често поистовећују. Тако, на пример, тежину сопственог тела или тежину других предмета они обично изражавају у килограмима, не водећи рачуна да је тада реч у ствари о маси, а не о тежини, коју би, у том случају, требало изражавати и мерити у њутнима. Међутим, и ако су свесни да се ради о различитим величинама, овај уврежени начин изражавања или поистовећивања задржао се донекле и међу физичарима и другим научницима, који ће такође за тело веће масе обично рећи да је теже, а не да је масивније од другог тела мање масе.
+=== Њутн ===
-Ипак, и поред тога што тежина тела, као што смо видели, зависи од његове масе, односно што тело веће масе има такође већу и тежину, треба упамтити да тежина и маса нису исте физичке величине.
+The introduction of [[Newton's laws of motion]] and the development of [[Newton's law of universal gravitation]] led to considerable further development of the concept of weight. Weight became fundamentally separate from [[mass]]. Mass was identified as a fundamental property of objects connected to their [[inertia]], while weight became identified with the force of gravity on an object and therefore dependent on the context of the object. In particular, Newton considered weight to be relative to another object causing the gravitational pull, e.g. the weight of the Earth towards the Sun.<ref name="Galili"/>
-Иначе када се жели изразити тежина неког тела познате масе, важи да је убрзање земљине теже g=9,81 m/s2
-.
+== Дефиниције ==
+[[File:Nitrolympics TopFuel 2005.jpg|thumb|right|300px|This [[top fuel|top-fuel dragster]] can accelerate from zero to {{convert|160|km/h|0}} in 0.86 seconds. This is a horizontal acceleration of 5.3{{nbs}}g. Combined with the vertical g-force in the stationary case the [[Pythagorean theorem]] yields a g-force of 5.4{{nbs}}g. It is this g-force that causes the driver's weight if one uses the operational definition. If one uses the gravitational definition, the driver's weight is unchanged by the motion of the car.]]
+Several definitions exist for ''weight'', not all of which are equivalent.<ref name="Gat"/><ref name="King">{{cite journal
+|title=Weight and weightlessness
+|author=Allen L. King
+|journal=[[American Journal of Physics]] |volume=30 |page=387 |date=1963 |issue=5
+|doi=10.1119/1.1942032
+|bibcode = 1962AmJPh..30..387K }}</ref><ref name="French">{{cite journal |title=On weightlessness |author=A. P. French |journal=[[American Journal of Physics]] |volume=63 |pages=105–106 |date=1995 |issue=2 |doi=10.1119/1.17990|bibcode = 1995AmJPh..63..105F }}</ref><ref name="Galili-Lehavi">{{cite journal |last1=Galili |first1=I. |last2=Lehavi |first2=Y. |date=2003 |title=The importance of weightlessness and tides in teaching gravitation |journal=[[American Journal of Physics]] |volume=71 |issue=11 |pages=1127–1135 |url=http://sites.huji.ac.il/science/stc/staff_h/Igal/Research%20Articles/Weight-AJP.pdf |doi=10.1119/1.1607336|bibcode = 2003AmJPh..71.1127G }}</ref>
+===Gravitational definition===
+The most common definition of weight found in introductory physics textbooks defines weight as the force exerted on a body by gravity.<ref name="Morrison"/><ref name="Galili-Lehavi"/> This is often expressed in the formula {{nowrap|1=''W'' = ''mg''}}, where ''W'' is the weight, ''m'' the mass of the object, and ''g'' [[gravitational acceleration]].
+In 1901, the 3rd [[General Conference on Weights and Measures]] (CGPM) established this as their official definition of ''weight'':
+{{quotation|"The word ''weight'' denotes a quantity of the same nature{{#tag:ref
+ |The phrase "quantity of the same nature" is a literal translation of the [[French (language)|French]] phrase ''grandeur de la même nature''. Although this is an authorized translation, VIM 3 of the [[International Bureau of Weights and Measures]] recommends translating ''grandeurs de même nature'' as ''quantities of the same kind''.<ref>{{cite book
+ |others=Working Group 2 of the Joint Committee for Guides in Metrology (JCGM/WG 2)
+ |title=International vocabulary of metrology – Basic and general concepts and associated terms (VIM) – Vocabulaire international de métrologie – Concepts fondamentaux et généraux et termes associés (VIM)
+ |url=http://www.bipm.org/utils/common/documents/jcgm/JCGM_200_2008.pdf
+ |date=2008 |edition=3rd |type=JCGM 200:2008 |publisher=[[BIPM]]
+ |at=Note 3 to Section 1.2
+ |language=en, fr
+}}</ref>|group=Note
+}} as a ''force'': the weight of a body is the product of its mass and the acceleration due to gravity."
+|Resolution 2 of the 3rd General Conference on Weights and Measures<ref name="3rdCGPM"/><ref name=taylor>{{cite book |editor=Barry N. Taylor |editor2=Ambler Thompson |title=The International System of Units (SI) |publisher=[[NIST]] |date=2008 |series=NIST Special Publication 330 |edition=2008 |page=52 |url=http://physics.nist.gov/Pubs/SP330/sp330.pdf}}</ref>}}
+This resolution defines weight as a vector, since force is a vector quantity. However, some textbooks also take weight to be a scalar by defining:
+{{quotation|"The weight ''W'' of a body is equal to the magnitude ''F<sub>g</sub>'' of the gravitational force on the body."<ref name="Halliday 2007 95">{{cite book |title=Fundamentals of Physics |volume=1 |first1=David |last1=Halliday |first2=Robert |last2=Resnick |first3=Jearl |last3=Walker |publisher= Wiley |date=2007 |edition=8th |page=95 |isbn= 978-0-470-04473-5}}</ref>}}
+The gravitational acceleration varies from place to place. Sometimes, it is simply taken to have a [[standard gravity|standard value]] of {{nowrap|9.80665 m/s<sup>2</sup>}}, which gives the [[standard weight]].<ref name="3rdCGPM">{{cite web
+ |url=http://www.bipm.org/en/CGPM/db/3/2/
+ |title=Resolution of the 3rd meeting of the CGPM (1901)
+ |publisher=BIPM
+}}</ref>
+The force whose magnitude is equal to ''mg'' newtons is also known as the '''m kilogram weight''' (which term is abbreviated to '''kg-wt''')<ref>Chester, W. Mechanics. George Allen & Unwin. London. 1979. {{ISBN|0-04-510059-4}}. Section 3.2 at page 83.</ref>
+{{multiple image
+| align     = right
+| direction = horizontal
+| header    = Measuring weight versus mass
+| image1    = Weegschaal-1.jpg
+| width1    = 125
+| image2    = Bascula_9.jpg
+| width2    = 220
+| footer = Left: A [[Weighing scale|spring scale]] measures weight, by seeing how much the object pushes on a spring (inside the device). On the Moon, an object would give a lower reading. Right: A [[weighing scale|balance scale]] indirectly measures mass,<!-- It compares weights. It has the secondary effect of comparing masses because weight is proportional to mass. --> by comparing an object to references. On the Moon, an object would give the same reading, because the object and references would ''both'' become lighter.}}
+===Operational definition===
+In the operational definition, the weight of an object is the [[force]] measured by the operation of weighing it, which is '''the force it exerts on its support'''.<ref name="King"/> Since ''W'' is the downward force on the body by the centre of earth and there is no acceleration in the body, there exists an opposite and equal force by the support on the body. Also it is equal to the force exerted by the body on its support because action and reaction have same numerical value and opposite direction. This can make a considerable difference, depending on the details; for example, an object in [[free fall]] exerts little if any force on its support, a situation that is commonly referred to as [[weightlessness]].
+The operational definition, as usually given, does not explicitly exclude the effects of [[buoyancy]], which reduces the measured weight of an object when it is immersed in a fluid such as air or water. As a result, a floating [[balloon]] or an object floating in water might be said to have zero weight.
+===ISO definition===
+In the [[International Organization for Standardization|ISO]] International standard ISO 80000-4:2006,<ref>ISO 80000-4:2006, Quantities and units - Part 4: Mechanics</ref> describing the basic physical quantities and units in mechanics as a part of the International standard [[ISO/IEC 80000]], the definition of ''weight'' is given as:
+{{quotation|
+'''Definition'''
+:<math>F_g = m g \, </math>,
+:where ''m'' is mass and ''g'' is local acceleration of free fall.
+'''Remarks'''
+*When the reference frame is Earth, this quantity comprises not only the local gravitational force, but also the local centrifugal force due to the rotation of the Earth, a force which varies with latitude.
+*The effect of atmospheric buoyancy is excluded in the weight.
+*In common parlance, the name "weight" continues to be used where "mass" is meant, but this practice is deprecated.
+|ISO 80000-4 (2006)}}
+The definition is dependent on the chosen [[frame of reference]]. When the chosen frame is co-moving with the object in question then this definition precisely agrees with the operational definition.<ref name="French"/> If the specified frame is the surface of the Earth, the weight according to the ISO and gravitational definitions differ only by the centrifugal effects due to the rotation of the Earth.
+== Напомене ==
+{{reflist|group=Note}}
+== Референце ==
+{{Reflist}}
+== Литература ==
+{{Refbegin|}}
+* {{cite book |title=Schaum's outline of theory and problems of applied physics |last=Beiser |first=Arthur |year=2004 |publisher=[[McGraw-Hill Professional]] |pages=[https://archive.org/details/schaumsoutlineof00beis_0/page/59 59]–60 |url=https://archive.org/details/schaumsoutlineof00beis_0 |url-access=registration |quote=apparent weight. |access-date=December 22, 2011}}
+* {{cite book |title=Physics for Flash Games, Animation, and Simulations |last=Ramtal |first=Dev |author2=Dobre, Adrian |year=2011 |publisher=[[Apress]] |isbn= 9781430236740|pages=196–197 |url=https://books.google.com/books?id=F690GsJn3s8C&q=%22apparent+weight%22&pg=PA196 |access-date=December 22, 2011}}
+* {{cite book |title=How to solve physics problems |last=Oman |first=Robert M. |author2=Oman, Daniel M. |year=1997 |publisher=[[McGraw-Hill Professional]] |pages=[https://archive.org/details/howtosolvephysic0000oman/page/71 71]–75 |url=https://archive.org/details/howtosolvephysic0000oman |url-access=registration |quote=apparent weight. |access-date=December 22, 2011}}
+* {{cite book |title=Introduction to particle technology |last=Rhodes |first=Martin J. |year=2008 |publisher=[[John Wiley and Sons]] |isbn= 9780470014271|pages=169–171 |url=https://books.google.com/books?id=P9Qgvh7kMP8C&q=%22apparent+weight%22+particle&pg=PA169 |access-date=December 22, 2011}}
+* {{cite journal|last1=Davis|first1=R. N.|year=1985|title=Recalibration of the US National Prototype Kilogram|journal=Journal of Research of the National Bureau of Standards|volume=90|issue=4|page=267|publisher=[[US Government Printing Office]]|location=Washington|url=http://nvl.nist.gov/pub/nistpubs/jres/090/4/V90-4.pdf|access-date=2 May 2011|doi=10.6028/jres.090.015|archive-url=https://web.archive.org/web/20110603212929/http://nvl.nist.gov/pub/nistpubs/jres/090/4/V90-4.pdf|archive-date=3 June 2011|url-status=dead|df=dmy-all|doi-access=free}}
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Gravitation}}
+* {{cite web|author=Sur Das |url=http://warfare.atspace.eu/Moghul/Baburnama/Weighing_Grain.htm |title=Weighing Grain |date=1590s |work=Baburnama}}
-{{клица-физика}}
+{{authority control}}
 [[Категорија:Физичке величине]]