Пређи на садржај

Прогресивна окоштавајућа фибродисплазија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 15: Ред 15:


Уз правилан медицински третман, средња старост преживљавања је 40 година. Међутим, одложена дијагноза, трауме и инфекције могу смањити очекивани животни век.<ref>{{cite journal|last1=Saleh|first1=Mohammed|last2=Commandeur|first2=Joost|last3=Bocciardi|first3=Renata|last4=Kinabo|first4=Grace|last5=Hamel|first5=Ben|date=2015|title=Fibrodysplasia ossificans progressiva with minor unilateral hallux anomaly in a sporadic case from Northern Tanzania with the common ACVR1c.617G>A mutation|journal=Pan African Medical Journal|volume=22|page=299|doi=10.11604/pamj.2015.22.299.8032|pmc=4769042|pmid=26966495}}</ref>
Уз правилан медицински третман, средња старост преживљавања је 40 година. Међутим, одложена дијагноза, трауме и инфекције могу смањити очекивани животни век.<ref>{{cite journal|last1=Saleh|first1=Mohammed|last2=Commandeur|first2=Joost|last3=Bocciardi|first3=Renata|last4=Kinabo|first4=Grace|last5=Hamel|first5=Ben|date=2015|title=Fibrodysplasia ossificans progressiva with minor unilateral hallux anomaly in a sporadic case from Northern Tanzania with the common ACVR1c.617G>A mutation|journal=Pan African Medical Journal|volume=22|page=299|doi=10.11604/pamj.2015.22.299.8032|pmc=4769042|pmid=26966495}}</ref>

== Узроци ==
ФОП је узрокован аутозомно доминантним алелом на хромозому 2к23-24. Алел има променљиву експресивност, али потпуну пенетрацију. Већина случајева је узрокована спонтаном мутацијом у полним ћелијама; већина људи са ФОП-ом не може или одлучује да нема децу. Слична, али мање катастрофална болест је фиброзна дисплазија, која је узрокована постзиготном мутацијом.

За болест је одговорна мутација гена АЦВР1 (такође позната као киназа слична активину 2 (АЛК2)).<ref name="pmid16642017">{{cite journal|last1=Shore|first1=Eileen M|last2=Xu|first2=Meiqi|last3=Feldman|first3=George J|last4=Fenstermacher|first4=David A|last5=Cho|first5=Tae-Joon|last6=Choi|first6=In Ho|last7=Connor|first7=J Michael|last8=Delai|first8=Patricia|last9=Glaser|first9=David L|date=May 2006|title=A recurrent mutation in the BMP type I receptor ACVR1 causes inherited and sporadic fibrodysplasia ossificans progressiva|journal=Nature Genetics|volume=38|issue=5|pages=525–527|doi=10.1038/ng1783|pmid=16642017|last13=Smith|first18=Frederick S|last10=LeMerrer|first10=Martine|s2cid=41579747|last11=Morhart|first11=Rolf|first12=John G|last18=Kaplan|first13=Roger|first17=Matthew A|last17=Brown|first16=Michael|last16=Zasloff|first15=J Andoni|last15=Urtizberea|first14=James T|last14=Triffitt|last12=Rogers}}</ref> АЦВР1 кодира рецептор активина типа-1, БМП тип-1 рецептор. Мутација изазива супституцију кодона 206 са аргинина на хистидин у протеину АЦВР1.<ref>{{cite press release|title=Penn Researchers Discover Gene That Creates Second Skeleton|publisher=University of Pennsylvania School of Medicine|date=23 April 2006|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2006/04/060423142533.htm}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Hatsell|first1=Sarah J.|last2=Idone|first2=Vincent|last3=Wolken|first3=Dana M. Alessi|last4=Huang|first4=Lily|last5=Kim|first5=Hyon J.|last6=Wang|first6=Lili|last7=Wen|first7=Xialing|last8=Nannuru|first8=Kalyan C.|last9=Jimenez|first9=Johanna|date=2 September 2015|title=ACVR1 R206H receptor mutation causes fibrodysplasia ossificans progressiva by imparting responsiveness to activin A|journal=Science Translational Medicine|volume=7|issue=303|pages=303ra137|doi=10.1126/scitranslmed.aac4358|pmc=6164166|pmid=26333933|last14=D’Ambrosio|first20=Andrew J.|last10=Xie|first10=Liqin|last11=Das|first11=Nanditha|last12=Makhoul|first12=Genevieve|last13=Chernomorsky|first21=Aris N.|last21=Economides|last20=Murphy|first14=David|first19=George D.|last19=Yancopoulos|first18=Paul B.|last18=Yu|first17=Kieran|last17=Feeley|first16=Christopher J.|last16=Schoenherr|first15=Richard A.|last15=Corpina|first13=Rostislav}}</ref> Ова замена изазива абнормалну активацију АЦВР1, што доводи до трансформације везивног и мишићног ткива у секундарни скелет. Ово узрокује трансформацију ендотелних ћелија у мезенхималне матичне ћелије, а затим у кости.<ref>{{cite journal|last1=van Dinther|first1=Maarten|last2=Visser|first2=Nils|last3=de Gorter|first3=David JJ|last4=Doorn|first4=Joyce|last5=Goumans|first5=Marie-José|last6=de Boer|first6=Jan|last7=ten Dijke|first7=Peter|date=23 November 2009|title=ALK2 R206H Mutation Linked to Fibrodysplasia Ossificans Progressiva Confers Constitutive Activity to the BMP Type I Receptor and Sensitizes Mesenchymal Cells to BMP-Induced Osteoblast Differentiation and Bone Formation|journal=Journal of Bone and Mineral Research|volume=25|issue=6|pages=091211115834058–35|doi=10.1359/jbmr.091110|pmid=19929436|doi-access=free|s2cid=207269687}}</ref>

== Генетика ==
Електроферограми секвенцирања ДНК типичног ФОП пацијента упоређују се са друга 2 пацијента. Несигурна база "Н" означава место хетерозиготно за мутацију и ген дивљег типа.<ref>Cummings, Michael R. ''Human Heredity: Principles and Issues'' Cengage Learning, 2011, [2009]. p. 77</ref>

ФОП је аутозомно доминантни поремећај. Дакле, дете погођеног хетерозиготног родитеља и родитеља који није погођен има 50% вероватноће да ће бити погођено. Две погођене особе могу да произведу нетакнуту децу. Две нетакнуте индивидуе могу произвести погођено потомство као резултат мутације гена. Хомозиготни доминантни облик је тежи од хетерозиготног облика. Протеин који изазива окоштавање се нормално деактивира инхибиторним протеином након што се кости фетуса формирају у материци, али код пацијената са ФОП, протеин наставља да ради. Аберантно формирање кости код пацијената са ФОП настаје када повређено везивно ткиво или мишићне ћелије на местима повреде или раста погрешно експримирају ензим за поправку кости током апоптозе (саморегулисана смрт ћелије), што доводи до лимфоцита који садрже вишак коштаног морфогенетског протеина 4 (БМП4). ) обезбеђено током одговора имуног система. Кост која настаје настаје независно од нормалног скелета, формирајући сопствене дискретне елементе скелета. Ови елементи се, међутим, могу спојити са нормалном скелетном кости.<ref>{{cite journal|last1=Shore|first1=Eileen M.|last2=Kaplan|first2=Frederick S.|year=2008|title=Insights from a Rare Genetic Disorder of Extra-Skeletal Bone Formation, Fibrodysplasia Ossificans Progressiva (FOP)|journal=Bone|volume=43|issue=3|pages=427–443|doi=10.1016/j.bone.2008.05.013|pmc=2601573|pmid=18590993}}</ref> У овом процесу су поштеђени дијафрагма, језик и екстраокуларни мишићи, као и срчани и глатки мишићи.<ref name="ReferenceA" /> Пошто нетачни ензим остаје неразрешен у оквиру имунолошког одговора, тело наставља да обезбеђује нетачне лимфоците који садрже БМП4. БМП4 је производ који доприноси развоју скелета у нормалном ембриону.<ref>{{cite book|title=Histology and cell biology|last=Kierszenbaum|first=Abraham|publisher=Mosby|year=2002|isbn=978-0-323-01639-1|place=New York}}</ref>

АЦВР1 ген кодира рецептор коштаног морфогеног протеина (БМП); овај ген је мутиран у ФОП. Одговоран је за раст и развој костију и мишића. Типична мутација, Р202Х, чини да се инхибитор ФКБП1А слабије везује за активациону ГС петљу.<ref>[http://ghr.nlm.nih.gov/gene/ACVR1 "AVCR1"], ''Genetics Home Reference'', U.S. National Library of Medicine, August 2007. Accessed February 18, 2014.</ref> Крајњи резултат је да АЦВР1 није ефикасно искључен и долази до прекомерног раста костију и хрскавице и фузије зглобова.<ref name="FOP-GHR2">[http://ghr.nlm.nih.gov/condition/fibrodysplasia-ossificans-progressiva "Fibrodysplasia ossificans progressiva"], ''Genetics Home Reference'', U.S. National Library of Medicine, August 2007. Accessed February 18, 2014.</ref> Атипичне мутације које укључују друге остатке функционишу слично. У неким случајевима, рецептор може на крају сигнализирати да је активан, а да није везан за свој активирајући лиганд.<ref>{{cite journal|last1=Petrie|first1=KA|last2=Lee|first2=WH|last3=Bullock|first3=AN|last4=Pointon|first4=JJ|last5=Smith|first5=R|last6=Russell|first6=RG|last7=Brown|first7=MA|last8=Wordsworth|first8=BP|last9=Triffitt|first9=JT|date=2009|title=Novel mutations in ACVR1 result in atypical features in two fibrodysplasia ossificans progressiva patients.|journal=PLOS ONE|volume=4|issue=3|page=e5005|bibcode=2009PLoSO...4.5005P|doi=10.1371/journal.pone.0005005|pmc=2658887|pmid=19330033|doi-access=free}}</ref>

Већина случајева ФОП-а је резултат нове мутације гена: ови људи нису имали историју овог одређеног поремећаја у својој породици. Постоје неки случајеви у којима је појединац наследио мутацију од једног погођеног родитеља.<ref name="FOP-GHR">[http://ghr.nlm.nih.gov/condition/fibrodysplasia-ossificans-progressiva "Fibrodysplasia ossificans progressiva"], ''Genetics Home Reference'', U.S. National Library of Medicine, August 2007. Accessed February 18, 2014.</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 25. фебруар 2022. у 19:39

Прогресивна окоштавајућа фибродисплазија
Ефекти болести која узрокује да оштећено меко ткиво поново израсте као кост.
СпецијалностиМедицинска генетика, реуматологија
СимптомиКонтинуиран раст кости
Време појавеПре 10. годинe
Слична обољењаФиброзна дисплазија
Лечењене постоји
ПрогнозаСредњи очекивани животни век ≈ 40 година (ако се правилно управља)
Фреквенција801 потврђен случај широм света (2017); стопа инциденције процењена на 0,5 случајева на милион људи (1 од 2 милиона)

Fibrodysplasia ossificans progressiva (скраћено ФОП), која се понекад назива и Минхмајерова болест, је изузетно ретка болест везивног ткива која је резултат мутације ACVR1 гена. То је озбиљан поремећај који онемогућавајућ за ког постоји лек. То је једино познато здравствено стање где се један систем органа мења у други.[1]

ФОП је узрокована мутацијом гена ACVR1. Мутација утиче на механизам поправке тела, узрокујући да фиброзно ткиво укључујући мишиће, тетиве и лигаменте постане окоштало, било спонтано или када је оштећено као резултат трауме. У многим случајевима, иначе мање повреде могу довести до тога да зглобови постану трајно срасли како се формира нова кост, замењујући оштећено мишићно ткиво. Ова нова формација костију (позната као "хетеротопна осификација") на крају формира секундарни скелет и прогресивно ограничава пацијентову способност кретања. Кост формирана као резултат овог процеса је идентична "нормалној" кости, једноставно на неправилним локацијама. Индивидуални докази сугеришу да болест може изазвати деградацију зглобова одвојено од карактеристичног раста костију.[2]

Показало се да хируршко уклањање додатног коштаног раста узрокује да тело "поправи" захваћено подручје додатном кости. Иако се стопа раста кости може разликовати у зависности од пацијента, стање на крају оставља оне који су погођени стањем имобилисаним јер нова кост замењује мускулатуру и спаја се са постојећим скелетом.

Знаци и симптоми

Из непознатих разлога, деца рођена са ФОП-ом често имају деформисане велике ножне прсте, понекад им недостаје зглоб или, у другим случајевима, једноставно имају изражену квржицу на мањем зглобу.[3] Прво „разбуктавање“ које доводи до формирања ФОП кости обично се јавља пре 10. године.[3] Раст кости генерално напредује од врха тела надоле, баш као што кости расту код фетуса. Дете са ФОП ће типично развити додатне кости почевши од врата, затим од рамена, руку, грудног коша и на крају од стопала.

Конкретно, окоштавање се обично прво види у дорзалном, аксијалном, кранијалном и проксималном делу тела. Касније болест напредује у вентралном, апендикуларном, каудалном и дисталном региону.[3]

Пошто је поремећај тако редак, стање се може погрешно дијагностиковати као рак или фиброза. Ово наводи лекаре да наруче биопсију која може да погорша раст ФОП кости.[4] Присуство малформисаних прстију на ногама или палчевима код оних рођених са ФОП помаже да се овај поремећај разликује од других скелетних проблема.[5]

Уз правилан медицински третман, средња старост преживљавања је 40 година. Међутим, одложена дијагноза, трауме и инфекције могу смањити очекивани животни век.[6]

Узроци

ФОП је узрокован аутозомно доминантним алелом на хромозому 2к23-24. Алел има променљиву експресивност, али потпуну пенетрацију. Већина случајева је узрокована спонтаном мутацијом у полним ћелијама; већина људи са ФОП-ом не може или одлучује да нема децу. Слична, али мање катастрофална болест је фиброзна дисплазија, која је узрокована постзиготном мутацијом.

За болест је одговорна мутација гена АЦВР1 (такође позната као киназа слична активину 2 (АЛК2)).[7] АЦВР1 кодира рецептор активина типа-1, БМП тип-1 рецептор. Мутација изазива супституцију кодона 206 са аргинина на хистидин у протеину АЦВР1.[8][9] Ова замена изазива абнормалну активацију АЦВР1, што доводи до трансформације везивног и мишићног ткива у секундарни скелет. Ово узрокује трансформацију ендотелних ћелија у мезенхималне матичне ћелије, а затим у кости.[10]

Генетика

Електроферограми секвенцирања ДНК типичног ФОП пацијента упоређују се са друга 2 пацијента. Несигурна база "Н" означава место хетерозиготно за мутацију и ген дивљег типа.[11]

ФОП је аутозомно доминантни поремећај. Дакле, дете погођеног хетерозиготног родитеља и родитеља који није погођен има 50% вероватноће да ће бити погођено. Две погођене особе могу да произведу нетакнуту децу. Две нетакнуте индивидуе могу произвести погођено потомство као резултат мутације гена. Хомозиготни доминантни облик је тежи од хетерозиготног облика. Протеин који изазива окоштавање се нормално деактивира инхибиторним протеином након што се кости фетуса формирају у материци, али код пацијената са ФОП, протеин наставља да ради. Аберантно формирање кости код пацијената са ФОП настаје када повређено везивно ткиво или мишићне ћелије на местима повреде или раста погрешно експримирају ензим за поправку кости током апоптозе (саморегулисана смрт ћелије), што доводи до лимфоцита који садрже вишак коштаног морфогенетског протеина 4 (БМП4). ) обезбеђено током одговора имуног система. Кост која настаје настаје независно од нормалног скелета, формирајући сопствене дискретне елементе скелета. Ови елементи се, међутим, могу спојити са нормалном скелетном кости.[12] У овом процесу су поштеђени дијафрагма, језик и екстраокуларни мишићи, као и срчани и глатки мишићи.[3] Пошто нетачни ензим остаје неразрешен у оквиру имунолошког одговора, тело наставља да обезбеђује нетачне лимфоците који садрже БМП4. БМП4 је производ који доприноси развоју скелета у нормалном ембриону.[13]

АЦВР1 ген кодира рецептор коштаног морфогеног протеина (БМП); овај ген је мутиран у ФОП. Одговоран је за раст и развој костију и мишића. Типична мутација, Р202Х, чини да се инхибитор ФКБП1А слабије везује за активациону ГС петљу.[14] Крајњи резултат је да АЦВР1 није ефикасно искључен и долази до прекомерног раста костију и хрскавице и фузије зглобова.[15] Атипичне мутације које укључују друге остатке функционишу слично. У неким случајевима, рецептор може на крају сигнализирати да је активан, а да није везан за свој активирајући лиганд.[16]

Већина случајева ФОП-а је резултат нове мутације гена: ови људи нису имали историју овог одређеног поремећаја у својој породици. Постоје неки случајеви у којима је појединац наследио мутацију од једног погођеног родитеља.[17]

Референце

  1. ^ Kaplan, Frederick S.; Shen, Qi; Lounev, Vitali; Seemann, Petra; Groppe, Jay; Katagiri, Takenobu; Pignolo, Robert J.; Shore, Eileen M. (2008). „Skeletal metamorphosis in fibrodysplasia ossificans progressiva (FOP)”. Journal of Bone and Mineral Metabolism. 26 (6): 521—530. PMC 3620015 Слободан приступ. PMID 18979151. doi:10.1007/s00774-008-0879-8. 
  2. ^ Pinkowski, Jen (1. 3. 2019). „Here's what happens when your body tissues turn to bone”. National Geographic. Архивирано из оригинала 3. 3. 2019. г. 
  3. ^ а б в г Kaplan, Frederick S.; Le Merrer, Martine; Glaser, David L.; Pignolo, Robert J.; Goldsby, Robert E.; Kitterman, Joseph A.; Groppe, Jay; Shore, Eileen M. (март 2008). „Fibrodysplasia ossificans progressiva”. Best Practice & Research Clinical Rheumatology. 22 (1): 191—205. PMC 2424023 Слободан приступ. PMID 18328989. doi:10.1016/j.berh.2007.11.007. 
  4. ^ Obamuyide, HA; Ogunlade, SO (март 2015). „A Tumour for which Surgery will do more harm than good: A Case Report of Fibrodysplasia Ossificans Progressiva.”. The Nigerian Postgraduate Medical Journal. 22 (1): 83—8. PMID 25875418. ProQuest 1850178336. 
  5. ^ „Fibrodysplasia ossificans progressiva”. Lister Hill National Center for Biomedical Communications. Приступљено 2013-12-12. 
  6. ^ Saleh, Mohammed; Commandeur, Joost; Bocciardi, Renata; Kinabo, Grace; Hamel, Ben (2015). „Fibrodysplasia ossificans progressiva with minor unilateral hallux anomaly in a sporadic case from Northern Tanzania with the common ACVR1c.617G>A mutation”. Pan African Medical Journal. 22: 299. PMC 4769042 Слободан приступ. PMID 26966495. doi:10.11604/pamj.2015.22.299.8032. 
  7. ^ Shore, Eileen M; Xu, Meiqi; Feldman, George J; Fenstermacher, David A; Cho, Tae-Joon; Choi, In Ho; Connor, J Michael; Delai, Patricia; Glaser, David L; LeMerrer, Martine; Morhart, Rolf; Rogers, John G; Smith, Roger; Triffitt, James T; Urtizberea, J Andoni; Zasloff, Michael; Brown, Matthew A; Kaplan, Frederick S (мај 2006). „A recurrent mutation in the BMP type I receptor ACVR1 causes inherited and sporadic fibrodysplasia ossificans progressiva”. Nature Genetics. 38 (5): 525—527. PMID 16642017. S2CID 41579747. doi:10.1038/ng1783. 
  8. ^ „Penn Researchers Discover Gene That Creates Second Skeleton” (Саопштење). University of Pennsylvania School of Medicine. 23. 4. 2006. 
  9. ^ Hatsell, Sarah J.; Idone, Vincent; Wolken, Dana M. Alessi; Huang, Lily; Kim, Hyon J.; Wang, Lili; Wen, Xialing; Nannuru, Kalyan C.; Jimenez, Johanna; Xie, Liqin; Das, Nanditha; Makhoul, Genevieve; Chernomorsky, Rostislav; D’Ambrosio, David; Corpina, Richard A.; Schoenherr, Christopher J.; Feeley, Kieran; Yu, Paul B.; Yancopoulos, George D.; Murphy, Andrew J.; Economides, Aris N. (2. 9. 2015). „ACVR1 R206H receptor mutation causes fibrodysplasia ossificans progressiva by imparting responsiveness to activin A”. Science Translational Medicine. 7 (303): 303ra137. PMC 6164166 Слободан приступ. PMID 26333933. doi:10.1126/scitranslmed.aac4358. 
  10. ^ van Dinther, Maarten; Visser, Nils; de Gorter, David JJ; Doorn, Joyce; Goumans, Marie-José; de Boer, Jan; ten Dijke, Peter (23. 11. 2009). „ALK2 R206H Mutation Linked to Fibrodysplasia Ossificans Progressiva Confers Constitutive Activity to the BMP Type I Receptor and Sensitizes Mesenchymal Cells to BMP-Induced Osteoblast Differentiation and Bone Formation”. Journal of Bone and Mineral Research. 25 (6): 091211115834058—35. PMID 19929436. S2CID 207269687. doi:10.1359/jbmr.091110 Слободан приступ. 
  11. ^ Cummings, Michael R. Human Heredity: Principles and Issues Cengage Learning, 2011, [2009]. p. 77
  12. ^ Shore, Eileen M.; Kaplan, Frederick S. (2008). „Insights from a Rare Genetic Disorder of Extra-Skeletal Bone Formation, Fibrodysplasia Ossificans Progressiva (FOP)”. Bone. 43 (3): 427—443. PMC 2601573 Слободан приступ. PMID 18590993. doi:10.1016/j.bone.2008.05.013. 
  13. ^ Kierszenbaum, Abraham (2002). Histology and cell biology. New York: Mosby. ISBN 978-0-323-01639-1. 
  14. ^ "AVCR1", Genetics Home Reference, U.S. National Library of Medicine, August 2007. Accessed February 18, 2014.
  15. ^ "Fibrodysplasia ossificans progressiva", Genetics Home Reference, U.S. National Library of Medicine, August 2007. Accessed February 18, 2014.
  16. ^ Petrie, KA; Lee, WH; Bullock, AN; Pointon, JJ; Smith, R; Russell, RG; Brown, MA; Wordsworth, BP; Triffitt, JT (2009). „Novel mutations in ACVR1 result in atypical features in two fibrodysplasia ossificans progressiva patients.”. PLOS ONE. 4 (3): e5005. Bibcode:2009PLoSO...4.5005P. PMC 2658887 Слободан приступ. PMID 19330033. doi:10.1371/journal.pone.0005005 Слободан приступ. 
  17. ^ "Fibrodysplasia ossificans progressiva", Genetics Home Reference, U.S. National Library of Medicine, August 2007. Accessed February 18, 2014.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прогресивна_окоштавајућа_фибродисплазија&oldid=24397677”