Загађење пластиком — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{rut}}
{{rut}}
'''Загађење пластиком''' је нагомилавање пластичних предмета и честица (нпр. пластичних боца, кеса и [[Мицробеад|микроперли]] ) у животној средини Земље које негативно утиче на људе, дивље животиње и њихово станиште.<ref>{{Cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/1589019/plastic-pollution|title=Plastic pollution|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|accessdate=1 August 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nationalgeographic.com/magazine/2018/06/plastic-planet-waste-pollution-trash-crisis|title=We Depend on Plastic. Now We're Drowning in It.|last=Laura Parker|date=June 2018|website=[[NationalGeographic.com]]|access-date=25 June 2018}}</ref> Пластика која делује као [[загађивач]] категорисана је по величини у микро-, мезо- или макро остатке. <ref name="plastics in marine environment">{{Cite journal|last=Hammer|first=J|last2=Kraak|first2=MH|last3=Parsons|first3=JR|date=2012|title=Plastics in the marine environment: the dark side of a modern gift|url=https://semanticscholar.org/paper/43553427495a7cc4d727f75bebc6b67b4e710393|journal=Reviews of Environmental Contamination and Toxicology|volume=220|pages=1–44|doi=10.1007/978-1-4614-3414-6_1|isbn=978-1-4614-3413-9|pmid=22610295}}</ref> Пластика је јефтина и издржљива што је чини веома прилагодљивом за различите намене; као резултат тога произвођачи одлучују да користе пластику у односу на друге материјале. <ref>Hester, Ronald E.; Harrison, R. M. (editors) (2011). [https://books.google.com/books?id=TCfYfIDymd8C&pg=PA84#v=onepage&q&f=false Marine Pollution and Human Health]. Royal Society of Chemistry. pp. 84–85. {{ISBN|184973240X}}</ref> Међутим, хемијска структура већине пластике их чини отпорним на многе природне процесе [[Деградација животне средине|деградације]] и као резултат тога се споро разграђују. <ref name="Plastic Pollution">{{Cite web|url=http://plastic-pollution.org/|title=When The Mermaids Cry: The Great Plastic Tide|last=Le Guern|first=Claire|date=March 2018|website=Coastal Care|archive-url=https://web.archive.org/web/20180405071834/http://plastic-pollution.org/|archive-date=5 April 2018|url-status=live|access-date=10 November 2018}}</ref> Заједно, ова два фактора омогућавају да велике количине пластике уђу у околину као отпад којим се погрешно управља и да се задржи у [[Екосистем|екосистему]].
'''Загађење пластиком''' је нагомилавање пластичних предмета и честица (нпр. пластичних боца, кеса и [[Мицробеад|микроперли]] ) у животној средини Земље које негативно утиче на људе, дивље животиње и њихово станиште.<ref>{{Cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/1589019/plastic-pollution|title=Plastic pollution|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|accessdate=1 August 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nationalgeographic.com/magazine/2018/06/plastic-planet-waste-pollution-trash-crisis|title=We Depend on Plastic. Now We're Drowning in It.|last=Laura Parker|date=June 2018|website=[[NationalGeographic.com]]|access-date=25 June 2018}}</ref> Пластика која делује као [[загађивач]] категорисана је по величини у микро-, мезо- или макро остатке. <ref name="plastics in marine environment">{{Cite journal|last=Hammer|first=J|last2=Kraak|first2=MH|last3=Parsons|first3=JR|date=2012|title=Plastics in the marine environment: the dark side of a modern gift|url=https://semanticscholar.org/paper/43553427495a7cc4d727f75bebc6b67b4e710393|journal=Reviews of Environmental Contamination and Toxicology|volume=220|pages=1–44|doi=10.1007/978-1-4614-3414-6_1|isbn=978-1-4614-3413-9|pmid=22610295}}</ref> Пластика је јефтина и издржљива што је чини веома прилагодљивом за различите намене; као резултат тога произвођачи одлучују да користе пластику у односу на друге материјале. <ref>Hester, Ronald E.; Harrison, R. M. (editors) (2011). [https://books.google.com/books?id=TCfYfIDymd8C&pg=PA84#v=onepage&q&f=false Marine Pollution and Human Health]. Royal Society of Chemistry. pp. 84–85. {{ISBN|184973240X}}</ref> Међутим, хемијска структура већине пластике их чини отпорним на многе природне процесе [[Деградација животне средине|деградације]] и као резултат тога се споро разграђују. <ref name="Plastic Pollution">{{Cite web|url=http://plastic-pollution.org/|title=When The Mermaids Cry: The Great Plastic Tide|last=Le Guern|first=Claire|date=March 2018|website=Coastal Care|archive-url=https://web.archive.org/web/20180405071834/http://plastic-pollution.org/|archive-date=5 April 2018|url-status=live|access-date=10 November 2018}}</ref> Заједно, ова два фактора омогућавају да велике количине пластике уђу у околину као отпад којим се погрешно управља и да се задржи у [[Екосистем|екосистему]].

Загађење пластиком може погодити земљиште, водене путеве и океане. Процењује се да 1,1 до 8,8 милиона тона пластичног отпада уђе у океан из приобалних заједница сваке године. <ref name="Science2015">{{Cite journal|last=Jambeck|first=Jenna R.|last2=Geyer|first2=Roland|last3=Wilcox|first3=Chris|last4=Siegler|first4=Theodore R.|last5=Perryman|first5=Miriam|last6=Andrady|first6=Anthony|last7=Narayan|first7=Ramani|last8=Law|first8=Kara Lavender|date=2015-02-13|title=Plastic waste inputs from land into the ocean|url=https://www.science.org/doi/abs/10.1126/science.1260352|journal=Science|language=EN|volume=347|issue=6223|pages=768–771|bibcode=2015Sci...347..768J|doi=10.1126/science.1260352|pmid=25678662}}</ref> Процењује се да постоји залиха од 86 милиона тона пластичног морског отпада у светском океану до краја 2013. године, уз претпоставку да је 1,4% глобалне пластике произведене од 1950. до 2013. ушло у океан и тамо се накупило. <ref name="kci.go.kr">Jang, Y. C., Lee, J., Hong, S., Choi, H. W., Shim, W. J., & Hong, S. Y. 2015. Estimating the global inflow and stock of plastic marine debris using material flow analysis: a preliminary approach. Journal of the Korean Society for Marine Environment and Energy, 18(4), 263-273.</ref> Неки истраживачи сугеришу да би до 2050. године у океанима могло бити више пластике него рибе по тежини. <ref name="Sutter">{{Cite web|url=http://www.cnn.com/2016/12/12/world/sutter-vanishing-help/|title=How to stop the sixth mass extinction|last=Sutter|first=John D.|date=12 December 2016|website=CNN|access-date=18 September 2017}}</ref> Живим организмима, посебно морским животињама, може се оштетити или механичким ефектима као што је заплитање у пластичне предмете, проблеми у вези са гутањем пластичног отпада или излагањем хемикалијама унутар пластике које ометају њихову [[Физиологија|физиологију]] . Деградирани пластични отпад може директно утицати на људе кроз директну потрошњу (тј. у води из чесме), индиректну потрошњу (једењем животиња) и поремећаје различитих [[Хормон|хормоналних]] механизама.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 19. април 2022. у 15:17

Загађење пластиком је нагомилавање пластичних предмета и честица (нпр. пластичних боца, кеса и микроперли ) у животној средини Земље које негативно утиче на људе, дивље животиње и њихово станиште.[1][2] Пластика која делује као загађивач категорисана је по величини у микро-, мезо- или макро остатке. [3] Пластика је јефтина и издржљива што је чини веома прилагодљивом за различите намене; као резултат тога произвођачи одлучују да користе пластику у односу на друге материјале. [4] Међутим, хемијска структура већине пластике их чини отпорним на многе природне процесе деградације и као резултат тога се споро разграђују. [5] Заједно, ова два фактора омогућавају да велике количине пластике уђу у околину као отпад којим се погрешно управља и да се задржи у екосистему.

Загађење пластиком може погодити земљиште, водене путеве и океане. Процењује се да 1,1 до 8,8 милиона тона пластичног отпада уђе у океан из приобалних заједница сваке године. [6] Процењује се да постоји залиха од 86 милиона тона пластичног морског отпада у светском океану до краја 2013. године, уз претпоставку да је 1,4% глобалне пластике произведене од 1950. до 2013. ушло у океан и тамо се накупило. [7] Неки истраживачи сугеришу да би до 2050. године у океанима могло бити више пластике него рибе по тежини. [8] Живим организмима, посебно морским животињама, може се оштетити или механичким ефектима као што је заплитање у пластичне предмете, проблеми у вези са гутањем пластичног отпада или излагањем хемикалијама унутар пластике које ометају њихову физиологију . Деградирани пластични отпад може директно утицати на људе кроз директну потрошњу (тј. у води из чесме), индиректну потрошњу (једењем животиња) и поремећаје различитих хормоналних механизама.

Референце

  1. ^ „Plastic pollution”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 1. 8. 2013. 
  2. ^ Laura Parker (јун 2018). „We Depend on Plastic. Now We're Drowning in It.”. NationalGeographic.com. Приступљено 25. 6. 2018. 
  3. ^ Hammer, J; Kraak, MH; Parsons, JR (2012). „Plastics in the marine environment: the dark side of a modern gift”. Reviews of Environmental Contamination and Toxicology. 220: 1—44. ISBN 978-1-4614-3413-9. PMID 22610295. doi:10.1007/978-1-4614-3414-6_1. 
  4. ^ Hester, Ronald E.; Harrison, R. M. (editors) (2011). Marine Pollution and Human Health. Royal Society of Chemistry. pp. 84–85. ISBN 184973240X
  5. ^ Le Guern, Claire (март 2018). „When The Mermaids Cry: The Great Plastic Tide”. Coastal Care. Архивирано из оригинала 5. 4. 2018. г. Приступљено 10. 11. 2018. 
  6. ^ Jambeck, Jenna R.; Geyer, Roland; Wilcox, Chris; Siegler, Theodore R.; Perryman, Miriam; Andrady, Anthony; Narayan, Ramani; Law, Kara Lavender (2015-02-13). „Plastic waste inputs from land into the ocean”. Science (на језику: енглески). 347 (6223): 768—771. Bibcode:2015Sci...347..768J. PMID 25678662. doi:10.1126/science.1260352. 
  7. ^ Jang, Y. C., Lee, J., Hong, S., Choi, H. W., Shim, W. J., & Hong, S. Y. 2015. Estimating the global inflow and stock of plastic marine debris using material flow analysis: a preliminary approach. Journal of the Korean Society for Marine Environment and Energy, 18(4), 263-273.
  8. ^ Sutter, John D. (12. 12. 2016). „How to stop the sixth mass extinction”. CNN. Приступљено 18. 9. 2017. 

Спољашње везе