Аутоампутација — разлика између измена
Нова страница: '''Аутоампутација''' јесте спонтано одвајање (ампутација) додатка или органа од тела.[1]<ref>{{cite web|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/autoamputation|title=Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers|year=2007|publisher=Saunders, an imprint of Elsevier|accessdate=23 December 2009}}</ref> Ово не треба мешати са самоампутацијом. Обично… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 16. октобар 2023. у 17:38
Аутоампутација јесте спонтано одвајање (ампутација) додатка или органа од тела.[1][1] Ово не треба мешати са самоампутацијом. Обично је то због уништења крвних судова који хране екстремитет као што су врхови прстију. Једном када су судови уништени, ткиво губи кисеоник и умире, што је често праћено гангреном. Аутоампутација је карактеристика аинхума, криоглобулинемије[2] и облитерансног тромбоангиитиса. Године 1881. Торнтон је направио случај аутоампутације.[3] Аутоампутација може бити резултат тешких случајева одређених хроничних рана, као што су промрзлине. Ове хроничне ране могу бити последица неких васкуларних и патогених стања[4] као што су Буергерова болест или Рејноов феномен. Такође, неконтролисани дијабетес може довести до аутоампутације.[4] Међутим, аутоампутација је описана као спонтана.[5] Аутоампутација се често повезује са прстима на рукама и ногама, али и други делови тела могу патити од овог стања. Пријављени су случајеви аутоампутације јајника код новорођенчета,[6] као и код зрелих јајника одраслих.[3] Пријављено је да аутоампутација утиче на врхове прстију.[7] Иако се аутоампутација често сматра стеченом болешћу, она такође може бити урођена.[3] Хронична торзија или кашњење у дијагнози акутне аднексалне торзије приписују се као узроци стечене аутоампутације.[3]
Врсте аутоампутације
Иако се њене чињенице разоткривају и анализирају, аутоампутација се може категорисати као акутна, субакутна или хронична.[3] Акутну аутоампутацију карактерише некроза тумора. Ово је праћено неадекватним снабдевањем крвљу срца и других делова тела (исхемија) што доводи до дегенерације ћелија, стања познатог као атропија.[3] Хронична или субакутна аутоампутација је очигледна у везивању тумора са другим ћелијама које га окружују.[3] Постоји ретка могућност да се тумор одвоји од педикула. Када се то догоди, може бити паразитско.
Извори
- ^ „Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers”. Saunders, an imprint of Elsevier. 2007. Приступљено 23. 12. 2009.
- ^ „Cryoglobulinemia: Digital Gangrene, Hands, Rheumatology Image Bank”. Приступљено 9. 3. 2012.
- ^ а б в г д ђ е Lee, Keun; Song, Min; Jung, In; Lee, Yong; Park, Eun (2016). „Amputation of an ovarian mature cystic teratoma: a case report and a review of the literature”. World Journal of Surgical Oncology. 14 (1): 217. PMC 4989355
. PMID 27535361. doi:10.1186/s12957-016-0981-7.
- ^ Cryer, Sian. (јул 2016). „The use of manuka honey to facilitate the autoamputation of fingertip necrosis”. Wounds Journal: 66.
- ^ Kaushik, R; Stree, B. S.; Attri, A.K. (2002). „Spontaneous autoamputation of the foot in a case of diabetes, atherosclerosis and gangrene”. Journal of Indian Medical Association. 100 (9): 573—4. PMID 12455391.
- ^ Can, Emrah; Uslu, Sinan; Bulbul, Ali; Sever, Nihat; Tanik, Canan; Turkiye, K (август 2012). „Ovarian autoamputation in a neonate: case report”. Journal of Medical Sciences.
- ^ Behera, Biswanath; Gochhait Debasis; Thappa, Devinder, Mohan. (2017). „Psedoanihum and autoamputation associated with lamellar ichthyosis”. Indian Journal of Dermatology, Venereology and Leprology: 728.
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |