Пређи на садржај

Oznaka (metapodaci) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{hatnote|Not to be confused with Markup language or HTML element tags.}} thumb|right|250px|A [[tag cloud with terms related to Web 2…
(нема разлике)

Верзија на датум 19. јун 2014. у 00:22

Not to be confused with Markup language or HTML element tags.
A tag cloud with terms related to Web 2.0

У [системима], tag je нехијерархијска kључна реч или израз додељена парчету информације (као што је Интернет букмарк, дигитална слика, или computer file). Ова врста metadata помаже описивању ставке и дозвољава јој да буде нађена претрагом. Тагови су генерално изабрани неформално и лично од стране креатора ставке или његовог посматрача, у зависности од система.

Таговање је популаризовано од стране веб-сајтова повезаних са Web 2.0 и представља битну одлику многих Web 2.0 сервиса. Сада је такође део неки десктоп софтвера.

Историја

Етикетирање и таговање се спроводи за обављање функција као што су помагање у класификацији, обележавању власништва, истичући границе, и указује на online identity.Они могу бити у форми речи, слика, или других идентификационих марки. Аналоган пример ознака у физичком свету је музеј за означавање објеката. У организацији информација и објеката, коришћење текстуалних кључних речи као део идентификације и класификације дуго претходи рачунарима. Било како било, претрага заснована на рачунарима је направила од кључних речи брз начин претраге записа.

Онлајн и Интернет базе података и рани вебсајтови користио их је као начин за издаваче да помогну корисницима да пронађу садржај. у 2003, social bookmarking вебсајт Delicious је обезбедио начин својим корисницима да додају "тагове" њиховим букмарковима (као начин да им помогне да их нађу касније); Delicious је такође обезбедио приступачан преглед букмаркова свих корисника са одређеним тагом.[1] Flickr је дозволио својим корисницима да додају своје текстуалне тагове за свако од својих слика, конструишући флексибилан и лак мета-податак који је учинио слике лаким за претрагу.[2] Успех Flickr-а и утицај Delicious-а је популаризовао концепт,[3] и друге social software веб-сајтове – као што су YouTube, Technorati, и Last.fm – такође имплементирано означавање.Друге традиционалне и веб апликације су заједно креирале концепт као што је "Labels" у Gmail и могућност додавања и измењивања ознака у iTunes или Winamp.

Означавање је стекло широку популарност захваљујући расту друштвеног умрежавања, дељењу фотографија и чувању веб-сајтова. Ови сајтови омогућавају корисницима да креирају и управљају етикетама (или “ознакама”) које врше категоризацију садржаја користећи једноставне кључне речи. Употреба кључних речи као део идентификације и класификације система претходи рашунарима. У раним данима веба мета ознаке су биле коришћене од стране дизајнера веб-страница како би рекли претраживачима о чему је била страница. Данашње означавање узима концепт мета кључних речи и користи га. Корисници додају ознаке. Ознаке су јасно видљиве, и саме представљају линкове на друге ставке које деле ту одговарајућу ознаку.

Knowledge tags су продужетак keyword ознака. Они су прво коришћени од стране Jumper 2.0, an open source Web 2.0 софтверске платформе објављене од стране Jumperper Networks-а 29. септембра 2008.[4] Jumper 2.0 је био први collaborative search engine платформа која је користила метод проширеног означавања за knowledge capture.

Веб-сајтови који садрже ознаке често приказују колекцију ознака као tag clouds. Корисничка ознака је корисна како самим корисницима тако и већој заједници корисника веб-сајтова.

Ознаке могу припадати "bottom-up" tипу класификације, у поређењу са hierarchies, који су "top-down". У традиционалном хиерархијском систему(taxonomy), дизајнер поставља одређен број термина који се користе за класификацију, а постоји само један исправан начин да се класификује свака ставка.У систему обележавања постоји неограничен број начина да се класификује ставка и не постоји "погрешан" начин. Уместо да припада само једној категорији, ставка може имати неколико различитих ознака. Неки истраживачи и апликације су експериментисали комбиновањем структурне хиерархије и "flat" означавањем како би помогли проналажењу информација.[5]

Примери

Унутар Блога

Многи blog системи дозвољавају ауторима да додају слободне форме ознака на посту, заједно са (или уместо) постављања поста у категорије. На пример, пост може да прикаже да је означен са бејзбол и карте. Свака од ових ознака је обично web link који води до индексне странице која приказује све постове повезане са том ознаком. Блог може имати бочну траку са свим ознакама на том блогу, где свака ознака води на индексну страницу. Како би реквалификовали пост аутор измењује његову листу ознака. Све везе између постова се аутоматски прате и ажурирају од стране блог-софтвера; нема потребе за реалоцирањем странице са сложеном хиерархијом категорија.

За догађај

Званична ознака је кључна реч усвојена од стране догађаја и конференција за учеснике, који је користе у својим веб објављивањима, као што су уноси на блог, слике догађаја и странице презентације. Претраживачи могу да их индексирају и од њих направе релевантне материјале везане за догађај који је претражив на униформан начин. У том случају, ознака је део controlled vocabulary.

У истраживању

Истраживач може радити са великом колекцијом ставки (нпр. цитатима из штампе, библиографија, слике) у дигиталном облику in digital form. Ако он/она пожели да повеже сваку ставку са малим бројем тема (нпр. са поглављима књиге, или под-темама неког предмета), онда групе ознака за ове теме могу бити додате свакој ставци у већој колекцији. На овај начин, слободна форма classification дозвољава аутору да управља оним што би иначе било гломазна количина информација. Комерцијално, као и неке бесплатне апликације за рачунар које могу да обаве ово.

Специјални типови

Троструке ознаке

Види још: Microformat

Трострука ознака tag или машинска ознака користи специјалну syntax да дефинише екстра semantic информације о ознаци, чинећи је лакшом или значајнијом за интерпретацију од стране компјутерског програма. Троструке ознаке обухватају три дела: a namespace, a predicate, и вредност. Нпр. "geo:long=50.123456" јеознака за географску longitude координате чија је вредност 50.123456. Ова трострука структура је слична Resource Description Framework моделу за информацију.

Трострострука ознака је прво осмишљена за geolicious[6] У Новембру 2004, to map Delicious bookmarks, и стекла је шире прихватање након њеног усвајања од стране Mappr и GeoBloggers-а[7] за мапирање Flickr фотографија. У Јануару 2007, Aaron Straup Cope у Flickr увео је израз Машинска ознака као алтернативно име та троструку ознаку, додајући нека питања и одговоре намерно, синтакса, и употреба.[8]

Специјализовани мета-податак за географску идентификацију познату као geotagging; машинске ознаке су такође коришћене за друге намене,као што је идентификација слика сликаних на одређеном догађају или именовање врста користећи binomial nomenclature.[9]

Хешгат

Главни чланак: Hashtag

Knowledge tags

A knowledge tag is a type of meta-information that describes or defines some aspect of an information resource (such as a document, digital image, relational table, or web page). Knowledge tags are more than traditional non-hierarchical keywords or terms. They are a type of metadata that captures knowledge in the form of descriptions, categorizations, classifications, semantics, comments, notes, annotations, hyperdata, hyperlinks, or references that are collected in tag profiles. These tag profiles reference an information resource that resides in a distributed, and often heterogeneous, storage repository. Knowledge tags are a knowledge management discipline that leverages Enterprise 2.0 methodologies for users to capture insights, expertise, attributes, dependencies, or relationships associated with a data resource. It generally allows greater flexibility than other knowledge management classification systems.

Capturing knowledge in tags takes many different forms, there is factual knowledge (that found in books and data), conceptual knowledge (found in perspectives and concepts), expectational knowledge (needed to make judgments and hypothesis), and methodological knowledge (derived from reasoning and strategies).[10] These forms of knowledge often exist outside the data itself and are derived from personal experience, insight, or expertise.

Knowledge tags, in fact, manifest themselves in any number of ways – conceptual knowledge tags describe procedures, lessons learned, and facts that are related to the information resource. Tacit knowledge tags, manifests itself through skills, habits or learning by doing and represent experience or organizational intelligence. Anecdotal knowledge, is a memory of a particular case or event that may not surface without context.[11]

Knowledge can best be defined as information possessed in the mind of an individual: it is personalized or subjective information related to facts, procedures, concepts, interpretations, ideas, observations and judgments (which may or may not be unique, useful, accurate, or structurable). Knowledge tags are considered an expansion of the information itself that adds additional value, context, and meaning to the information.[12] Knowledge tags are valuable for preserving organizational intelligence that is often lost due to turn-over, for sharing knowledge stored in the minds of individuals that is typically isolated and unharnessed by the organization, and for connecting knowledge that is often lost or disconnected from an information resource.[13]

Advantages and disadvantages

Шаблон:Procon

In a typical tagging system, there is no explicit information about the meaning or semantics of each tag, and a user can apply new tags to an item as easily as applying older tags. Hierarchical classification systems can be slow to change, and are rooted in the culture and era that created them.[14] The flexibility of tagging allows users to classify their collections of items in the ways that they find useful, but the personalized variety of terms can present challenges when searching and browsing.

When users can freely choose tags (creating a folksonomy, as opposed to selecting terms from a controlled vocabulary), the resulting metadata can include homonyms (the same tags used with different meanings) and synonyms (multiple tags for the same concept), which may lead to inappropriate connections between items and inefficient searches for information about a subject.[15] For example, the tag "orange" may refer to the fruit or the color, and items related to a version of the Linux kernel may be tagged "Linux", "kernel", "Penguin", "software", or a variety of other terms. Users can also choose tags that are different inflections of words (such as singular and plural),[16] which can contribute to navigation difficulties if the system does not include stemming of tags when searching or browsing. Larger-scale folksonomies address some of the problems of tagging, in that users of tagging systems tend to notice the current use of "tag terms" within these systems, and thus use existing tags in order to easily form connections to related items. In this way, folksonomies collectively develop a partial set of tagging conventions.

Complex system dynamics

Despite the apparent lack of control, research has shown that a simple form of shared vocabularies emerges in social bookmarking systems. Collaborative tagging exhibits a form of complex systems dynamics,[17] (or self organizing dynamics). Thus, even if no central controlled vocabulary constrains the actions of individual users, the distribution of tags that describe different resources (e.g., websites) converges over time to stable power law distributions.[17] Once such stable distributions form, simple vocabularies can be extracted by examining the correlations that form between different tags. This informal collaborative system of tag creation and management has been called a folksonomy.

Spamming

Tagging systems open to the public are also open to tag spam, in which people apply an excessive number of tags or unrelated tags to an item (such as a YouTube video) in order to attract viewers. This abuse can be mitigated using human or statistical identification of spam items.[18] The number of tags allowed may also be limited to reduce spam.

Syntax

Some tagging systems provide a single text box to enter tags, so to be able to tokenize the string, a separator must be used. Two popular separators are the space character and the comma. To enable the use of separators in the tags, a system may allow for higher-level separators (such as quotation marks) or escape characters. Systems can avoid the use of separators by allowing only one tag to be added to each input widget at a time, although this makes adding multiple tags more time-consuming.

A syntax for use within HTML is to use the rel-tag microformat which uses the rel attribute with value "tag" (i.e., rel="tag") to indicate that the linked-to page acts as a tag for the current context.[19]

See also

{{{слика}}} {{{коментар}}}
{{{име топа}}}
Главне карактеристике
Калибар {{{калибар}}} mm
Дужина цеви {{{дужина цеви}}} m
Тежина {{{тежина}}} kg
Елевација {{{елевација}}}
Траверса {{{траверса}}}°
Тип пројектила {{{тип пројектила}}}
Почетна брзина пројектила {{{почетна брзина пројектила}}}
Максималан домет {{{домет}}}
Пробојна моћ {{{пробојна моћ}}}

Шаблон:Middle

Шаблон:Bottom

others

References

  1. ^ Screenshot of tags on del.icio.us in 2004 and Screenshot of a tag page on del.icio.us, also in 2004, both published by Joshua Schachter on July 9, 2007.
  2. ^ "An Interview with Flickr's Eric Costello" by Jesse James Garrett, published on August 4, 2005. Quote: "Tags were not in the initial version of Flickr. Stewart Butterfield...liked the way they worked on del.icio.us, the social bookmarking application. We added very simple tagging functionality, so you could tag your photos, and then look at all your photos with a particular tag, or any one person’s photos with a particular tag."
  3. ^ An example is "Folksonomies - Cooperative Classification and Communication Through Shared Metadata" by Adam Mathes, December 2004. It focuses on tagging in Delicious and Flickr.
  4. ^ NEWS-Jumper_Networks_Releases_Jumper_2.0_Platform.pdf Jumper Networks Press Release for Jumper 2.0 Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF), Jumper Networks, Inc., 29. 9. 2008 
  5. ^ Tag Hierarchies, research notes by Paul Heymann.
  6. ^ geo.lici.us : geotagging hosted services by Mikel Maron, November 5, 2004.
  7. ^ Advanced Tagging and TripleTags by Reverend Dan Catt, Geobloggers, January 11, 2006.
  8. ^ Machine tags, a post by Aaron Straup Cope in the Flickr API group, January 24, 2007.
  9. ^ Encyclopedia of Life use of machine tag, The Encyclopedia of Life project rules including the required use of a taxonomy machine tag, September 19, 2009.
  10. ^ Wiig, K. M. (1997), „Knowledge Management: An Introduction and Perspective”, Journal of Knowledge Management, 1 (1): 6—14, doi:10.1108/13673279710800682 
  11. ^ Getting, Brian (2007), What Are “Tags” And What Is “Tagging?, Practical eCommerce 
  12. ^ Cambria, Erik and Hussain, Amir (2012), „Sentic album: Content-, concept-, and context-based online personal photo management system”, Cognitive Computation, 4 (4): 477—496, doi:10.1007/s12559-012-9145-4 
  13. ^ Alavi, Maryam; Leidner (1999), „Knowledge Management Systems: Issues, Challenges, and Benefits” (PDF), Communications of the Association for Information Systems, 1 (7) 
  14. ^ Smith, Gene (2008). Tagging: People-Powered Metadata for the Social Web. Berkeley, CA: New Riders. ISBN 0-321-52917-0
  15. ^ Golder, Scott A. Huberman, Bernardo A. (2005). "The Structure of Collaborative Tagging Systems." Information Dynamics Lab, HP Labs. Visited November 24, 2005.
  16. ^ Singular vs. plural tags in a tag-based categorization system by Keith Devens, December 24, 2004.
  17. ^ а б Harry Halpin, Valentin Robu, Hana Shepherd The Complex Dynamics of Collaborative Tagging, Proceedings of the 16th International Conference on the World Wide Web (WWW'07), Banff, Canada, pp. 211-220, ACM Press, 2007. Downloadable on the conference's website
  18. ^ Tag Spam, research notes by Paul Heymann.
  19. ^ rel tag microformat specification, Microformats Wiki, January 10, 2005.
General

External links

Шаблон:Web syndication

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oznaka_(metapodaci)&oldid=9864040”