Историја филма (област)
Историја филма је област која изучава прошлост кинематографије као јединствен и законит процес и поред његове огромне разноврсности и противречности.
Историчари филма бележе:
- значајне личности,
- појаве,
- правце,
- опредељења и достигнућа
у току развитка филма уопште и у одређеним националним кинематографијама.
Сходно томе, постоје:
- Историја светског филма и
- Националне историје филма појединих кинематографија (земаља)[1]
Због велике количине и масовновног комерцијализовања филмске производње, историја филма бави се само оним кинематографским делима одређеног уметничког нивоа, и само оним филмским ствараоцима који својим талентом и замислима представљају истинску вредност и на тај начин доприносе уметничком уздизању филма.[1]
Постоје различите историје филма. Ипак, најуобичајенија подела је на:
- историју немог филма[1] (ту спада и преисторија филма која подразумева све тежње, идеје, експерименте и изуме који су коначно резултирали открићем филма и које се дели на преднаучно и научно[2]) и
- историју звучног филма (ту спадају све касније пронађене и примењене технике које се користе за постизање што потпуније визуелно-аудитивне илузије у биоскопу).[1]
Филмска историја, у том смислу, прати и развој и достигнућа филмске технике и технологије.
Пошто филм, за разлику од позоришта, даје могућност конзумирања и много година након његовог стварања, пре свега захваљујући кинотекама, он истовремено пружа нова, савремена сагледавања из различитих перспектива наступајућих генерација, и на тај начин доноси нове процене већ процењених филмова, па се тако перманентно јављају и нове историје филма.[1]