Разговор:Брнча Немањић
Име[уреди извор]
Српски језик са простора јужне Србије (Рашка, Косово и југоисточна Србија...) у комбинацији са језиком Словена из вардарске Македоније (савремени Македонци словенског порекла, из БЈРМ), са све нагласцима тих локализама и са делом руских речи и нагласака, био је језик средњовековних Срба.
Сестра српских краљева, Немањић Драгутина и Милутина се највероватније звала Бранча. То је највероватније било скраћено од Бранка. Кад су њена браћа и српски краљеви, Драгутин и Милутин, носили српска имена, зашто не би могла и она? Уз то, српски надимци личних имена, нарочито у јужној Србији: Јован - Јовча, Стојан - Стојча или Сто(ј)ша, Милица - Милша итд., присутни су и данас...