Разговор:Готско-словенска династија
Није тачно да се не може ни нагађати о пореклу приче о доласку Готословена у Далмацију.
Тибор Живковић је указао да је главни извор за тај део приче Тома Архиђакон. --Полковник (разговор) 08:25, 12. фебруар 2017. (ЦЕТ)
Нека примедба[уреди извор]
Страница је све у свему одлична...
Једна мала примедба, ако се сетим још које, проширићу овај разговор.
Дукљански надбискуп је остроготског краља Тотилу, који је погинуо на Сицилији, ког у свом делу и помиње, помешао са далматинским царем Маркелином (454-468), саборцем Флавија Аеција, који је исто окончао на Сицилији, ког он ту зове далматским краљем, док ромејског цара Глицерија зове истранским царем... Тотилу је Дукљанин свакако грешком сврстао у словенске владаре...
Маркон Падрино (разговор) 02:06, 23. новембар 2021. (ЦЕТ)
Дело је неоспорно конфузно, пуно грешака, пропуста, контроверзи, пародија, сувишних уметака, бајковитих приказа догађаја, али свакако је боље да постоји, него да не постоји. Већи проблем од тога је недовољно добро и непотпуно разумевање и непотпуно и делимично неадекватно тумачење дела, незаинтересованост, немар и неспособност историчара у откривању истине о људима и догађајима из дела и о узроцима грешака, пропуста и контроверзи у делу, која је између редова и потпуном демистификовању дела.
Један од главних проблема овог дела је, што се у другим делима не помињу владари пре кнеза Радомира (Ратомирус), четворице рђавих неименованих кратковладајућих владара из Радомирове лозе, кнеза Славомира (Зсарамирус) и кнеза Дервана, а то не мора нужно значити да су фиктивни карактери. Пре Радомируса, словенски владари побројани код Дукљанина су били: Сенудслав, његова тројица синова: Брус, Тотила и Остроyллус, Остроyллусов син Сенудслав... Није тешко закључити да је Тотила грешком убачен, јер он је био остроготски краљ у Италији, а да је готскословенски владар на Балкану, Сенудслав, заправо имао синове: Бруса, Остројила и Сенудслава јуниора, савременике источноромејског цара Анастасија (491-518) и римских папа Геласија I (492-496) и Анастасије II (496-498)...
Свако ко је читао ово дело и озбиљно се бавио разобличавањем истог, претпостављам да је могао схватити да су готски владари који су освојили Панонију, заправо били: Валамир, Дитмир и Видимир, отац и стричеви Дитриха Великог Амалунга, остроготског краља (474-526) и да је писац њих тројицу помешао са синовима готскословенског краља Сенудслава. Краљ Истре био је Антемије, краљ Италије (467-472), у чијем краљевству је била и Истра, а краљ Далмације, Марцелин (454-468), (а потом сестрић му Јулије Непот (468-480)) које Дукљанин затим помиње, а њих двојица су заједно ратовала против готских народа: Франака, западних Гота, Вандала итд. Њима двојици је надбискуп Дукљанин приписао ратовање против Острогота из 473. год., којима су тада наводно владали Сенудслављеви синови, а заправо су отац и оба стрица Дитриха Великог и рекао да су од њих били поражени, а тада је Италијом владао Глицерије, који их је одбио, а Јулије Непот је владао Далмацијом. Антемије и Марцелин јесу поражени од Гота, али не од Острогота, већ од Вандала, и то 468. године, а Маркелин је убијен на Сицилији по поразу, а не остроготски краљ Тотила, по налогу Рицимера. Ове збрке око краљева Истре и Далмације и њихове борбе протих Гота су створиле прве заблуде у делу.
Први словенски владар из Геста регум Сцлаворум ког можемо сматрати историјски потврђеним је Ратомирус. Зашто, како? Дело Радомира зове - од детињства мрзитељем хришћана, тј. Ромеја - и вели да је његова власт била ратоборна у правцу њих, а како то дело тврди, остаје нам да је на власт дошао као дете од бар 5-6 год. и да је до његовог пунолетства владао регент и да је за владавине своје жестоко ратовао против Ромеја. Како знамо да су Словени највише и најчешће ратовали против Ромеја, али и Авара, у периоду 580-640 год., смештамо Радомирову владавину у период 584-616, јер он је највероватније био словенски владар Хатсон, тј. Раден, кратко од Радомир, док његов регент је морао бити словенски вођа и војсковођа Радгост (владао 584-597). Адам Бременски и др. извори о кнежевима Бодрићима и грофовима Мекленбурзима за мекленбуршког кнеза Радгоста Бодрића (владао 630-664) кажу да је био потомак и наследник Радгоста I, Фредебалда, Вишеслава I и II и да је био последњи вандалски (тако су лужичке Србе Немци звали вековима са значењем дивљаци, иако нису потомци Вандала) владар. Сигурно је био унук Радгоста (584-597), вероватно братанац Фредебалда, син Вишеслава I и брат Вишеслава II и да су сва четворица била четворица злих владара из Геста регум Сцлаворум, да су се сва четворица, заједно са Радгостом (630-664), по опсади Цариграда одселили у Немачку, следећи пример кнеза Дервана (616-636), који се одселио у Лужицу десетак година раније, што говори да се део Словена са Балкана одселио у Немачку, а не супротно. Словенски владар Сарамир (Славомир / Светомир) одговара личности и времену Порфирогенитовог непознатог, тј. неименованог архонта, који је без сумње био краљ Само (626-660), владар Бојке, а непознати кнез је био прадеда српског кнеза Вишеслава (750-780).
Јан Томаш Пешин (1630-1680) је написао дело Марс Моравицус (1677) и у њему каже да је краљ Само предак моравских владара: Светоша Моравца, Владука, Светополка, Хормидора (кнез Војномир, тј Гордомир), Мојмира (812-846), Растислава (846-870), Светополка (870-894), Славомира (870/71) и Светополка (894-907). Као потомке и наследнике словенског кнеза Сарамира (626-660), Дукљанин наводи: Светополка (660-672), Владислава (672-689), Борислава (Полислав) (689-703), Седеслава (Светислав) (703-730) и Седеслављеве синове Владимира (дукљански владар и предак Стефана Војислава (1018-1048)) и Разбијача војске (Војислав, не Вишеслав - прадеда српског кнеза Властимира). Ово све говори у прилог да је Сарамиров Самов син Светош Моравац био предак моравских, а син Владислав Владук предак српских владара и да је (највероватније) Само оснивач династија Властимировић (Немањић), Мојмиров и Војислављевић.
Маркон Падрино (разговор) 17:58, 23. новембар 2021. (ЦЕТ)
Могуће користан материјал (ово је друга тема, прву ћу допунити другим садржајем)[уреди извор]
Изучавајући српске и јужнословенске владаре старије од 12. столећа, из дела „Геста регум Сцлаворум“, „Де администрандо империо“, Јоакимовог летописа, Фредегарове хронике итд., дошао сам до следећих закључака...
Ставка 1) Убеђен сам да српски владари пре кнеза Властимира Војислављевића (822–853) су: - Сенудслав / Сенубалд / Столпосвјат / Светополк или Светислав (~480–~496), - Брус / Брис / Борис / Бо(ри)драг (~496–~530), - Остроил (~530–532), - Сенудслав / Сенулад / Свевлад или Светислав (532–544), - Силимир / Желимир (544–565), - Бладинус / Владан (565–584), - Ратимирум / Радомир / Хатсон (Раден) (584–616), - Четворица владара (616–626), - Непознати архонт / Зсарамир / Сатимир од лозе Радомирове / Само / Светомир (626–660), - Светополк, син Сарамиров (660–672), - Владислав (672–689), - Томислав / Полислав / Доброслав или Борислав ? (689–703), - Себеславус / Светислав (703–728), (ратовао против Авара и њиховог кана Алцека, Дукљанин грешком писао Угари и Атила) - Расбивоy / Разбивој / Име му је значења: Разбијање војске, Себеслављев син. / највероватније Војислав (Он и брат му Владимир се борили за власт, владао у 2-3 наврата и 750–780), - Владимир (Он и брат му - Разбијач војске - се борили за власт, владао у 2-3 наврата, скупа око 10 година), - Радослав, син Војислављев (780–800/812) - „Просегој“ / Предивој, син Радослављев (800/812–822), - Људовид Посавски (822), - Властимир, син Предивојев (822–852/853/854) - „Мутимир“ / Будимир, син Властимиров (853–891/892), - Прибислав, син Будимиров (892), - Петар, син Гојака Властимировог (892–918), - Павле, син Брана Будимировог (918–921), - Захарије, син Прибислава Будимировог (921–924/925/926), - Часлав, син Хранимира Строимировог (927–955), - Тихомир, син Стефана Будимировог (955–970/71), - Људомир или Љубомир, син Тихомира Стефановог (970/71–1006/07), - Тугомир / Тихомир (убио га Петар Дељан 1040.), син Људомиров (1006/07–1036), - Људовид, син Људомиров (1036 –1075 (после 1054.)) - Вукан, син Тихомира Људомировог (1075–1113), - Урош, син Марка Људовидовог (1113–1123 и 1127–1147), - Завида, син Вукана, деде Стефана Немање (1123–1127), - Урош Прибислав, син Уроша Марковог (1147–1152 и 1154–1162), - Деса (Десимир или Десислав) (1152–1154 и 1162–1165), - Тихомир, син Завиде Вукановог (1165/66), - Стефан Немања, син Завиде Вукановог (1166–1196) ...
Ставка 2) Сматрам да су словенски владари: Добрета (565–580), Радгост (584–597), Мужок (593), Пиригост (593–597), и четворица владара (611–626) били регенти услед малолетности тренутних владара. О кнезу Бодрић Радгосту (630–664) дела кажу да му је отац био Радгост први, највероватније Радгост (584–597), а претходници на власти, Радгост први и Фредебалд... Њих тројица, уз карантанског кнеза Валука (Вук) морају бити та четворица лоших владара. Сматрам да је словенски владар Хатсон искренута верзија словенског имена Раден и да је он био кнез Радомир из Геста регум, а да је словенска династија Бодрић потекла од кнеза Бориса (496–530) из Геста регум, (односно Бодрага) и да се град Бодрог из Војводине, који су Татари уништили 1243. године, звао по њему. Постоји страница о том граду, на хрватској википедији. По мени су Само, непознати архонт и кнез Сарамир једна иста особа. По мени су кнез Радгост Бодрић (~630–664), око 630., а пре њега кнез Дерван / Дражен (610–636), 20 година раније, са делом народа се одселили са Балкана у Лужицу и уопште у Немачку, а нипошто обрнуто...
Ставка 3) Владари Дукље или Зете, пре кнеза Стефана Војислава (1018–1048) су: - Владимир, син кнеза Себеслава и брат кнеза са значењем имена - Разбијање војске (740–760), - Каранимир / Хранимир, син Владимиров (760–770), - Тврдослав, син Хранимиров (770–774), - Островој, стриц Тврдослављев (774–797), - Толимир / Хтеломир, син Островојев (797–807), - Прибислав, син Хтеломиров (807–812), - Цепемир / Чедомир, син Хтеломиров (812–837), - Светозар, син Чедомиров (837–843), - Радослав, син Прибислављев (843–852) - Сеислав / Седеслав, син Радослављев (852–864), - Предислав, син Радослављев (864–879), - Предимир, син Предислављев (879–910), - Домаслава / Доброслава, супруга Предимира Предислављевог (910–930), - Тешимир / Десимир, син Предимира I и Доброславе (917–947), - Предимир II, син Десимиров (947–970/71), - Хвалимир (или Чедомир), син Предимира II (970/71–971/72), - (D)Легет(лавус) / Драгослав, син Предимира II (971/72–976), - Свевлад, син Предимира II (976–980), - Хвалимир, син Десимиров (980–990), - Петар Предислав, син Хвалимира Десимировог (990–1007/1008), - Јован Владимир, син Петра Предимира (1007/08–1016), - Драгомир, син Хвалимиров (1016–1018), - Стефан Војислав, син Драгомиров (1018–1048), - Гојислав, син Војислављев (1048–1051) ...
Ставка 4) Дукљански кнез Сеислав / Седеслав (852–864) је највероватније после своје владавине Дукљом, постао владар Далмације, највероватније уз помоћ свог брата Предислава (864–879) и српског кнеза Будимира (853–892). Њега Хрвати зову Здеславом. Далматинског кнеза Бранимира (879–892), Здеслављевог наследника на власти, писац дела Геста регум је заменио српским кнезом Тихомиром, наследником српског кнеза Часлава (927–955), а Часлава са Седеславом. Часлав и Тихомир су живели 50 година после Сеислава и Бранимира...
Ставка 5) Чех Јан Томаш Пешин (1630–1680) је саставио дело - Марс моравицус, у ком је писао о историји словачке државе - Моравске, којом је владала династија кнеза Растислава (846–870). Од моравских владара записао је: Сама (626–660), Светоша Моравца, Владука, Светополка Светана, Хормидора, Миомира (812–846), Растислава (846–870) итд. Геста регум помиње као владаре јужнословенске државе у 7. и 8. веку: Светомира, Светополка, Владислава, Борислава, Светислава, Разбивоја и Владимира, стога долазимо до тога да је Само – Светомир, Светош Моравац – Светополк, Владук – Владислав, да су Борислав, Светислав, Разбивој и Владимир Владислављеви потомци, а да су Светополк II Светан, Хормидор, Миомир и Миомирови наследници, потомци Светополка I или Светоша. Хормидор (Гордомир ?) је највероватније словенски вођа Војномир (~790–~810), отац Људовида Посавског, око ког се Хрвати и Словенци споре, око тога чији је био кнез, карантански или посавски. Укратко, српска династија Властимировић и моравска династија Момиров су истог порекла. Моравски кнез Момир (812–846) је имао браћу: Светомира, Босо-хостиуса (Божегост) и Људовида Посавског. Светомир је имао синове: кнеза Растислава (846–870) и Богослава, оца кнеза Светополка (870–894). Људовид Посавац је имао Прибину, а Прибина је имао Коцеља (Горчило ?).
Сви који су читали Геста регум би требали схватити да су то дело саставили западни Ромеји, римокатолици и да зато у делу нема српских владара почев од кнеза Војислава закључно са кнезом Чаславом, јер они су подржавали црногорске владаре из лозе зетског краља Михаила (1051–1081), у намери да буду јужнословенски владари, у нади да ће та једна словенска држава бити католичка... То дело мора да је саставио дукљански бискуп Григор Кризогон (1172–1196), а преписао надбискуп Михаил (1282-1298) или Руђер (1298–1301)...