Разговор:Кувас/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Катастрофа!! видио сам да има пун * оваквих чланака, скоро без икакве информације!!--Давид 12:07, 21. јун 2006. (ЦЕСТ)----Лáсзлó (талк) 18:54, 19. август 2009. (ЦЕСТ)

Ово и није тако лоше. Имамо и гомилу чланака типа Џакарта је главни град индонезије. (погледај дотични чланак пре него што је проглашен за сређивање недеље) --Јованвб 13:25, 21. јун 2006. (ЦЕСТ)

---

ПОРЕКЛО I ФОРМИРАЊЕ

Изражено чврста, таласаста и бела длака,крупног тела,симпатична спољашњост.Изражава снагу и племенитост. Да то је * КУВАС * Његова улога пратиоца,исказана храброст и поверење према људима је скренула пажњу на себе.Писмени записи о кувасу су ретки али не и безначајни. Добијао је разна имена као вучјак,кавач,кућни сељачки пас,равноглави комондор...Мешавина имена трајала је све до појаве великог љубитеља ових паса Раитсисе-а,који је закључио да је кувас једино исправно и одговарајуће за ове псе.Тако се 1660. године ови пси спомињу под овим именом.Касније 1801. године један други љубитељ ове расе ,Фелди,описује ове псе под именом кувас. Средином првог миленијума,времену у којем се и претпоставља да је настао овај пас,дошло је до мешања многих култура. Дошло је до покрета народа из Азије ка Европи,од истока ка западу.Татари,Хуни,Словени,Турци и многи други, собом су водили и своје верне пратиоце.Аутохтоне животиње, исказане у многим приликама.Свака скупина тих паса је делимично носила и одредјене карактеристике ,препознатљиве црте, народа којем су они и припадали. Турци су своје војнике чуваре, називали кавас.Претпоставља се да су Хуни највише допринели распрострањењу ових паса по ново освојеним територијама. Прави процват доживели су много касније ,средином другог миленијума,на двору краља Матејаша *1458 – 1490*.Кориштен је у лову на крупну дивљач,дивљу свињу,као и верни заштитар својих власника и њихових имања.Колико је био цењен говори податак да је често поклањан као раритет. Нешто касније приликом Турских надирања на Европске просторе, долазило је до мешања Турских паса са псима који су се већ населили и са псима који су се затекли на овим просторима.Упркос многобројним укрштањима кувас је успео да задржи основна својства расе.Поред куваса можемо да наведемо много пасмина која су имала сличан развојни пут а то су – словачки чувач,подхалански овчар,акбаш,карабаш,пиринејски овчар,маремански овчарски пас, као и широка лепеза Балканских пастирских паса на челу са српским пастирским псом и надалеко познатим шарпланинцом.

У П О Т Р Е Б А

Освајао се простор, често нетакнут од стране људи, али се човек у неизвесним временима поверио највернијем пријатељу – псу. Кувас је знао да искористи своју шансу.Кувас је знао да заштити храниоца и његову целокупну имовину.Сачувао је стоку од грабљиваца и других непријатеља.Појавио се и први интерес да се људи озбиљније позабаве овим псом и издвоје га из хорди сличних паса.Управо генетска склоност ка белој боји довели су овог пса до контролисаног узгоја и бриге о њему.У борбама на живот и смрт које су често водјене човек је имао могућност да му помогне, односно да га разликује од звери. Његова боја је само успутна особина коју је човек заволео.Он је превасходно морао бити агресиван,храбар и снажан пас.Морао је имати изванредан слух и јух.Исхрана ових паса се углавном састојала од млечних производа и меса.Уз начин живота ,оваква врста исхране је и сасвим логична. Интересантан је I податак о начину исхране младих паса.Имали су обичај да храну - комаде меса,стављају изван домашаја младог пса,издигнутог од тла.Тако су пси били приморани скачу,да вуку,да се уздижу на задње ноге,да гризу плен односно храну,како би на крају уживали.Све је то доприносило да се младји пси правилно развијају како у физичком смислу тако и у погледу истрајности и упорности.На тај начин пси су били научени да задатак извршавају до краја I без колебања.Куваси нису били гоничи стоке него искључиво чувари.То указује на снагу коју овај пас поседује и говори о томе да он са великом сигурношћу може победити сваког непријатеља.У борбама са вуковима обично иду у пару. Служе се триковима, обично оставе стадо и издвајају једног по једног вука из чопора и док један кувас подмеће свој врат, покривен са дугом длаком, други кувас хвата вука за горњи део вратног пршљена и ломи га, и тако редом док не савладају непријатеља.

Средином 19.века дошло је до промена у људском друштву,до промена у начину живота.Велике миграције су завршене,номадско сточарство је замирало.Људи су остајали у сталним насеобинама,осећали су се сигурнијим.Нестајала је и основна улога куваса,коју је имао до тада.Лагано је губио широка пространства којима је владао али је зато све више освајао насеобине, као незаменљив чувар.Живот ових паса постао је сигурнији и мирнији али је истовремено довео до назадовања у развоју овог пса као расе у целини.Слабо и недовољно кретање,лоши услови држања и неконтролисана парења су основни узроци који су довели до тога.Овакво стање је потрајало све до почетка 20. века. У крајевима где је сточарство одржано у доброј мери, кувас је остао незаменљив као сарадник и чист као раса. Био је то ипак добар пас.Његова појава,висина и сигуран глас уливали су страхопоштовање. То је пас који не трчи узалуд,не троши снагу онда када то није потребно,пас који зна шта припада кући и његовом власнику.

САВРЕМЕНИ УЗГОЈ

Почетком двадесетог века појавио се интерес код љубитеља паса око поновног узгоја односно озбиљнијег бављења овом расом.

Циљ је био дефинитивно одредјивање расе и стварања новог стандарда.За покренуту акцију, заинтересовали су се и одгајивачи из других држава.У самој Мадјарској организована су читава села,како би водили рачуна о узгоју куваса. Резултат ове акције је кувас, каквом су тежили.Тридесетих година, појавили су се примерци у својој пуној снази и лепоти.Таквог пса су пожелели многи одгајивачи широм Европе.Немачка је била земља у коју је извежен највећи број паса Истовремено Немачка је била и прва земља у којој је основано Друштво љубитеља куваса које и данас ради са великим успехом.Након те оснивачке 1922.године,и после добрих резултета овог и њему сличних друштава,повећало се интересовање за ову расу,чије се бивствовање проширило и на друге земље Свајцарску,Холандију,Белгију ,Шведску... Узгој куваса кренуо је узлазном линијом. Медјутим ратни вихори су уништили све оно што је до тада учињено.Најхрабрије,најснажније,најлепше војници су уништавали из страха.Осећали су страхопоштавање,које је кувас уливао, на жалост чак и онда, када овај изванредан пас чувар ,није одавао знаке живота.Није тешко препознати велику сличност измедју људи и паса,то исконско пријатељство измедју човека и пса. Рат је прошао али је требало двадесет следећих година,двадест година мукотрпног рада да би се дошло на онај ниво који је био непосредно пред Други светски рат.Ти пси чине основу онога што ми данас поседујемо и узгајамо широм света.

УКРШТАЊЕ КОМОНДОРА I КУВАСА

Ова тематика заслужује посебну пажњу.Неки извори говоре да су кувас и комондор,настали од заједничког претка. Други подаци казују да су ова два пса имала различит пут развоја независан један од другога. Постоје и подаци који говоре да су људи куваса и комондора укрштали медјусобно као и то, да је кувас настао укрштањем комондора и локалних недефинисаних паса.Раније у тексту је напоменуто да у удаљенијим крајевима,издвојеним сељачким имањима,салашима кувас задржао све одлике чисте расе.Ово све говори да је случајном изолацијом показано да ове две расе имају различите линије порекла. Добијени су пси пси са расним одликама што је представљало одличну подлогу за даљи рад и узгој куваса.

СТАНДАРДИЗАЦИЈА

Многима је постало јасно да се узгајање паса не може препустити случају, што је довело до стандардизације ове расе. Отворене су прве књиге родовника. Први озбиљнији описи куваса објављени су 1905. , затим 1909. године.Неколико година касније,тачније 1915. поново је прерадјен да би за то доба 1921. добио свој коначан облик.На основу тих описа ,добијен стандард на основу којег се узгој куваса могао кретати у правом смеру. Коначно 1935. Мадјар Абоњи Милер даје строго дефинисан опис,кога у даљем периоду придржавали.

                    STANDARD KUVASA

ОПИС I ОПШТИ УТИСАК

Кувас је велики пас,са допадљивим спољашњим изгледом.Одише снагом и храброшћу.Делови тела су сразмерни,складни.Није јако издужен нити набијен.Његова изразито јака мускулатура одаје спремност за борбу.Костур тела је јак и развијен али не и груб.Има суву главу.Бадемасте очи одају велику топлину,разумљивост и верност.Грудни кош дубок али не превише широк, правилне конструкције.У ставу мировања ледја су равна.Управо таква ледја одају издржљивост и говоре о кондицији пса.Труп се мало разликује од квадрата.Глава му је добро развијена.Поседује добро зубало које говори о његовој прошлости.Боја крзна је бела или боја слонове кости.Крзно је таласасто типично кувас крзно.Кожа има тамну пигментацију.Глас је дубок. Брзо учи.Погодан је нарочито за дресуру чуварских,пастирских и одбрамбених послова.Веран,умиљат али веома неповерљив према непознатим особама.Реагује изненада, оштро и због тога му је напад врло опасан.Не воли оштре покрете и ометања са стране,нарочито када једе. Кувас је пас који воли да доминира средином у којој борави.То је пас који поседује одредјену самоиницијативу,пас који *захтева *да сам одлучи шта је добро а шта лоше по његовог господара.Кувас је привидно незаинтересован али увек на опрезу и увек у видокругу господара,спреман да реагује у сваком тренутку. Женка куваса је нешто ситнија и нежнија.Пожртвована мајка,која је у стању да одгоји, често, многобројна легла.Мирнија и послушнија од мужјака који је понекад склон излетима.Сваки простор намењен кувасима чини се малим. Кувас је пас који тражи сигурног човека за господара,човека смирених мисли,чврстих руку и стабилног карактера.

ДЕЛОВИ ТЕЛА Цео изглед је леп и допадљив али најлепши део је глава.Због своје лепоте кувас је био тражен од многих лубитеља паса, из свих земаља света .Потражња је понекад достизала такве размере, да је претила опасност да у његовој матичној земљи остану без добрих приплодних паса. Глава куваса треба да је правилна,сиромашна мишићима у образу значи сува.Кувас је пунокрван пас.Поседује јаку крв.Приликом укрштања са псима других раса овај пас је увек доминантан.Поједини одгајивачи као узрок његове велике оштрине и борбености,управо наводе јаку и здраву крв. Његов организам је веома чврст.Под тим се подразумева чврстина мишића,удова,костију и затегнутост коже.Споменуту чврстину пса, потребно је одржавати.Слабо одржавање и превише форсирање доводи до несигурности код пса.Ако је чврстина тела лоша,онда се за грешку узимају и они делови тела који не би били узети у обзир да је пас у доброј кондицији.На изложбе паса треба водити само псе који имају добру лил приближно добру кондицију.

ГЛАВА

Лобања је издужена али не превише широка,нити толико дугачка као код хртоликих паса. Глава куваса се према њушци благо сужава али не толико да би добио шпицасти облик.Горњи део је широк и образује највишу тачку главе и тела.Чело је дугачко,благо укошено и заобљено.На средини чела има изражен набор,обрве су средње развијене.Глава се од печурке носа лагано шири према очима.

Горњи део главе благо заобљен и спаја се са челом,једноставно се прелива у чело.Горњи део њушке је раван и правилан. Очи су бадемасте и тамно браон боје.Трепавице су густо затворене.Такве очи одају огромну верност.Образи су дубоки и

мишићави.Печурка носа је широка.Ноздрве су лабаве и отворене.Зуби су јаки ,добро развијени и правилни.Маказасто зубало код куваса је веома важно јер му они дају сигурност при угризу.Усне су чврсте и затегнуте и лепо налажу на зубало.Усне у углу зубала су рецкаве.Уши које почињу из горњег дела падају низ главу.Ушна шкољка је у облику тупог слова V.Прва горња трећина

увета је нешто одвојена од главе док се преостали део сасвим прислања уз главу.Треба напоменути да ,кувас,уши никад не подиже.

ВРАТ

Врат је средње дугачак.Можда би се пре могло рећи чак и да је кратак.Јако мишићав с правом линијом.Богато крзно на врату даје утисак да је врат много него што он то заиста и јесте.Врат и глава са хоризонталном линијом затварају угао од 25 – 30 степени.Потиљак је кратак и широк тако да глава чврсто належе на врат.Врат опет неприметно прелази у рамени део.Изузетно је важно за куваса да има изражено мишићав врат јер тиме одаје јаког и чврстог пса.Груди су затегнуте и без набора.

ТЕЛО Кичма која се нормално протеже кроз труп тела,је веома битна за овог пса.Од чврстине и истренираности пса зависи колико ће пас бити способан за обављање авжних и тешких задатака.. Има дубок и не превише ширпок грудни кош који заједно са главом највише плени и привлачи пажњу код овог псса.Плућа и срце су јако развијени.Због тога грудни кош није раван него је на средини испупчен

СТОМАК

Стомак је у задњем делу увучен ,тако да грудни кош још више долази до изражаја.Реп је ниско усађен.Делује као продужетак задњице.Реп који досеже до скочног зглоба, има обичај да се на самом врху репа, мало уврне.Сваки други положај репа је неправилан,сем кад је радостан или у стању позорности,када га подиже али не преко леђне линије.

ПРЕДЊИ УДОВИ Предње ноге представљају стубове за труп.Оне равно стоје и чине добар ослонац трупа.Дубок грудни кош даје могућност чврстом али покретљивом леђном делу да лепо налегне.Леђа морају бити равна, не смеју бити улегнута односно не смеју бити надграђена,што значи да задњи део леђа не сме бити виши од предњега.Када пас задовољи наведене критеријуме значи да је став предњих ногу правилан.

ЗАДЊИ УДОВИ

Бутине задњих ногу су богато мишићаве а крста су широка и сува.Став задњих ногу је правилан и широк.Шапе су чврсто затворене и округле.Између прстију има мало длаке и нешто је оштрија..Као код већине великих паса, обавезан је или бар пожељан преглед кукова ради Дисплазије кукова.Ово се догађа због слабе селекције паса поводећи се сажаљењем,лепотом и често финансијским интересом.Недовољно кретање паса, доводи такође до појаве проблематичних ставова и неправилне леђне линије.Кувас дневно треба да претрчи неколико километара,када је у доброј кондицији у стању је да без проблема пређе и до 20 километара.

КОЖА

Боја коже код куваса је браон сива.Садржи доста тамнбих пигмената.Та пигментација се посебно огледа у печурци носа,на ободима уста и носа.Пожељни је да су и непца код пса исто тако тамна али уколико нису ,не узима се за велику грешку ако су и шарена.Здрав језик је светло црвене боје.Кожа испод крзна треба да буде исто браон сиве боје, што се лепо види у пределима са мање длаке –предео стомака.

НОКТИ

Боја ноктију је сиво или црна.Пигментација мора бити браон сива али се појављују и светлије боје.Пожељнија је ипак тамнија боја.

КРЗНО

Главу,уши,шапе покрива кратко,густо,равно и глатко крзно.Предњи део ногу као и део испод бутине покрива исто тако кратко односно нешто дуже крзно.Труп, бутине и реп покрива крзно дужине од 5 цм до 15 цм.Крзно код куваса је благо таласасто или нешто јаче али није пожељно чисто равно или превише коврџаво.Длаке на овом делу крзна су мекане на додир.Испод горњих длака налази се нешто оштрије крзно које штити тело од атмосферских прилика. Крзно на врату је у очитом контрасдту од крзна на глави.Врат је изразито богат са длаком тако да помало подсећа на лављу гриву.Овај облик крзна продужава се и на грудни кош,тако да оно заокружује једну целину и одаје једну прелепу слику.

На задњем делу предњих и задњих ногу појављују се заперци.Када је пас добро одлакан онда изгледа као да има заставице.Богат са крзном је и задњи део бутине чија је дужина преко 7 цм.Оно што је поред главе и груди најлепше је и богато китњасти реп,чије су длаке дугачке и до 12 цм.Крзно није тешко одржавати .Прљавштина која долази у додир с крзном, не задржава се.Потребно је пса само с времена на врема очеткати и крзно ће увек бити задовољавајуће чисто и бело.Овог пса није препоручљиво купати,поготово са разним препаратима. Боја крзна код куваса је бела или боја слонове кости.У старим односно првим издатим родовницима,наилазимо чак на податке о псима са нешто тамнијом бојом. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Хелфи (разговор • доприноси)