Абул-Хасан Али ибн Јахја ибн Менсур Мунеџим
Абул-Хасан Али ибн Јахја ибн Менсур Мунеџим рођен је 816., а преминуо 888. године у Самари.
Абул-Хасан је најстарији син Јахје ибн Менсура. Он је, на захтев Фатха ибн Хакана, првог саветника абасидског калифа Мутевекила, основао научно-едукативни комплекс који су називали Ризницом мудрости (Хазана ал-хикма).
Његову целовиту научну традицију наставили су његови синови Абу Иса Ахмед, Абу Ахмед Јахја, Абул-Касим Абдулах и Абу Абдулах Харун, које су историчари касније препознали под именом „синови породице Мунеџим“ (Бену Мунеџим).
Дела[уреди | уреди извор]
Иако Абул-Хасан није као научник био славан попут његовог оца Јахје, ипак је за собом оставио вредна истраживачка дела, од којих издвајамо:
- ат-Табих ва ахбару Исхак ибн Ибрахим Мусили;
- аш-Шуара ал-кудама ва ал-исламијин.
Литература[уреди | уреди извор]
- Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 262.