Апозитив

С Википедије, слободне енциклопедије

Апозитив је именски додатак који је у реченици одвојен запетама, а у говору паузама. Апозитив се са именицом слаже у роду, броју и падежу.

нпр.Пирамиде, велике и чврсте, налазе се у Египту.

Разлике између апозиције и апозитива:

  • апозиција открива шта је неко или нешто и може заменити именицу;
  • апозитив објашњава какво је нешто или неко;

Литература[уреди | уреди извор]

  • Qуирк, Рандолпх; Греенбаум, Сиднеy; Леецх, Геоффреy; Јан Свартвик (1985). А Цомпрехенсиве Граммар оф тхе Енглисх Лангуаге. Лондон анд Неw Yорк: Лонгман. ИСБН 978-0-582-51734-9. 
  • Appositions Versus Double Subject Sentences – What Information the Speech Analysis Brings to a Grammar Debate, by Horia-Nicolai Teodorescu and Diana Trandabăţ. In: Lecture Notes in Computer Science, Springer Berlin, Heidelberg, ISSN 0302-9743, Volume 4629/2007, "Text, Speech and Dialogue", pp. 286–293.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]