Библиотечки фондови по намени

С Википедије, слободне енциклопедије

Библиотечки фондови чине скуп публикација са којима библиотека располаже.

Позајмни фонд[уреди | уреди извор]

Део фонда Народне библиотеке Србије.

Основни фонд библиотеке који садржи све врсте грађе намењене корисницима. Најпотпунији и најочуванији део библиотечког фонда. Може бити тако систематизован да садржи више целина чији број зависи од учесталости захтева корисника за одређеном врстом литературе. Могуће је груписање на белетристику, уџбенике, стручну литературу, дечију литературу или на научне групе у складу са неким од усвојених принципа децималне класификације.[1]

Фонд за размену[уреди | уреди извор]

Представља засебну целину која је формирана од публикација којих има у више примерака, или које се мало или уопште не употребљавају. Претежни део фонда чине публикације које су библиотеци поклоњене, а не одговарају јој по профилу фондова. Помоћу таквих публикација библиотека може да дође до значајних дела путем размене и попуни свој основни фонд грађом која је потребна читаоцима.[1]

Фонд дупликата[уреди | уреди извор]

Садржи други и сваки следећи примерак основне публикације. Састоји се од наслова који су највише у употреби, па су због тога и набављени у више примерака. Смештен је на истом месту где и први примерак ради што боље доступности.[1]

Фонд сувишака      [уреди | уреди извор]

Формира се од примерака који нису у употреби јер им је прошла актуелност или су добијени неадекватним поклоном, па по својој садржини не одговарају профилу корисника одређене библиотеке.  Ако се ове публикације не могу искористити за размену, шаљу се у виду поклона библиотекама у чије фондове таква грађа по својој структури може да се уклопи, а ако ни то није могуће, материјал се продаје као стара хартија.[1]

Покретни фонд[уреди | уреди извор]

Представља један од облика доступности публикација кориснику. Карактеристичан је за општинске народне библиотеке чији је интегрални део. Основни задатак је да подиже културни и образовни ниво становништва одређеног насеља. Књижни фонд има 10000-15000 свезака, треба да је актуелан и да се стално обнавља. Фонд се до корисника преноси библиобусом чији је капацитет до 2000 свезака, и специјално је опремљен за преношење књига. Сређен је по одговарајућим логичким целинама или по УДК групама.[1]

Завичајни фонд[уреди | уреди извор]

Обухвата штампану и на други начин умножену библиотечку грађу која је тематски, пореклом аутора или издавачко-штампарском продукцијом везана за територију где је лоцирана библиотека. Завичајна грађа се чува у архивима, библиотекама и музејима. Чврсте границе између фондова које формирају ове институције не постоје, али у пракси изворни материјал припада архивима, штампани библиотекама, а ликовни музејима  У местима где нису формирани завичајни музеј и архив, општинска народна библиотека је дужна да прикупља сав писани и штампани материјал на одређеној територији.[1]


Фонд приручника[уреди | уреди извор]

Обухвата литературу општенаучног карактера која доноси актуелне информације из свих области људског знања у сажетој форми и систематски приказано  Овај фонд често прераста у референсну збирку, чији садржај одговара функцији и задатку библиотеке у којој је таква збирка формирана.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Јокановић, Владимир; Чукић, Лепосава (1991). Основи библиотекарства: скрипта за кандидате који полажу стручни библиотекарски испит. Београд: Народна библиотека Србије.