ДАЈС пројекат

С Википедије, слободне енциклопедије

ДАЈС пројекат је међународни ЕУ пројекат који се базира на задацима и циљевима Лисабонске стратегије унапређивања кључних компетенција у образовању с посебним усмерењем на област драме, њен значај и улогу у образовном систему како у настави тако и у ваннаставним активностима.

Основе међународног ДИЦЕ пројекта[уреди | уреди извор]

Пројекат реализује конзорцијум од шест партнерских организација (Мађарска, Велика Британија, Пољска, Холандија, Словенија и Румунија) уз укључивање шест придружених партнерских организација (Чешка, Појас Газе, Норвешка, Португал, Србија и Шведска).[1]

Пројекат је реализован од јануара 2009. до октобра 2010. године и представља крос-културално истраживање које је усмерено на ефекте драмских активности изабраних пет од осам кључних компетенција у образовању истакнутих Лисабонском стратегијом.

Компетенције које су истражене (комуникација на матерњем језику, учити да се научи, интерперсоналне, интеркултуралне и социјалне компетенције, грађанске компетенције, иницијативност и предузимљивост, и изражавање кроз културу и уметност) изабране су будући да представљају животне вештине и средства неопходна младим људима у њиховом личном развоју, њиховом будућем послу и активном грађанском укључивању у европску заједницу.

Циљеви пројекта[уреди | уреди извор]

  1. Показати кроскултуралним квантитативним и квалитативним истраживањем да су драмске активности у образовању снажно средство унапређивања кључних компетенција у образовању истакнутих Лисабонском стратегијом. На бази истраживања публиковати «Зелену књигу» на дванаест језика и дистрибуирати је образовним и културним носиоцима ових активности на европском, националном и локалном нивоу
  2. Креирати «Европски едукативни пакет драме у образовању» као наставно средство за примену драмских активности у школама с циљем унапређења кључних компетенција у образовању истакнутих Лисабонском стратегијом. Дистрибуирати наставнички пакет на дванаест језика широком броју школа
  3. Упоредити драмске активности у образовању у различитим земљама и помоћи трансфер знања кроз мобилност експерата.

Иновација коју овај пројекат доноси, односила се на то да је ово прво истраживање које ће показати везу између драмских активности у образовању и компетенција у образовању истакнутих Лисабонском стратегијом.

Такође, од изузетног је значаја дистрибуција кључних резултата широкој циљној групацији у виду Едукативног пакета и Зелене књиге на језицима свих земаља учесница у пројекту. Од посебног је значаја што ће се у свим земљама организовати конференције како би се резултати пројекта промовисали широм Европе.

Од посебног су значаја националне конференције на крају пројекта и завршна конференција која је одржана у октобру 2010. године у Бриселу у седишту ЕУ на којој су присуствовали и активно учествовали све земље учеснице и представници организација које се биле носиоци овог јединственог пројекта. Наставак пројекта остварује се од 2011. године до данас кроз нове заједничке партнерске пројекте или националне активности уз укључивање нових организација и јавно деловање у настојању да се место и улога драме у пуном смислу вреднује, промовише и афирмише као јединствен и неизоставни део образовног система.[2]


ДИЦЕ пројекат у Србији[уреди | уреди извор]

ДИЦЕ пројекат у Србији реализује тим Центра за драму у едукацији и уметности ЦЕДЕУМ са стручним сарадницима и наставницима из школа које су укљчене у пројекат. ЦЕДЕУМ је организација која се специјализовано бави драмом и позориштем у образовању и његови чланови имају дугогодишње и богато искуство у овој области и битно су утицали на развој, унапређивање и увођење иновативних, креативних и интерактивних облика рада како у образовање тако и у ваншколске институционалне и ванинституционалне облике рада и еловања, посебно кроз едукацију позоришних уметника и других стручњака заинтересованих како за уметничко тако и за педагошко усавршавање.

Од посебне је важности истаћи ангажовање ЦЕДЕУМ тима у реформским променама када су драма и покрет били део предмета под називом Уметности и када је започет изузетно важан процес едукације кадрова за ову област у периоду од 2000. до 2003. године.

ЦЕДЕУМ се укључио у ДИЦЕ пројекат у марту 2009. године на основу позива због дугогодишњег ангажовања и постигнутих резултата у овој области.

Укључивање ЦЕДЕУМ-а представља изузетно признање и могућност да се искуства и модели који су овде испробани и остваривани у пракси пренесу у међунарони контекст и постани модели добре праксе који ће бити понуђени с другим примерима као европски модел.

У првој фази пројекта успостављена је сарадња са заинтересованим основним и средњим школама да би у најужи избор за потребе истраживања биле изабране две београдске школе које својим радом у овим областима негују специфичне приступе и остварује изузетно вредне резултате.

То су:

  • Основна школа „Михаило Петровић Алас“ на Старом граду,
  • Средња фармацеутско-физиотерапеутска школа на Звездари.

У истраживању је учествовало укупно 285 ученика узраста од 13 до 16 година, око 40 наставника и стручних сарадника из школа, као и тим позоришних уметника, драмских педагога, психолога и других стручњака, као и студената, ангажованих преко ЦЕДЕУМ-а.

Пројекат је обухватио анкету са ученицима, анкету са наставницима, истраживачке и контролне групе, осам једнократних драмских активности и сет од десет континуираних драмских радионица са четири групе.

Поред тога, све активности су се пратиле и бележиле како би се добио богат материјал I основа за добру праксу.

Активности које су се реализовале у Основној школи „Михаило Петровић Алас“ на Старом граду односиле су се на Форум театар као интерактивну драмску технику чији је циљ превенција насиља и промоција ненасилне комуникације, а активности у Средњој фармацеутско-физиотерапеутској школи на Звездари усмерене су на драмске структуре у настави с циљем да се обогати настава језика и књижевности, оснажи професионална комуникација и отворе креативни приступи стручним садржајима.

Подршка за реализацију пројекта у пуном је смислу остварена од стране сарадника Центра за културу »Стари град« на почетку пројекта, а касније конституисањем нове Установе културе Градске општине Стари град« »Пароброд«, пројекат је добио могућност развоја и даљу институционалну базу и промоцију.

За реализацију пројекта од великог знацаја била је подрска Министарства просвете Србије и Градске општине Стари град.


Истраживачки сегмент међународног ДИЦЕ пројекта:

Хипотеза је била да образовно позориште и драма имају утицаја на пет од осам кључних компетенција Лисабонске стратегије.

Испитано је следећих пет од осам кључних компетенција Лисабонске стратегије:

  • Комуникација на матерњем језик
  • Учити како се учи
  • Међуљудске, интеркултуралне и социјалне компетенције, грађанске компетенције,
  • Предузетништво
  • Изражавање кроз културне активности

Као резултат пројекта, истакнута је компетенција која се не помиње у кључним компетенцијама Лисабонске стратегије, а то је универзална компетенција – шта то значи бити човек. Назвали су ову компетенцију „Све то и још више“, и укључили је у разматрање резултата истраживања. Ових шест компетенција су вештине доживотног учења, компетенције неопходне за лични развој младих људи, њихово будуће запослење и европски грађански активизам. Кључни исходи пројекта су Образовна збирка и Књига о политици, а и дуг низ издања детаљних резултата истраживања у наредним годинама, далеко изван опсега пројекта.

Остварени резултати:

  • Крос-културним квантитативним и квалитативним истраживањем показало се да су образовно позориште и драма моћно средство за унапређивање кључних компетенција.
  • На основу истраживања, објављене су две књиге: књига о образовној полилтици (која треба да се дистрибуира носиоцима образовне и култуне политике на европском, националном и локалном нивоу) и књига која садржи образовни материјал (публикација за школе, едукаторе и уметке о различитим приступима образовног позоришта и драме која треба да се дистрибуира на европском, национаном и локалном нивоу).
  • Урађено је поређење праксе активности образовног позоришта и драме у различитим земљама и подстакнут је трансфер знања и мобилности стручњака.
  • На конференцији у Бриселу презентован је пројекат и први резултати кључним лидерима ЕУ у значајним областима уметности, културе, образовања и омладинске политике.
  • У већини земаља одржавају се националне конференције са циљем дистрибуирања резултата пројекта.

Број ученика укључених у истраживање

У ДИЦЕ истраживању прикупљени су подаци од укупно 4,475 ученика, уз готово једнак број дечака и девојчица.

  • Размер по земљама је следећи: Чешка: 182, Мађарска: 1,336, Холандија: 399, Норвешка: 383, Палестина: 426, Пољска: 361, Португал: 122, Румунија: 331, Србија 285, Словенија: 298, Шведска: 156, Уједињено Краљевство: 196.
  • 2,257 анкетираних је учествовало у активностима образовног позоришта и драме, 2,218 било је у једној од контролних група. У оквиру истражних група, 1,035 ученика учествовало је у једнократној драмској активности а 1,222 у континуираним активностима.
  • 938 анкетираних изјавило је да су редовно учествовали у активностима образовног позоришта и драме пре ДИЦЕ пројекта; већина њих била је у истражним групама.

По ученику измерено је 1 080 различитих варијабли. То значи да је тачно 4.833.000 ћелија јединствених података, неколико стотина хиљада веза, интеракција и односа међу варијаблама које треба истажити, статистички аутпут досије од 1,23 ГБ (и то само у прелиминарној, основној анализи) и потенцијал за неколико десетина публикација у годинама које долазе. Најзначајнији резуллтати по први пут се представљају у даљем тексту.

Главне измерене карактеристике програма образовног позоришта и драме[уреди | уреди извор]

Измерено је 111 различитих програма образовног позоришта и драме, од чега је:

  • 56 програма било континуирано, а 55 једнократно
  • 83 групе су биле хомогене (ученици су били из исто одељења) а 25 је било хетерогено (ученици су били из различитих одељења) (недостају подаци за 3 случаја)
  • Распоред програма медју земљама био је следећи: Чешка: 4, Мађарска: 26, Холандија: 6, Норвешка: 7, Палестина: 13, Пољска: 10, Португалија: 6, Румунија: 7, Србија 7, Словенија: 12, Шведска: 7, Уједињено Краљевство: 6.

Трајање једнократних активности кретало се у распону од 45 минута до 210 минута.

Налази истраживања[уреди | уреди извор]

Шта нам каже истраживање о ученицима који редовно учествују у активностима образовне драме и позоришта?

Ево кратког резимеа: у поређењу са вршњацима који уопште нису учествовали у програмима образовног позоришта и драме, ученици који су учествовали у овим активностима:

  • професори их процењују као успешније
  • осећају веће самопоуздање у читању и разумевању задатака
  • осећају већу сигурност у комуникацији
  • више је вероватно да ће сматрати да су креативни
  • више воле да иду у школу
  • више уживају у школским активностима
  • бољи су у решавању проблема
  • боље се носе са стресом
  • значајно су толерантнији према мањинама и странцима
  • далеко су активнији грађани
  • показују више интересовања за гласање на сваком нивоу
  • показују више интересовања за учешће у јавним питањима
  • показују повећану емпатију: брижни су према другима
  • спремнији су да промене гледиште
  • иновативнији су и исказују више предузетничког духа
  • посвећенији су будућности и имају више планова
  • далеко су више вољни да учествују у свим жанровима уметности и културе, не само у извођачким уметностима, већ у у писању, стварању музике, филмова, рукотворина и присуствовању различитих врста уметничких и културних активности
  • више времена проводе у школи, у читању, обављању кућних послова, игрању, разговору, и проводе више времена са члановима породице и чувајући млађу браћу и сестре; на супрот томе, мање времена проводе гледајући ТВ, сурфујући по интернету и играјући компјутерске игре
  • више чине за своје породице, већа је вероватноћа да ће имати хонорарни посао и провести више времена у креативним активностима, било сами или у групи. Чешће одлазе у позориште, на изложбе, у музеје и биоскопе, и иду чешће у шетње и на вожње бициклом
  • већа је вероватноћа да ће бити централни ликови у одељењу
  • имају бољи смисао за хумор
  • боље се осећају код куће…

Истраживање доказује да образовно позориште и драма такође значајно подржавају циљеве најважнијих докумената на нивоу ЕУ, као што је Европска стратегија 2020.

Образовно позориште и драма има значајан и објективно мерљив утицај на пет од осам кључних компетенција.

Васпитавање грађана курикулумима у које су укључени програми образовног позоришта и драме резултираће у:

  • повећању стопе запослености,
  • смањењ броја оних који у раном узрасту прекидају школовање,
  • подизање укупног квалитета свих нивоа образовања и обуке
  • јача синергија културе и уметности,
  • активнији грађани,
  • грађани који боље прихватају културни диверзитет и интеркултурни дијалог,
  • иновативнији, креативнији и компетентнији грађани.

Насупрот томе, међутим, у многим земљама образовно позориште и драма су:

  • слабо финансирани и ниског статуса, и
  • немају своје место у националном курикулуму и/или терцијалном образовном систему.

Препоруке[уреди | уреди извор]

Ово су главне препоруке пројекта:

  • Школски систем: Сва деца би требало да имају редован приступ образовном позоришту и драми током свог образовања, обавезним у националном курикулуму, и са добро обученим стручњацима за образовно позориште и драму.
  • Високо образовање: Сви едукатори који раде у европским школама требало би да имају основно знање о томе шта је образовно позориште и драма, и како предметне области могу да допринесу јачању наставе и учења. Образовно позориште и драма требало би да буду понуђени као темељне студије у терцијалним институцијама у свим европским земљама. Веома је важно нагласити да се позориште и драма не могу предавати без одговарајућег образовања.
  • Партнерске организације: Потребно је успоставити чврсту мрежу организација посвећених образовном позоришту и драми, без обзира на то да ли су организације приватне или јавне.
  • Националне власти (министарства) и локалне власти: Развити стратегију за примену образовног позоришта и драме. Подржати ширење и унапређење образовног позоришта и драме правним и финансијским средствима.
  • Институције Европске Уније: Узети у обзир значај свих кључних компетенција у својим стратегијама и комуникацијама, обезбедити одговарајуће финансирање за међународне пројекте образовног позоришта и драме, узети учешће у активном признавању ове области. Дугорочна стратегија на европском нивоу неопходна је да би се подржало образовно позориште и драма. Потребно је послати јасно поруку у облику Коминикеа СЕ или изјаве Европског Парламента о важности и значају имплементације горе наведених препорука на националном нивоу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Драманетwорк”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г. Приступљено 18. 06. 2020. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 03. 06. 2015.