Dixit (игра)
 | |
| Дизајнер(и) | Јеан-Лоуис Роубира |
|---|---|
| Издавач(и) | Либеллуд |
| Датум издавања | 2008. год. |
| Жанр(ови) | Игре са картама |
| Играчи | 3-6 |
| Време поставке | 5 минута |
| Време играња | 30 минута |
| Насумичка шанса | средња |
Диxит је једноставна друштвена игра креативног нагађања са картама за 3 до 6 играча. Играчи на основу својих карата причају причу или дају неку асоцијацију другим играчима да погоде о којој карти је реч.[1]
Опис и правила[уреди | уреди извор]
На почетку игре сваки играч добија по шест илустрованих карата, а када дође ред на њега он бира једну и описује је неком причом, фразом, или асоцијацијом. Играч има потпуну слободу око описа карте коју је изабрао и све зависи од његове маште и креативности. Када заврши причу остали играчи бирају карту из своје руке која према њиховом мишљењу најбоље одговара опису који је дао играч који је био на потезу и стављају карте на гомилу тако да нико други не види коју су карту одабрали. Након тога карте се мешају и окрећу на средини стола. Тад сви играчи погађају која је карта коју је описао играч на потезу. Уколико нико не погоди, или сви погоде која је карта у питању, главном играчу се додељује 0 бодова, а сви остали добијају 2 бода. У осталим случајевима главни играч и сви остали који су погодили о којој карти је реч добијају 3 бода. Играчи који су успели својим картама да преваре друге играче, те су ови мислили да је њихова карта главна добијају 1 поен.[2]
Игра се завршава када се обрну све карте или када неко од играча дође до 30 поена. У оба случаја онај са највише поена побеђује.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Диxит игра”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2021. г. Приступљено 05. 10. 2021.
- ^ „Друштвене игре”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2021. г. Приступљено 05. 10. 2021.