Електро-индустријал
Електро-индустријал је музички жанр близак ЕБМ-у и индустријској музици који је настао средином '80-тих година 20. века. Од ЕБМ-а се разликује углавном по структури: док се у ЕБМ-у тежи минималистичкој структури и чистој продукцији, електро-индустријал има тежак, мрачан и комплексан звук, док су вокали углавном груби, а некад и дисторзирани или дигитализовани. За разлику од индустријал метала, гитаре се избегавају.[1]
Тематика је углавном везана за дистопију, урбано распадање, корпоратистичку и владину контролу, технолошки напредак, колективизам против индивидуализма те беневолентност против шкртости и научну фантастику. Присутна је и хорор-тематика, али највише у жанровима изниклима из електро-индустриала (агротек, Дарк Електро).[2]
Средином 90-тих из овог жанра су се развили дарк електро и агротек.
Представници електро-индустријала су Android Lust, Controlled Fusion, Decoded Feedback, In Strict Confidence, Rabia Sorda, Skinny Puppy, Wumpscut.
Изведени жанрови[уреди | уреди извор]
- Дарк електро је жанр близак електро-индустријалу. Настао је у централној Европи средином '90-тих година 20. века. Карактеришу га хорор-тематика и семплови из хорор-филмова. Представници су Евил'с Тоy, ГГФХ, Ице Агес, Плацебо Еффецт.
- Агротек представља електро-индустријал са утицајем техно музике. Настао је у отприлике исто време као и дарк електро. Карактеришу га агресивни ритмови и дисторзирани вокали, а тематика је милитантна, песимистичка или експлицитна. Представници су Aghast View, Амдусциа, Agonoize, Cenobita, Combichrist, Dulce Liquido, Hocico, God Module, Grendel, Suicide Commando, Tactical Sekt, -{Аслан Фацтион}, Форма Тадре--.